“Izbeglice će pristizati najmanje još pet godina”

Iako ih možda neće biti u ovolikom broju, izbeglice iz Sirije, Iraka i drugih zemalja će u Srbiju stizati još najmanje pet godina, smatra direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Od početka godine je azil, prema podacima Centra, tražilo oko 100.000 ljudi, što je 6 puta više nego tokom cele prošle godine.

Poslednjih meseci, naime, izbeglice dolaze u talasima od po nekoliko hiljada, pa je tako samo u toku jedne noći na jug Srbije ušlo oko 7.000 ljudi, nakon što je Makedonija otvorila granicu.

Prema podacima ovog centra, sa interkontinentalnim migracijama ćemo se suočavati još najmanje pet godina. 

Ne možemo da ignorišemo problem jer ove ljude ne možemo da oteramo niti zaustavimo, oni nastavljaju da dolaze. Moramo zato da ih usmerimo na institucije, da ih registrujemo i da im damo izbegličke isprave sa fotografijom kako bi mogli da ostvaruju svoja prava, podižu novac, ali i da mogu da odgovaraju za eventualne prekršaje i krivična dela - kaže Đurović.

U kampu na Miratovačkom polju ima nekoliko hiljada izbeglica; foto: B92Država, kako objašnjava, trenutno nema kapaciteta da ih sve smesti, ali situaciju olakšava to što mnoge izbeglice imaju novca. Kaže, prodali su sve, i ovde troše velike pare pre svega na hranu i smeštaj.

Mnogo mali broj ostane u prihvatnim centrima. Državu to košta 8 evra dnevno po mestu, a izbeglice troše 50 evra dnevno. Zašto bi plaćali smeštaj u hostelima na crno, ako mogu da plaćaju centrima gde će biti sigurni i registrovani. Država dakle mora da preuzme kontrolu nad migracijom i pobrine se za bezbednost i zdravlje izbeglica, ali i svih ostalih - kaže on.

Nije toliki problem, prema njegovim rečima, njihov prolazak kroz zemlju, jer se oni trenutno ne zadržavaju duže ovde. Problem će nastati ukoliko se budu zadržavali, jer se postavlja pitanje kako će javnost gledati na to i kako će ih duže vreme tolerisati.

Zašto masovno dolaze poslednjih meseci?

Iako nemiri u Iraku, Avganistanu i Siriji traju već godinama, Đurović objašnjava da poslednjih meseci izbeglice dolaze u većem broju nego ranije iz nekoliko razloga, pre svega zato što su Turska i Grčka prestale da ih kontrolišu i puštaju ih da se slobodno prelaze njihove teritorije.

Turska je primila 2 miliona izbeglica, tako da sada ravnodušno gledaju na njih, ne zadržavaju ih i ne kontrolišu jer ne žele da na njih padne ceo teret migracije. Ranije su ih zadržavali jer su koliko-toliko sprečavali krijumčarenje ljudi, pošto se ove migracije odvijaju upravo uz asistenciju krijumčara, koji ih instruiraju i prevoze - objašnjava Đurović.

Radoš Đurović; foto: mc.rsI Grcima, pritisnutim sopstvenim problemima, kontrola granice, kaže, nije na prvom mestu, pa im oni čak i organizuju prevoz od ostrva do makedonske granice.

Osim toga, dodaje, u Siriji vlada sve veće nasilje, radikalni ISIS zauzima sve veću teritoriju a nema hrane ni vode, ali migracije dodatno ubrzava i informacija da će se podići zid sa Mađarskom zbog čega oni žure da pređu granicu. 

Makedonija i Mađarska krše međunarodne konvencije

Naš sagovornik dodaje i da, prema Konvenciji UN o statusu izbeglica, izbeglički status automatski dobija svako kome je ugrožen život, tako da samim tim stiču pravo da ne smeju da budu izbačeni iz neke zemlje, ali dobijaju pravo na zdravstvenu zaštitu, socijalnu pomoć i osnovna ljudska prava.

Svaka država ima prava i treba da kontoliše svoju granicu, ali ukoliko dođu izbeglice, moraš da im omogućiš da uđu u zemlju i zatraže azil. To što se dešavalo u Makedoniji i to što Mađari podižu zid, to je kršenje evropskih propisa, šengenskog sporazuma, Konvencije o statusu izbeglica - kaže Đurović.

Izbeglicama, kaže, ostaje da pokreću sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava protiv država koje im nisu dozvolile da uđu zbog čega im je život bio ugrožen.

Međutim, kako objašnjava, to je teško izvodljivo, s obzirom na to da se izbeglice ne zadržavaju dovoljno dugo na nekoj teritoriji da bi imali vremena za tako nešto, tako da se dosta toga svodi na međunarodnu osudu jer ne postoji način da se ove zemlje konkretno sankcionišu.