Ministarstvo: Moguće uvođenje zaštitne cene paradajza

Zaštitna cena paradajza nije opcija koja se trenutno razmatra, ali u nekom budućem periodu možemo da govorimo o tome, poručila je ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, obilazaći povrtare u Stajkovcu kod Vlasotinca.

Povrtari kažu da je pre nekoliko dana otkupna cena po kilogramu bila 10 dinara, a ministarka objašnjava da se zaštitna mera uvodi u onim slučajevima kada je cena proizvoda na tržištu niža od cene koštanja ili ako je tek 10-ak posto viša od nje. U jednom trenutku otkupna cena je bila i 10 dinara po kilogramu; foto: D.M.

Da bismo uveli takve mere, moramo da utvrdimo cenu koštanja proizvodnje paradajza po hektaru, prodajnu cenu i da onda vidimo kakva je kalkulacija. Mislim da je ostatatak veći od 10% - kaže Snežana Bogosavljević Bošković.

Ona naglašava da su povrtari u Stajkovcu izvanredni proizvođači koji su ovladali tehnologijom proizvodnje, imaju visoke prinose, koriste subvencije države, a jedino što od nje očekuju je da pomogne u rešavanju problema elektrifikacije polja, za šta su i sami spremni da izdvoje deo sredstava.

Ja sam ponudila da naši stručnjaci i ovdašnji domaćini definišu šta je potrebno uraditi i da napravimo računicu. Imamo delove u Srbiji gde je elektrifikacija završena, a povrtari nisu zadovoljni jer je cena struje vrlo visoka, s obzirom na to da se naplaćuje kao industrijska – kaže ministarka.

Lokalna samouprava je u saradnji sa povrtarima pokrenula pitanje elektrifikacije polja u februaru ove godine.

Mi smo u budžetu predvideli određena sredstva da im možemo pomoći, bar za kupovinu transformatora. Sada razgovaramo sa ministarstvom da se ti transformatori računaju kao oprema za proizvodnju i da onda dobiju subvenciju od 40%, što bi Opština finansirala , tako da svi budu zadovoljni - rekao je predsednik Opštine Vlasotince Zoran Todorović.

Povrtari traže zaštitnu cenu

Povrtar Bojan Mitrović proizvodi oko 100 tona paradajza po hektaru, izvozi u Rusiju, ali nije, kaže, zadovoljan saradnjom.

Kad imamo najviše robe, oni uvek stanu, cena padne i damo robu jeftinije. Zaštitna cena bi nam odgovarala - dodaje Mitrović koga podržavaju i prisutni proizvođači.

Što se kvaliteta proizvoda tiče, nadležne službe ga stalno kontrolišu, kažu povrtari. Ističu da nijedan paradajz, ako ne odgovara standardima, ne sme da se nađe u pošiljci jer onda kupac vrati celu pošiljku.

Srbija je inače prošle godine proizvela oko 146.000 tona paradajza, ove godine očekuje se najmanje 170.000 tona, odnosno povećanje proizvodnje od bar 20%, kažu u resornom ministarstvu