Januarske čarolije

 Januar je mesec koji u meni budi dve asocijacije: svečarsko raspoloženje zbog Nove godine, Božića, pa opet Nove godine ali ovog puta Srpske, pa čuvenog trilinga Krstovdan-Bogojavljenje- Sveti Jovan, da bi finiširao sa Svetim Savom.

Svečarskijeg meseca teško da ima u ovom našem kalendaru.

Druga asocijacija su nagrade.

Sumirajući odlazeću godinu uvek se neko nagrađuje i, po nekom čudnom automatizmu, nagrada stiže tek u januaru sledeće godine. Nema čoveka koji ne voli da bude nagrađen a kada dobije nagradu u januaru mesecu, kada su svi nešto dobro raspoloženi i bleskasto osmehnuti od svečarenja, lepše mu sećanje ne treba.

Ove godine po prvi put u istoriji niške književnosti dvojica Nišlija – Zvonko Karanović i Dejan Stojiljković – se bore za prestižnu književnu nagradu časopisa NIN.

Ne očekujem da je dobiju, nekako se naviklo da titula naboljeg ostane na naplatnoj rampi koju je Zoran Ćirić sa romanom ''HOBO'' uspeo da zaobiđe sada već daleke 2000.godine.

Kažem, ne očekujem da je dobiju ali priželjkujem, toliko mogu. Voleo bih da Srbiji 2010.godina krene sa jednim Nišlijom.

Drago mi je da je ''Galija'' dobila nagradu Grada ''11.januar''.

Ako ništa drugo, nekada su zaista svirali dobru muziku (mislim na prva tri albuma) kada su i bili niška grupa.

Mislim da su Neša i drugovi zaslužili nagradu Grada.

Za one koji ne znaju, nagrada Grada Niša ''11. januar'' daje se osobi ili kolektivu samo jednom, i po tome je značajnija od Nobelove koja se može primiti više puta (teoretski). Još samo kada bi i bila honorisana kao Nobelova...

U celoj priči oko nagrada ipak je najveći dobitnik Iva Nikolić, koja je uspela da spase iz požara svoje mlađe sestre Minu i Sanju.

Ne zbog nagrade, ne zbog povelje i statue spomenika, već zbog onog zadovoljstva koje će imati svako veče kada pred spavanje poljubi obe sestre a, bogami, i one nju. Jer, kao što je ispevao veliki pesnik Miroslav Antić:

'' Srce se nema da se ima,
Srce se ima da se da svima...''