Prolog

Poštovane kolege, dame i gospodo primaoci državnih prinadležnosti,

evo dočekasmo rebalans i zakone o umanjenju plata, i, umesto da očajavamo, pogledajmo stvari malo i sa druge strane. Jer putevi su Gospodnji različiti!

Još dok je gospodin Predsednik štrajkovao glađu na onom stiroporu, doživeo je, pretpostavljam, prosvetljenje i božansko nadahnuće i shvatio da odricanje od zemaljskih dobara (uključujući bajčetinsku slaninu) može dovesti do sjajnih rezultata.

Munjevito je masterirao, a da je štrajk potrajao, možda bi i doktorirao (u istom naletu duha). No, obuzet brigama za svoj napaćeni i pomalo neodgovorni narod, svesno se odrekao izgledne akademske karijere za našu dobrobit. Verovatno se tada začelo seme te mudre ekonomske politike, koje on neštedimice raseja među svojim sledbenicima, a čije plodove sada žanjemo.

Možda tu ima i zaostalih tragova ideja jednog drugog srpskog političara, trenutno na Službenom putu, a koji će, kad se vrati, dobrom delu vladajuće garniture, po starom srpskom kumovskom običaju, slatko da se iznapominje što šire, što uže familije. Pomenuti je, naime smatrao da svi penzioneri treba da imaju iste, minimalne penzije jer su im i potrebe iste, minimalne. A i ostali u državnim službama, osim izuzetaka, nisu za bolje!

Elem, kao što piše u mudroj knjizi postanja, bi nam data ogromna čast i milost da budemo i sami darovani sličnim prosvetljenjem.

Prvo, a najnovija nutricionistička istraživanja to i potvrđuju, kupovinom i unošenjem manje mesa, mleka i ostalih štetnih materija, bićemo daleko zdraviji i dugovečniji. I mi i deca naša!

Toj deci ćemo, takođe, ređe kupovati čokolade i ostale štetne slatkiše, sačuvati im zube, svekoliko zdravlje i vitak stas! Više ćemo jesti jeftinije a zdravije povrće i razne trave - najbolje u sirovom obliku, pa nam ni struja koje neće biti, iako restrikcije iste ne očekujemo, neće ni trebati za pripremu hrane. Hranićemo se zdravim plodovima zemlje i biti zdravi kao dren. Kao suva drenovina!

A kako je teško neposlušni srpski narod, vazda sklon bunama, naterati da brine o sebi, mudra Vlada je našla ovaj genijalan način.

I ne samo to. Poboljšanjem opšteg zdravlja Nacije drastično će se smanjiti potreba za ovolikim lekarima, pa nek idu da do mile volje leče debele Nemce, Norvežane i ostale neoprezne narode. O uštedama u zdravstvenim fondovima da i ne govorimo.

Neke kolege iz prosvete se žale da će ređe moći da kupuju knjige!? Kao da oni stvarno i čitaju te knjige. Pa i gospodin Predsednik jedva stiže da nešto pročita, osim važnih govora koje , očigledno, sam sastavlja . Sve sam potrošački mentalitet! Ko nije sve što vredi pročitao u mladosti, sada će džabe da čita!

Uostalom imamo biblioteke, pa kako nećemo imati para za bezvezna letovanja (sunčanje je ionako štetno), moći ćemo za vreme, opštepoznato predugih raspusta, do mile volje da čitamo, ako baš hoćemo, po bibliotekama!

Preko godine i ne možemo, jer dok napišemo planove, pripreme, izveštaje, obrazloženja ocena, podatke za portfolio, itd., pašće mrak (ako već nije). A da čitamo uveče - teško bez svetla koga neće biti (zbog restrikcija koje se ne očekuju), sem uz sveće, što uprkos romantičnom doživljaju nije preporučljivo.

Pogledajte samo primer gospodina ministra V. Ilića. Dok se skrivao po planini Jelici od neprijateljskih bombardera i još neprijateljskijih vojnih pozivara prethodnog režima (kome je sve, kao dobrodušan čovek, kasnije oprostio), spremao je uz sveće ili hajdučku logorsku vatru svoj magistarski rad, pa je postao malo više nervozan. Što je imalo za posledicu povećanje njegove prekosti. Naročito prema radoznalim predstavnicima medija.

Pa sad čitajte uz sveće!

Da ne govorimo o nepotrebnim putovanjima u inostrane zemlje. Kad obnove "Utisak nedelje", naši dični predstavnici vlasti prenosiće nam svoje utiske sa putovanja, i uz televizijske priloge nacionalnih tv stanica sa tih poseta, biće izlišno da traćimo vreme i novac.

Pojedine kolege, prosvetni radnici a naročito radnice, žale se kako neće moći da kupuju novu odeću i obuću te će u školi izgledati malo ofucano!?

U normalnom svetu kome želimo da pripadamo, garderoba je sporedna stvar. Uostalom, bićemo više cool i in ako idemo u školu sa pocepanim farmericama, kao naši moderni đaci. Država je ovaj otklon od snobizma obezbedila otvaranjem velikog broja "Second hand" i kineskih prodavnica i time nam značajno pomogla.

Verujem da je i naša Crkva sa odobravanjem dočekala ove mere Vlade kao značajan doprinos povratku skromnosti, posta i oboženja Nacije. Sve više nas se krsti i to sa obe ruke! Mislim da crkveni oci čak pomalo žale što njihov poslodavac nije potpisnik nikakvih kolektivnih ugovora niti novoustanovljenih zakona o radu, pa im je nepravedno uskraćena mogućnost da i ove uzlete duha dele sa svojim narodom.

Ako neko misli da su članovi naše Vlade lako doneli ovakve odluke i da su neosetljivi na neke neopravdane proteste, grdno se vara.

Pogledajmo malo iza scene.

Gospodin premijer verovatno, svaki dan čeka kišu i, kad stigne, odlazi bez kišobrana pod oluk kod Narodnog pozorišta, kako bi pokisao i nakvasio se bar malo više nego na Paradi.

Kako je sklon samožrtvovanju za svoj narod, bojim se da mu ne padne na pamet da ga, kao vid pokore, svaki dan lično gospođa Merkel, obučena u bavarsku narodnu nošnju, bičuje vlažnim celerom. Ili brezovim grančicama, po ruski.

Gospodin ministar Dačić, zajedno sa partijskim drugom Bajatovićem, trči svaki dan u krug po Partizanovom stadionu; u ruci nosi nekakvo koferče da bi se više mučio, sa idejom da dobije izgled iscrpljenog paćenika. Pritom, obojici, što od znoja, što od suza, šiške padaju na oči pa jedva vide kuda ih put vodi.

Crkveni velikodostojnici odlučuju da narodu poklone jedan od svojih nekoliko jedinih Audija 6,i vrate se da se gužvaju i muče u dva broja manjem Audiju 4.

Ključeve auta bi Ministarstvu za brigu o deci mogao lično da uruči vladika Pahomije, za koga kažu da baš voli decu. Mada to baš i nije dokazano. Pravosnažno.

Ministar Ilić, sa iskrenim žaljenjem, poklanja svakom novinaru ili novinarki, prema kojima je, možda, bio malo grub, buket cveća sa bombonjerom ili flašom pića. Tek da se još jednom izvini. Znači oko nekoliko stotina bilo flaša ili buketa, već prema afinitetu primaoca.

Ministar prosvete, kao vid solidarnosti, piše za svaki predmet pripreme za časove sa sve obrazovnim, vaspitnim i funkcionalnim ciljevima, i to za svaki razred. Kao i planove dopunske i dodatne nastave! I šiša se do gole kože.

Pojedini ministri jedu svoje doktorske diplome sa suvim pečatom Megatrend univerziteta i tužno plaču zbog neopravdanih sumnji u njihov naučni rad. Suze im padaju po ministru kulture kome se od toga skroz zalizala frizura pa, dok jede snop kineskih dirigentskih štapića, gura prste u struju ne bi li povratio normalan izgled iste.

Za to vreme Ambasador Srbije u Kini, tek prispeo, se osvrće, tražeći ko mu uze paket kineskih štapića kojima je hteo da demonstrira kako se sa dva štapića uspešno hvata i slasno jede zrno graška.

Najzad odustaje i iz ambasadorskog fraka vadi novi srpsko-kineski projekat o prokopavanju kanala Srbija-Mrtvo more. Dok je još mrtvo.

Scena je prazna i sve mračnija. Samo se vijori trobojka sa likom ovce na sredini.

Napolju pada prvi sneg i počinje Radovan IV.