Vrelina

Autor

Dejan Stojiljković

Pisac i novinar.Autor bestselera "Konstantinovo raskršće" i brojnih drugih romana i proznih zbirki.Potpisuje više dramskih tekstova i strip-scenarija. Jedan je od scenarista TV serije "Senke nad Balkanom".

Vrelina pritisla Niš ovih dana, pa čoveku nije ni do čega. Gledam istoimeni film Majkla Mena sa Al Paćinom i Robertom De Nirom i pitam se kad će ovaj potonji da vrati pare koje mu je pre više od 30 godina pozajmio jedan domaćin iz sela Čokot.

Nema ništa od tih Amerikanaca, samu jedu big mekove i spremaju zavere protiv Srba. A ovde kod nas u Nišu, vrelina ima efekat na sve i svašta. Od nje se skuplja i rasteže asfalt (zavisno od toga koju ulicu asfaltirate) a sličan efekat ima i na ljude.

U svakom slučaju, bilo leto ili zima, u Nišu nikad nije dosadno.

Dobili smo novu gradsku vlast i ona je već krenula sa reformama. Jedan savetnik, zamenik i sekretarica po glavi stanovnika. Nema stranačkih zapošljavanja. Od sad zapošljavamo samo bližu rodbinu i kumove. I to samo uz overenu potvrdu iz socijalnog.  

Nekolicina niških političara bila je pred izbore listom najavljivana floskulom „budući gradonačelnik Niša“. Pošto je mesto gradonačelnika jedno, i sada je već popunjeno, pitaju se mnogi, s pravom, gde se dedoše ti silni „gradonačelnici“? Za jednog kažu da se odselio, drugi je otišao da peca a neki su bogami kod kuće, u teškoj depresiji.

Imam jedan predlog. Zašto svi ti političari ne bi osnovali bend, pa počeli da praše čvrst rokenrol u nekoj garaži? Poznat je terapijski i antidepresivni efekat muzike.

Evo, ja imam i predlog za naziv benda – VIS GRADONAČELNICI.

Prof. dr mr Mile Ilić je kao predsedavajući gradske Skupštine poželeo odbornicima da lepo provedu svoje „odmorske“ dane. Lepo. Neki ćemo da odmaramo, a neki ćemo da učimo gramatiku.

Nema ništa od dolaska Pape u Niš. Sad možemo da odahnemo. Taman smo od Niša napravili moderan evropski grad, sređen i uređen, gde se živi na visokom standardu, gde svako ima dobro plaćen posao, otvorili smo kupališta i hotele, sagradili supermoderan medija centar, od Medijane napravili vrhunski arheološki park, podigli Konstantinu dostojan spomenik – i šta? Da nam dođe taj Papa iz tog tamo Vatikana pa da nam sve pokvari? E, pa neće moći ove noći. Ne da se Srbin tek tako.

Hvala Bogu i svetom Caru Konstantinu što je ovde u Nišu bilo mudrijeh glava koje su nas na vreme upozorile na tu opasnost, tj. na činjenicu kako ćemo se svi po dolasku pape masovno pretvoriti u zombije, pa je sve lepo predupređeno.

Podignuto je skromno obeležje posvećeno Konstantinu i Milanskom ediktu na nišavskom keju. Nišlije ga već od milja zovu „čokolada“ zbog specifičnog izgleda. Klesaru se slomilo dleto baš kad je trebalo da stavi kvačice na slova „Ć“ i „Š“. I to je izazvalo silne proteste, baš kao i činjenica da na spomeniku nema ćirilice – čuvenog srpskog pisma koje je dobilo ime po jednom Grku. Brižni ljudi iz udruženja „Ćirilica“ napisali su silne protestne note, gradonačelniku, patrijarhu, medijima… Priča se da se sprema i protestna nota samom Konstantinu Velikom zbog toga što je tekst Milanskog edikta pisao latinicom. Još samo da provale kako će da mu je uruče. Gradom kruže glasine da je specijalno za tu misiju pozvan čuveni bugarski prizivač duhova.

Kad smo već kod ćirilice, izašao je predlog da se zabrani štampanje knjiga na latinici. Lično sam sklon mišljenju da bi za kulturu u Srba veći efekat imala zabrana plastičnih kesa.     

Famozni „Niški leksikon“ postao je veoma traženo štivo u regionu, a i šire. Priča se da je njegov humoristički i fantazmagorični potencijal toliki da će se po njemu možda snimati nove epizode „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“. To uopšte nije loše. Ako imamo u vidu koji lokalni „intelektualci“ su bili glavni za uređivanje istog, dobro je da se po njemu ne snimaju nove epizode „Kursadžija“.    

Jedan čitalac „Južnih vesti“ mi je zamerio što sam se „prošvercovao“ na premijeru „Betmena“. „Tolike si pare zaradio od knjiga“, kaže, „pa si mogao i da platiš kartu.“
U pravu je čovek.

Čak i „Džoker“ iz Aurore je platio kartu.

A poznato je da srpski pisci toliko zarađuju od prodaje svojih knjiga da mogu sebi da priušte čak i plaćanje struje i stanarine. Stvarno me bilo sramota. Meni čak ostane i za burek.

Divan je, zaista, poriv nekih naših sugrađana ka isterivanju pravde, po tome se nimalo ne razlikuju od Betmena i ostalih superheroja. A imaju i još jednu sličnost – svi listom koriste lažne identitete i maštovite pseudonime, baš kao što to rade poznati super-junaci. Danas je Pera neupadljivi Nišlija koji prodaje kifle u obližnjoj pekari, ali kada padne noć, Pera se pretvara u nemilosrdnog borca za pravdu, seda za svoj kompjuter i, skriven iza raznih nadimaka, napada diljem interneta književnike i ostale kriminalce. 

Naravno, tog baju ne štreca mnogo što političari o njegovom trošku letuju na Bahamima i asfaltiraju već asfaltirane ulice, ali se strašno ozlojedio kad me je video kako u salu „Kupine“ ulazim sa besplatnom kartom.

Šta da radim?

Da pustim da me uhapse ili da se sam prijavim policiji?

Sve je bolje nego da čekam da mi dođu niški Mračni internet-vitezi i donesu osvetu.

U krugu fabrike „Beneton“ su pronađene grobnice iz antičkog perioda. Arheolozi su ih otkopali da bi posle mogli ponovo da ih zakopaju. Pa dobro, moraju i oni ljudi nekako da zarade platu.

Ne znam da li ste primetili, ali jedna od većih investicija na arheološkom nalazištu Medijana je je staza koja se nalazi sa leve strane ulaza i koja krivuda kroz park i na kraju vodi – nigde. Tačnije, na njenom kraju se nalazi livada od neprocenjive arheološke i istorijske vrednosti. Videćemo šta će biti sa tom livadom tamo 2074. godine kada se Muzej, Arheološki institut i Zavod za zaštitu spomenika dogovore u čijoj je nadležnosti.

Nešto se mislim, dok se kuvam na ovoj južnjačkoj vrelini, ta staza što vodi nigde mu nekako dođe i kao metafora za grad Niš.

Kao da smo je napravili da bi samo sebi pokazali gde idemo.