Daj ličnu kartu!

Kad sam bio mali stalno sam od oca slušao kako je, kad mi on nešto kaže, to “kao zakon”. Time je, koliko sam shvatao, hteo da pokaže kako to što je rekao mora da se poštuje.

Zakone moraju da poštuju svi građani. Da li nam se sviđa to što u njima piše manje je bitno. Ali, ovde nastaje više problema.

Osim što oni koji zakone sprovode često sebe vide kao nekog ko je valjda iznad tih zakona i sami građani ne poznaju dovoljno svoja prava i često trpe samovolju gore pomenutih.

Jedan od primera sa kojim sam se susreo pre par dana je obaveza nošenja lične karte.

Nisam pravnik ali ću sebi dozvoliti slobodu da tumačim ono što je u zakonu napisano i to baš onako kako je napisano.

Policija kaže da je obaveza svakog lica starijeg od 16 godina da nosi ličnu kartu i da je pokaže na zahtev službenog lica. Tu se u stvari poziva na Zakon o ličnoj karti (član 21).

Ali, ta ista policija zaboravlja da u zakonu koji definiše obaveze i ovlašćenja policije, a koji se i zove Zakon o policiji, čak na tri mesta piše da je policajac dužan da se predstavi i građaninu obrazloži zbog čega mu traži ličnu kartu na uvid (član 31, 34. i 42).

A u zakonu piše čak i šta mogu da budu razlozi za proveru identita, što bi u stvari morao da bude jedan od razloga koje policajac navodi kada ga pitate zbog čega vam traži ličnu kartu (član 42).

Još par redova niže piše i da je policajac dužan da poštuje dostojanstvo, ugled i čast svakog građanina. To, koliko ja razumem, znači da policajac građaninu mora da se obraća sa “vi”, ali bi dovoljno bilo i “dobar dan” (član 35).

A čak i ako kod sebe nemate ličnu kartu a u društvu ste nekog ko je ima, policajac vaš identitet može proveriti kod te druge osobe (član 43).

Naravno, ako sve ovo budete ispričali policajcu on će vam najverovatnije odgovoriti “Ma ja sam, bre, zakon” ili “pa, nije ti ovo Amerika”, a to će vam sigurno reći i većina kolega, rođaka i prijatelja. Ali, vi ćete, dok sedite u marici ili tamnici u podrumu SUPa, imati dovoljno vremena da razmišlite u kojoj zemlji živite i ko u njoj sprovodi zakone.

---

Zakon o policiji

Vrste policijskih ovlašćenja

Član 30.

U obavljanju policijskih poslova ovlašćena službena lica imaju policijska ovlašćenja utvrđena ovim i drugim zakonom.

Policijska ovlašćenja utvrđena ovim zakonom su:

1)   upozorenje i naređenje;

2)   provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta;

Uslovi za primenu policijskih ovlašćenja

Član 31. Stav 6.

Na način utvrđen zakonom, ako je to u datoj situaciji moguće i ne bi ugrozilo izvršenje policijskog zadatka, lice prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje ima pravo da bude upoznato sa razlozima za to, da ukaže na okolnosti koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznato sa identitetom ovlašćenog službenog lica, koje se legitimiše, i da traži prisustvo lica koje uživa njegovo poverenje.

Predstavljanje pre primene ovlašćenja

Član 34.

Ovlašćeno službeno lice se, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstavlja pokazivanjem službene značke i službene legitimacije licu prema kome primenjuje ovlašćenje.

Izuzetno, ovlašćeno službeno lice neće se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana ako okolnosti primene policijskog ovlašćenja u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja. U tom slučaju ovlašćeno službeno lice će, tokom primene policijskog ovlašćenja, na svoje svojstvo upozoriti rečju: "Policija".

Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog člana ovlašćeno službeno lice će se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana.

Nepristrasnost, nediskriminacija, humanost, poštovanje
ljudskih prava i omogućavanje medicinske pomoći

Član 35.

Ovlašćeno službeno lice u primeni policijskih ovlašćenja postupa nepristrasno, pružajući svakome jednaku zakonsku zaštitu i postupajući bez diskriminacije lica po bilo kojem osnovu.

U primeni policijskih ovlašćenja ovlašćeno službeno lice postupa humano i poštuje dostojanstvo, ugled i čast svakog lica i druga osnovna prava i slobode čoveka dajući prednost pravima ugroženog u odnosu na ista prava lica koje ta prava ugrožava i vodeći računa o pravima trećih lica.

Uslovi za proveru identiteta lica

Član 42.

Provera identiteta lica primeniće se prema licu:

1)   koje treba uhvatiti, dovesti, zadržati ili uputiti nadležnom državnom organu;

2)   od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupanje;

3)   nad kojim se obavlja pregled ili pretresanje ili se preduzimaju druge zakonom propisane mere i radnje;

4)   koje se zatekne u tuđem stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje se pregleda i pretresa, ako je provera identiteta potrebna;

5)   koje se zatekne na prostoru ili u objektu u kojem je privremeno ograničena sloboda kretanja, ako je provera identiteta potrebna;

6)   koje prijavljuje izvršenje krivičnog dela ili prekršaja ili učinioce tih dela, odnosno pruža obaveštenja od interesa za rad policije;

7)   koje svojim ponašanjem izaziva sumnju da je učinilac krivičnog dela ili prekršaja ili da ga namerava učiniti ili po svom fizičkom izgledu liči na lice za kojim se traga;

8)   koje se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela ili prekršaja;

9)   koje se nalazi na mestu na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno utvrditi identitet svih lica ili pretežnog broja lica;

10) na opravdan zahtev službenih lica organa državne uprave, pravnih ili fizičkih lica.

Opravdanim zahtevom iz stava 1. tačka 10) ovog člana smatra se zahtev iz kojeg je vidljivo da su službenim licima takvi podaci neophodni za zakonito postupanje ili da je fizičkim licima povređeno neko pravo.

Ovlašćeno službeno lice dužno je da upozna lice sa razlogom provere njegovog identiteta.

Način provere identiteta lica

Član 43.

Provera identiteta lica vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, provera identiteta može biti izvršena na osnovu izjave lica čiji je identitet proveren.