Kasarna Potemkin

Kada je Grigorije Aleksandrovič Potemkin krajem XVIII veka osvojio inače puste oblasti oko Krima, naredio je da se u stepama naprave lažne kulise sela, doveo lažne seljane i stada da bi carica Katarina Druga, koja je tuda trebalo da prođe, pomislila kako pod vođstvom Potemkina taj deo zaostale Rusije neverovatno napreduje.

Ovih se dana premijer Aleksandar Vučić sprema u posetu opustelim južnosrbijanskim predelima i Nišu zaglavljenom u svojoj lošoj inerciji. Dolazi i veliki (201cm) Edi Rama. Ima neke simbolike – pre 573 godine tadašnji vladar Srbije despot Đurađ Branković u Nišu sačekuje tursku vojsku Murata Drugog koju predvodi Đurađ Kastriot Skenderbeg. Skenderbeg predaje svoju vojsku Đurađu Brankoviću što je i formalno značilo privremeno oslobođenje Niša iz ropstva!

Da li će se ponoviti istorija i da li će Edi Rama pomoći novom srpskom gospodaru (stilski se nameće epitet "despotu", ali se bojim da bi to zvučalo isuviše oštro pa ga se teška srca odričem) Aleksandru Vučiću da Niš izbavi makar iz dužničkog ropstva, zbog kojega su mu u ove hladne dane hladni i radijatori?

To ne znam. Ostaje nama, Nišlijama, da se nadamo. Nije mala čast ugostiti dva premijera odjednom. Istina, u Nišu se rodilo čak osam rimskih careva, ali ovakvih ipak nije bilo.

Ono što znam da će premijer značajno uštedeti na budžetu u toku svoje nedelje ratovanja u Nišu! Ratovanje? Opet neoprezni izraz? Ma, ne. Kako drugačije nazvati ovaj istorijski pohod Premijera kada će tokom boravka spavati u vojnoj kasarni?! Pravi asketa i vojnik, neće u pohod iz svilenih hotelskih čaršafa – na kraju, on je ipak čovek iz naroda! Kako da narodni čovek troši narodne pare u, istina, ne preterano skupim i luksuznim hotelima niškim? Bolje je ne platiti tih tridesetak evra po noćenju i živeti u kasarni!

Istina, kasarne još pamte Dragana Šutanovca kao ministra vojnog koji je pre dosta godina ukinuo obavezu služenja vojnog roka i tako kasarne učinio napuštenim ruinama. Biće potrebno dosta para, više hiljada evra, da se takav prostor upristoji i dovede u elementarni red da bi mogao da ugosti jednog Premijera (nadam se iskreno da neće i Edi Rama u kasarnu?).

Tako niški hoteli, svi od reda u rukama malih niških preduzetnika, ostaće te istorijske nedelje bez prihoda koji bi pomogao njihovo inače klimavo poslovanje! Premijer je odlučio da štedi i da renovira kasarne sa kojima kasnije (a i sada) ne znamo šta ćemo, dokazujući svoj jedinstveni asketizam i patriotizam. Istina ekonomija sugeriše da bi bilo pametnije da se te pare ulože u niški turizam i tako "oplode", a ne da se "zarobe" u oronulim prostorijama kasarna niških – ali kome je baš sada do ekonomije i logike, kada tako opako žulja patriotizam!?

Pa zbog patriotizma je i Aleksandrovič sa početka teksta gradio makete sela!

Patriotizam koji se nekada gajio na ovim prostorima (vrste Stevana Sinđelića, na primer), sada naravno da više ne postoji. Danas je patriotizam razrađena propagandna oluja koja za cilj ima da više verujemo nacionalnim medijima nego svojim očima. Pa nedavno je glavni ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović izjavio da se "potrošnja domaćinstava posle više godina konstantnog pada povećala, zato što je došlo do konstantnog rasta plata!"

Čujem da je nesretni Lazar posle ove izjave ipak ostao živ, Bogu hvala. Stoga Nišlije ne zakerajte, ko vam je kriv što ne vidite ono što bez pogovora i zdravog razuma objavljuju RTS i Politika.

A Premijer? Naravno na Pinku hvali Svetsku banku i kaže: "Ljudi iz Svetske banke su rekli jednu stvar: oni koji naslede Vučića imaće daleko bolju startnu poziciju... To je velika stvar. Danas sam video iskreno srećne radnike koji su vikali: hvala Vučiću...". Verovatno su to govorile zbunjene, od teškog života smorene i od bede bez zuba radnice u zelenim mantilima koje su onomad slušale Premijerov govor prilikom otvaranja fabrike Geoksa u Vranju! Istina, one imaju veliki problem da stignu i do Leskovca, ali ih je Premijer obodrio sledećom rečenicom: "kada budete hodale svetskim metropolama i videle da se nose cipele koje ste napravili u Vranju, bićete jako ponosne!".

Možda sa 200 eura plate ne mogu baš do Njujorka, ali se nadam da će se naći neki patriotski raspoložen autobus da ih preveze do Niša, ne bi li uzvratile aplauz Premijeru kada bude ulazio u kasarnu! Bio bi red, a sevap je i prema Draganu J. Vučićeviću i Pinku – zadnja dva dana nema nekadašnjih patriotskih nastupa, možda im nedostaje inspiracija?

Gospodin Aleksandar Vučić već je vodio Vladu u Niš, da zaseda povodom godišnjice objave Prvog svetskog rata. Stoga sada Informeru predlažem naslov: "Aleksandar Vučić po drugi put među Srbima (Nišlijama)". Pa Trepča i Kosovo ponovo su ugroženi, neko mora da ih spasi!

Patriotski, zar ne?