Burek kod Mićka je burék, ostalo je statistika
Autor
Ko kao student nije jeo, voleo i sanjao burek kod Mićka taj nije studirao.
Svi dobro znamo da kao studenti dolazimo pomešanih emocija u novi grad i već na putu osećamo miris nove slobode koja se pružila celom svojom dužinom pred nama. Dolazimo zbunjeni, srećni i tužni, sa mnogo nejasnoća u glavi. Uglavnom dolazimo bez najboljih prijatelja koji su nas pratili u srednjoj školi.
Odmah po dolasku sam se oslonio na taksiste. Tako je, taksista može da bude najbolji prijatelj svakog studenta i putnika namernika.
U prvih par meseci svojih studija sam se dobro raspitao gde valja jesti i piti, šta je dobro videti, a koje delove grada treba izbegavati.
U to vreme su bile dve buregdžinice oko kojih se vodila žestoka rasprava, kako između taksista, tako i između sudenata. To su bili Anton na Crvenom pevcu i Mićko, preko puta gimnazija Bora Stanković i Stevan Sremac. Ja sam, pogađate, bio Mićkov fan :)
„Četvrt sa sirom i jogurt“.
Burek kod Mićka možda nije bio ni najbolji burek u gradu, ali to nije bio samo burek već je podrazumevao kompletan ritual koji ga je skoro uvek pratio.
Bilo da je u pitanju običan izlazak u grad, žurka, opušteno veče, skoro uvek smo se rastajali uz burek. To je bilo mesto gde ste u tišini mogli, na miru sa još nekolicinom „drugara“ koje ste tamo zatekli, da podelite taj dobar osećaj Mićkove četvrtine sa sirom (ja sam zagovornik bureka sa sirom, oprostite ljubitelji mesa).
Kad se samo setim letnjih vrućina i požrtvovanog čekanja u redu na +60 stepeni za koje smo se uvek ubeđivali, kome će da se „zalomi“.
To je bilo mesto gde sam kao student vodio nebrojeno prijatelja i drugih studenata koji su nam dolazili u posetu, iz celog sveta. Kupili bi nekoliko tepsija bureka i seli na stepenice gimnazije da uživamo. Jednostavno neprocenjivo, i za nas i za njih.
Tradicija iz studentskih dana se nastavila, pa sada imam priliku da vodim prijatelje sa kojima sarađujem na taj čuveni burek.
Interesantna je priča o prijatelju iz Hrvatske (jednom od predavača na biZbuZZu) koji je doživeo hedonističku katarzu kada je probao burek kod Mićka, recimo oko 4h ujutru. Priznao je da ništa bolje nije jeo u skorije vreme, a da je to najbolji burek koji je ikad probao.
Kao što rekoh, vodim prijatelje i neprijatelje na taj burek. Odnosno, mogao sam da ih vodim, sve do sada.
Odavno nisam osetio ovakvu prazniznu prema nečemu što se na prvi pogled čini nebitnim.
Istina, pekara Mićko i dalje postoji, ali bez bureka. Ovo i nije priča o pekari već o bureku kod Mićka.
Čudan osećaj
Dobijam neki osećaj u stomaku da se u Nišu sve radi kontra. Kao da žele da se apatija i nezadovoljstvo građana produbi. U poslednjih par godina bilo je nekoliko slučajeva zatvaranja, uništavanja i gašenja mesta koji su zaista veliki deo istorije Niša.
Verujem da je nekim političarima ispod časti da posle bančenja po restoranima i kafanama o trošku građana idu na burek, ali ostavite nam bar malo, ostavite nam bar tu četvrtinu sa sirom, majku mu.
Pošalji vest na email
Poslednji komentari
Jos jedan glas za "Antona"...Mićnko je više "šminkerska" rabota :) Doseljenici...prolaznici...klinci uglavnom je to za njih nekako zvučnije?! Možda zbog udarnije lokacije?!
@theLab Moj tekst počinje sa "Ko kao student nije jeo, voleo i sanjao burek kod Mićka taj nije studirao." Jasno je na koju populaciju se odnosi, dok su ukusi potpuno subjektivna stvar, iako se ovde ne govori ni o tome. Kako si i sam pomenuo popularnost je zavisila od radnog vremena, ali za studentsku populaciju je bilo nezaobilazno mesto i ugođaj.
obzirom da je i autor teksta "doseljenik" u Niš smatram da nema nikakvog prava da komentariše o "niškom duhu". Mićko je postao popularan zbog, u to vreme, nesvakidašnjeg radnog vremena. TO je jedina stvar koja ga je načinila popularnim, ne kvalitet hrane u njemu. Što se tiče nekog duha prošlosti, Anton je ostavio veliki trag i što je najbitnije i dalje rade. Kada sam nedavno ušao u tu pekaru u kojoj sam se hrani za vreme osnovne, srednje škole i fakulteta i to nakon godina smucanja po svetu, osetio sam onaj isti miris kao juče da sam izašao i na tome sam porodici Prekljušaj neizmerno zahvalan jer oni umeće pekarskog zanata vuku generacijama unazad. O bureku na bulevaru ne mogu da govorim jer tamo nisam nikada jeo, ali obzirom da ga dosta ljudi hvali, obići ću i taj "establišment" dok je Mićko samo komercijala koja se proslavila za kratko vreme, zasijala i ugasila se.
Pošalji komentar:
Komentari čitalaca ostavljeni preko naloga na Facebook, Gmail, Twitter ili Yahoo, biće objavljeni odmah.
Svi ostali komentari biće vidljivi čim ih neko od administratora odobri.
Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.
Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.