Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

00:46, 30. 5. 2013.

Branislav Ranđelović

Gost: Branislav Ranđelović, gradski većnik Niša resorno zadužen za socijalna pitanja
Razgovor vodio Aleksandar Stankov

JV: Već godinu dana nema obroka za najugoženije Nišlije iz narodne kuhinje. Stanovnici Mramorskog brda kampuju ispred gradske kuće, a ima problema i sa isplatom naknada personalnim asistentima. Moje ime je Aleksandar Stankov, a o problemima socijale razgovaraću sa gradskim većnikom Branislavom Ranđelovićem, koji je upravo zadužen za ta pitanja. Gospodine Ranđeloviću, zašto narodna kuhinja u Nišu ne funkcioniše?

Narodna kuhinja u Nišu će funkcionisati, koliko ovih dana. Od 1.juna kreće se sa raspodelom toplih kuvanih obroka, kako smo to i najavili tokom prošle jeseni, a razlog za prelazak na ovakav način rada je upravo ta nemogućnost da se ažurno ispune obaveze prema našim sugrađanima, dalje, neadekvatan način rada koji je bio putem mesečnih paketa tokom prethodnih godina, koji je doveo do svih ovih kašnjenja, a Boga mi, i do velikih zaduženja. Na kraju 2012. godine. Grad je sa kašnjenjem isplatio svoje obaveze prema dobavljačima tih paketa. Mi smo još jesenas sagledali i videli da to nije u redu. S druge strane, ja se svakodnevno srećem sa ljudima koji su korisnici narodne kuhinje koji dolaze kod mene i iz njihovih usta čujem, saznao sam da, u stvari, ta raspodela pomoću paketa nije baš najadekvatnija, da deo te hrane oni jednostavno ne mogu da iskoriste, jer nemaju, neki od nemaju gde da to skuvaju i da bi, kao što je i dobar običaj svuda u svetu, i makar u velikom, velikom delu gradova gde se raspodeljuje narodna kuhinja, da bi njima više odgovaralo da dobiju kuvane obroke koje će moći odmah da pojedu. Mi smo krenuli u tu proceduru, isplanirali budžetom za 2013.godinu negde oko 56 miliona dinara za ovu 2013. i nadamo se da će taj novac pokriti troškove i da ćemo uspeti sa tim novcem da naše najsiromašnije sugrađane obezbedimo kuvani obrok. Nažalost, zbog procedure koja je po našem zakonu  takva kakva je i koju ne možemo da ubrzamo, to je više meseci trajao taj javni poziv. Ja sad mogu sa zadovoljstvom da kažem da smo mi završili uredno taj javni poziv. Imali smo više ponuđača, izabrali smo Studentski centar sa kojim Grad Niš ima dobra iskustva iz ranijih godina, jer Studentski centar je već radio raspodelu narodne kuhinje pre 6 - 7 - 8 godina i bilo je vrlo, vrlo uspešno. Ja očekujem dobru saradnju s njima, očekujem profesionalni rad sa njihove strane i da konačno naši najsiromašniji sugrađani imaju onakav kuvani obrok kakav im najviše odgovara id a Grada može to da pokrije iz svojih planiranih sredstava za ovu godinu.

JV: Ranija vlast je zagovarala ideju da, prosto se formira jedna kuhinja koja će da kuva za najugroženije Nišlije. Vi ste se odlučili za neku drugu varijantu, je li tako? Vi ste odlučili da to radi Studentski centar?

Bila je opcija da se formira kuhinja. Međutim, to bi zahtevalo i dodatna ulaganja od strane Grada. Bilo je tu razgovora sa Crvenim Krstom koji, po nekoj logici, bi trebalo da bude najpouzdaniji partner. Međutim, Grad je trebalo onda da prvo ulaže u opremanje kuhinje, zatim u zapošljavanje ljudi koji bi trebalo tamo da rade, zatim u kupovinu vozila za distribuciju, jer ne može grad sa 300.000 stanovnika sa okolinom, da se svi hrane na jednom mestu, u jednoj narodnoj kuhinji. Mora da se obezbedi distribucija. Kad smo sve to stavili na papir, a usput da nađemo i pogodnu lokaciju, da to ispunjava i sve standarde, kad smo sve to stavili na papir, podvukli, ispostavilo se da puno toga treba da uložimo da bi samo krenula kuhinja sa radom. Ovo smo računali da će biti brže i efikasnije i da će pre usluga doći do krajnjih korisnika.

JV: Koliko je najugroženijih Nišlija koji se hrane iz narodne kuhinje?

Pa, ovih dana trenutno je u toku podela bonova preko Centra za socijalni rad, i mi ćemo posle podele bonova znati, ono, u tačnu cifru, koliko je sugrađana. Prošlu godinu smo završili sa nekom cifrom od preko deset hiljada ljudi na tom spisku. Naravno, nisu oni realno dobili sve te pakete, jer nije distribucija vršena do samog kraja godine, ali sada očekujemo da se ta cifra, na neki način, “normalizuje”, tj. da bude u skladu sa brojem stanovnika našeg grada i kako je to u drugim gradovima. Očekujemo da bude oko 3.000 obroka. Možda to za početak bude i više, a možda i manje. Kažem, znaćemo prvog, kad vidimo koliko ljudi, od onih koji su se prijavili, koliko je ljudi zaista podiglo te bonove.

JV: Znači, 3.000. Koliko je jedan obrok? Kako je dogovorena cena sa Studentskim centrom, koliko košta? Koliko Grad košta jedan...

Ja sad moram da kažem, ne znam tačnu cifru, U glavi mi je cifra oko 120 dinara. To je već bio deo tendera, ja se nisam mešao u tender. Bitno je da ukupna cifra na nivou godine ne probije onu cifru koju smo mi planirali budžetom.

JV: Znači, vaše su pretpostavke i proračuni da neće biti probijeno, je li tako?

Pretpostavke su takve. Ukoliko ne bude nekih neplaniranih stvari, ne daj Bože da se desi da se na jesen pojavi još, preko toga još 3.000 ljudi koji žele da koriste kuhinju, što može da se desi! U tom trenutku, mi kao odgovorna vlast, trebalo bi da reagujemo tako što ćemo u budžetu proširiti tu stavku i dodati još novac.

JV: Znači, neophodan je rebalans, da pojasnimo drugim rečima?

Naravno, to su stvari koje su sasvim normalne, ukoliko su... To su okolnosti na koje ne može da se računa na početku godine. Koliko će ljudi biti... Naime, i na početku 2012, kod prethodne vlasti niko nije računao da će broj socijalnih slučajeva i broj ljudi koji koriste neko od socijalnih davanja toliko porasti. Međutim, situacija je bila takva i morala je, svaka vlast mora da reaguje vrlo odgovorno prema socijali.

JV: Šta se dešava sa personalnim asistentima? Kako se isplaćuju njihove naknade?

Koliko ja imam informaciju, ovih dana je krenula isplata. Tu se kasnilo zaista iz vrlo, vrlo administrativno – birokratskih razloga. Taj projekat za personalne asistente ja sam dobio još krajem decembra, kao resorni većnik odmah se saglasio, gradonačelnik sigurno nije imao ništa protiv toga i mi smo to na Veću veom brzo provukli kao odluku. Novac je planiran, preko 10 miliona za ovu godinu. Problem je nastao u jednom trenutku, zbog cele procedure i odugovlačenja došlo se do aprila meseca. Ljudi su već radili prethodna tri meseca. Kako to premostiti administrativno? Odmah je potpisan aneks ugovora između Grada i organizacije koja angažuje personalne asistente. To je opet dovelo do nekih daljih administrativnih saplitanja. Prošle nedelje je gradonačelnik, koliko ja znam, naložio da se ta administrativna stvar hitno ispravi i da personalni asistenti dobiju svoj novac. Oni su ljudi odradili svoj deo posla! Drugo, tim našim osobama sa invaliditetom koji koriste usluge personalnih asistenata, njima je to zaista neophodno. Da je te sreće, pa da imamo novca sada, pa još toliko da odvojimo, mislim da bi opet bila potreba preko svega toga!

JV: Ali, zbog svih tih problema, personalni asistenti nisu primali svoje naknade od početka godine do danas, mal te ne!

Jeste. To je najobičnija birokratija! Meni je zaista žao što do toga dolazi, pogotovu što dobra volja kod političkih aktera svuda postoji. Novac je obezbeđen, nije uopšte pod znakom pitanja i, evo, došli smo u situaciju da kod tako jednog osetljivog problema, administracija i birokratija je jača i od ljudske dobre volje i od svega drugog. Ja se iskreno nadam da će te administrativne i birokratske probleme u našim upravama da se reše. Koliko znam, zamenik gradonačelnika, Ljuba Slavković je dobio zaduženje od gradonačelnika još početkom godine da, koliko je god moguće, optimizuje rad gradske administracije i da više ne dolazimo u takvu situaciju.

JV. Kako ćemo rešiti problem stanovnika Mramorskog brda koji skoro mesec dana su u šatorima pored gradske kuće. Tu i žive svakodnevno.

Pa, to je jedna stvarno žalosna situacija. Ja kao većnik nisam se bavio time, to vodi gospodin Savić i zna celu problematiku. Grad je godinama izdvajao novac da tim ljudima plaća stanovanje jer su zbog jedne vanredne okolnosti ostali bez svojih kuća. Ni u jednom trenutku nije došlo u pitanje da li treba pomagati njih ili ne, međutim, ljudima je verovatno prekipelo u jednom trenutku što se to ne rešava trajno. Znam da ima dosta aktivnosti prema Ministarstvu građevine na tu temu, da MInistarstvo i država pomognu gradu da bismo ljudima ili izgradili kuće ili na neki način rešili životne probleme.

JV: Jesu li socijalni stanovi jedna od opcija?

Ne! Ovo je totalno druga priča. Ovo treba odraditi zato što su ljudi zbog jedne elementarne nepogode izgubili kuće i tu treba država da se uključi. Ispred našeg grada stalnu komunikaciju na tu temu sa Ministarstvom ima moj kolega većnik, gospodin Savić i Ljuba Slavković, zamenik gradonačelnika i ja se iskreno nadam da će oni uspeti po toj političkoj liniji ili, da kažemo, po toj ljudskoj liniji uspeti da reše problem Mramora. Socijalni stanovi su druga priča! Ja zaista žalim što su dobili takav naziv - “socijalni stanovi”! Kad sam ja to prvi put čuo “socijalni stanovi”, ja sam zaista mislio da su to stanovi za naše socijalne slučajeve, koji bi ih dobili na korišćenje. U stvari, to su samo stanovi koji na neki način, po nižoj ceni, mogu da se otkupljuju. Daleko su oni od toga, daleko, da budu dostupni našim ljudima koji su u domenu socijale zbrinuti. Tako da je to samo pomalo nespretno iskorišćen termin! To su, jednostavno, stanovi koji su jeftiniji na tržištu. Oni neće rešiti probleme socijalnih slučajeva! Naši beskućnici, ljudi koji čekaju na dodelu stanova, rešenje njihovih problema može da se reši na drugi način: ukoliko bi se Grad pojavio kod nekog većeg evropskog fondera ili ako se država reši, odluči da reši niške probleme i da se izgrade stanovi koji ne bi bili dodeljivani, niti poklanjani, niti kupovani, nego bi bili u vlasništvu Grada, a Grad bi raspolagao sa tim stanovima, kao što i sad ima dve - tri zgrade, ali su stalno pune, i da, jednostavno, dodeljuje, s vremena na vreme, ljudima koji su u akutnom problemu, ljudima koji su na ulici, na korišćenje dok taj problem ne pređe, pa da opet ostane taj stan u vlasništvu i da se dodeljuje sledećim korisnicima.

JV: Spisak tih ljudi postoji? Rang lista postoji, jel tako?

Postoji rang lista koja je prilično iluzorna! Jer, oni znaju svoja mesta na toj rang listi, ali nažalost, trenutno nema stanova za raspodelu, tako da, eto, rang lista se vodi, da u jednom trenutku nema...

JV: Znamo li broj ljudi koji nemaju rešeno stambeno pitanje u Nišu?

Koliko ja imam informacije, prošle godine na toj lisiti je bilo preko 400, što sigurno nije definitivan spisak! Ima ljudi ili onih koji ne znaju da mogu da se prijave! Oni imaju tu neke elementarne uslove koje treba da ispune da bi dospeli na tu listu. Međutim, evo, od kad sam ja u poziciji gradskog većnika, ja ne znam da je bilo ko sa te liste skinut! Jednostavno, Gradu je potreban input, novčani input sa strane da bi se izgradili stanovi koji bi u tu svrhu mogli da se koriste! Ovo što radimo socijalne stanove, to je totalno druga priča!

JV: Koliko je najmlađima, posebno zimus, značilo Svratište za decu? Imate li tu informaciju?

Ja sam se zimus jednom sreo sa gospodinom Boškom koji vodi to Svratište za decu i na neki način mu zamerio zašto se preko medija stalno traži novac! Nikada nije pre toga došao da vidi da li Grad može da pomogne! Mi smo tad jedini put razgovarali ozbiljno na tu temu i on mi je predstavio priču. Koliko ja to vidim očima većnika koji se bavi socijalom, mi tu uslugu nemamo pokrivenu kroz neke druge vidove socijalne zaštite. Znači, ne vidim nikakav problem da u jednom trenutku Grad stane malo ozbiljnije iza te uloge. U ovom trenutku se, koliko  ja znam, finansira isključivo projektno!

JV: Dakle, da pojasnimo, nije u budžetu, jel tako?

Nije! Nije u budžetu! Međutim, ukoliko ljudi koji rade sa tom decom u tom svratištu mogu da na jedan realan način prikažu rezultate svog rada do sada i da se obrate Gradu, da kažu: “Ej, to je dobra stvar! Grad to treba da pokrije! To veliki gradovi u svetu rade, a mi ne radimo! I to nije pokriveno nijednom drugom uslugom!”, ja ću lepo potražiti mišljenje ljudi koji su od strane Grada plaćeni, iz Centra za socijalni rad, oni će se sigurno složiti! Ne vidim razloga zašto mi ne bi sa  nekom sumom za sledeću godinu planirali?! Uvek i mora da postoji malo otvorena komunikacija, da oko tog svratišta ne radimo preko medija, nego da sednemo i da se odgovorimo. Nema sigurno neke namere, to je sasvim dobra namera da se to reši!

JV: Koliko ste upoznati sa novim zakonom o socijalnoj zaštiti? Da li možemo tu preko nekih namenskih transfera koji nam dozvoljava taj novi zakon, da nekako preko NVO sektora pomognemo i svratištu i još nekim socijalnim programima ili programima za socijalu?

Ja sam zaista pristalica toga da se NVO sektor koristi od strane javnog sektora. Možda je ružna reč “da se kosriti”, ali, eto, da se otvori jedna ozbiljna saradnja. Naime, pratim sve te javne pozive preko naših ministarstava, koji god može da se dotakne socijale ili nekog domena, nekog iz domena socijale! Ukoliko je aplikant lokalna samouprava, logično, pojaviće se lokalna samouprava. NVO sektor može kao neki pružalac usluga da se prikači u celu priču kao partner. Međutim, mnogo je više poziva gde upravo NVO treba da bude osnovni nosilac. Tu je odlična priča da Grad bude partner! Konkretno, preko Ministarstva rada i socijalne politike od početka godine već su dva takva poziva bila: jedan za NVO sektor i koliko ja znam, iz Niša ima organizacija koje su dobile novac na osnovu toga...

JV: Znači, sarađujete s njima, u kontaktu ste, jel tako?

Naravno! Mislim da je Dom “Duško Radović” sa partnerom, sa jednom NVO, dobio novac za uslugu koju će oni sprovoditi. Kasnije je bio poziv za lokalne samouprave, mislim da Niš nije tad aplicirao zato što je namena bila za devastirane lokalne samouprave, dakle u lošijem stanju. Sada, ovih dana se otvara Exchange 4 program za lokalne samouprave. Glupo je što kažem, ali sa zadovoljstvom mogu da kažem da je jedan od glavnih targeta Exchange-a 4 socijala! Znači, nekadašnjih 10 targeta skinuta su na samo 3 - socijala je trenutno vrlo, vrlo cenjena. Eto, ja sam o tome već obaveštavao opštine. Sad pozivam i NVO sektor da kontaktiraju lokalne samouprave i da zajedno apliciraju kod Exchange-a, što više tih programa za socijalu da povučemo prema Nišu.

JV: Šta se dešava sa Romima koji su raseljeni iz naselja “Belvil”? Oni su bili u jednom napuštenom magacinu u blizini Stočnog trga. Gde su danas? Imate li informacije?

Zadnju informaciju od njih, zadnji zahtev koji sam imao, a to je bilo u trenutku kad je došla zima, da se obezbedi ogrev. I mi smo tada preko Centra za socijalni rad obezbedili njima i šporete i ogrev i oni su se posle toga, ono što se kaže, snašli, tj. ili su se negde udomili, ili su otišli svako svojoj kući, odakle je i krenuo. Nažalost, mi smo imali taj, po meni, bezrazložan problem sa Romima u “Belvilu.” Po meni, lokalna samouprava Beograda nije korektno postupila u tom trenutku. Lokalna samouprava Niša - našao sam - ništa nije potpisala! To je zaista bila dobra volja Grada, bez ikakve obaveze, dobra volja da se pomogne! Nažalost, stvari su se razvijale onim tokom kako je to bilo prošle godine! U kontaktu sam i sa poveriocem za ljudska prava, gospođom Nevenom Petrušić. Ona je bila skoro u obilasku! Međutim, tokom njenog obilaska odjednom se stvorila gomila Roma u tom naselju. Koliko ja znam, nema ih toliki broj! Drugo, oni imaju otvorena vrata prema Centru za socijalni rad  i s moje strane nalog prema Centru da svaki njihov zahtev u kolko god je mogućoj meri pre se reši! Obzirom da, evo,  mesec dana nisam dobio nikakvih informacija, verovatno da su oni u nekom stabilnom stanju.

JV: Branislav Ranđelović. Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Pratili ste još jednu emisiju “15 minuta”. Prijatno!

  • RANDJELOVCI-GRADSKI-VECNIK-1-.JPG

    Ponovo kuva narodna kuhinja

    Narodna kuhinja od 1. juna ponovo će dnevnim obrokom snabdevati najsiromašnije Nišlije. Umesto paketa sa namirnicama, kao što je to bilo u prethodnom periodu, najmanje 3.000 socijalno najugroženijih ponovo će dobijati topli obrok.

    detaljnije