Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:29, 1. 10. 2018.

Dejan Gavrilović

Gost: Dejan Gavrilović

Razgovor vodio: Milan Zirojević


JV: Midnajt džez postao je neizostavni deo Nišvila, gde su 12h sjate svi niški klaberi na jedno mesto. Sa nama je danas muzički urednik Midnajt džez densa Dejan Gavrilović DJ Fanki Džanki, jedna od legendi niške klubske scene. Dobar dan gospodine Gavriloviću ili Gavro.

Dobar dan Milane, hvala ti što si me pozvao u emisiju i što ćemo da popričamo i svemu tome.

JV: Možemo na početku da prestavimo ceo koncept džez densa i klabing deo Nišvila.

Poenta svega i koji je cilj Midnajt džez dens stejdža je u tome da se promovišu upravo forme muzike koje se ne čuju često u klubovima, ne samo u Nišu, nego u Srbiji i u svetu. Da se samim tim pruži prilika klaberima ili ljudima koji vole muziku, ideu u klubove, vole da igraju da mogu da čuju i druge vrste muzike, kako ja zovem crni plesni zvuk. U rangu od džez densa pa do džez hausa. Da mogu da čuju to u nekom velikom prostoru, u nekom odgovarajućem ambijentu i da vide da uz tu muziku može da se pleše i da ne treba ljudi da se boje, samim tim, nečega što ima džez kao prefiks. 4. godinu radimo to i mislim da smo dosta uspeli u svemu tome, polularizaciji te muzike, naravno.

JV: Da li je to način da džez ode u neke šire mase, da ne bude zatvoren na samo klasičan džez, popularizacija?

Ja imam običaj da kažem da je džez najdemokratskija forma muzike. Može da se inkorporira u bilo koju vrstu muzike, kao što je tokom dugih decenija postojanja i pokazao. Uplivao je u razne forme elektronske muzike. To je i naš cilj da predstavimo sve to, pre više od 4 godine, do razgovora i do priče, kada me je Ivan Blagojević pozvao da napravimo nešto na opšte zadovoljstvo i na opštu radost. To jeste bio cilj svega toga. Da se popularizuje, kao što sam već rekao. I da narod čuje i ekipa iz grada ili iz drugih gradova, koji dolaze, pošto kada pričamo o Nišvil festivalu nikako ne treba da se ograničimo samo na Nišlije. Ima tu puno ljudi, ja znam ljude koji dolaze iz drugih država, iz drugih gradova. Dolaze specijalno ili čak svoje odmore planiraju na konto Nišvil džez festivala.

JV: Šta kažeš na one zamerke muzičkih čistunaca da to nije džez?

Takvih muzičkih čistunaca je bilo odavno, ja se sećam priča, mislim sećam se, čitao sam, tada se još nisam rodio ili slušao muziku, kada je Majls Dejvis prešao iz bibapa u fristajl džez i da eksperimentiše sa fjužnom da su ga odmah kritičali dočekali na nož. To su takve nebuloze, samim tim što je džez sposoban da bude deo svake muzike. Te kritike nisu na mestu, kao što je vreme pokazalo, mnogo toga što su kritikovali ti muzički čistunci koji su se ograničavali samo na jedan pravac, te forme su preživele i dan danas su tu i dan danas ih slušamo. Tako da se ja jednostavno ne obazirem na to.

JV: Rekli smo u najavi da se niški klaberi skupe na jednom mestu, ti si jedna od legendi klabing scene. Možemo li jednom da definišemo, šta je to klabing?

Klabing nema neku specijalnu definiciju. Klaing je jednostavno odlazak u klubove , odlazak u klubove svake večeri, vikendom, kada se dešava nešto. Što je interesantno, dosta ljudi ovde vezuje klabing samo za elektronsku muziku. Klabing nije samo elekronska muzika, klabin pretpostavlja odlazak i na dj setove, ljude koji puštaju džez, koji puštaju fank, koji puštaju soul. U klubove gde ima žive svirke i to je klabing. Nema tu apsolutno nikakve definicije da je to samo vezano za određenu tehno muziku ili za bilo koju vrstu elektronske muzike. Osim te definicije odlazak u klabing i slušanja muzike nema tu neke striktne definicije.

JV: Uvek ima onog da je nekada davno bilo bolje. Ti si dosta govorio o tome, kada je počeo niški klabing?

Ja sam pre nekoliko godina napisao jedan esej o tome, ne mogu da se setim, to je bilo pre 5 godina, možda 6, jedan zanimljiv esej, to jest članak o tome, gde sam intevjuisao sve disk džokeje poznate, koji su bili nekad, koji su moji učitelji i dan danas gledam na njih sa velikim poštovanjem. Odnosim se prema njima kao prema svojim učiteljima. Krenulo je sve 62. ili 63. ako se sada sećam. To je tamo na mom profilu u notes i na disku je izašlo u to vreme. 63. Marger, ja mislim da se zvao Margerac, na Margeru neki klub, gde je prvo krenulo sa svirkama, bendovi su svirali. I kasnije sve to krenulo, pa su krenule diskoteke, u drugoj polovini 60-tih godina, da bi to do dan danas trajalo i trajaće.

JV: Ove godine je 30 godina od zatvaranja Joy, 88. jel tako? 31. decembra 88. Šta je taj Joy bio, o njemu pričaju svi kao o nekoj meki za muziku i za zabavu tog vremena?

To je prvo bio kafić, ja sam tada bio tinejdžer i sam Dušanova ulica je bilo mesto gde su se okupljali ljudi. Bilo je tu i drugih kafića i klubova, tu je bio Muzički klub, tu je Simfonijski i puno mesta u gradu. Ali neka ta žila kucavica, gde su se svi skupljali je bila Dušanova ulica. Tu je bio kafe Joy, prvo prekoputa, pa onda pored, tačno se nala hijerarhija gde, kako, šta. Tu naravno nije bilo izbacivača ali mesto kao druga mesta, klubovi u gradu gde se slušala lepa i kvalitetna muzika, gde si mogao da vidiš puno ljudi, gde je puno glumaca, za vreme Filmskih susreta. Ili svi oni koji su držali koncerte u Muzičkom klubu ili bilo gde, koji su dolazili u taj klub. Jednostavno mesto sastanka, nije bilo toliko klubova i kafića kao danas ali neko vreme koje jeste bilo lepo, međutim i to što je lepo je imalo svojih loših strana.

JV: Ima li te enegije sada ili samo žal za mladošću pa kukaju svi? Kako je tada bilo bolje?

Svako vreme nosi svoje običaje i svoju muziku i ljude koji izlaze. Jeste bilo drugačije, naravno, prvenstveno, šta mogu sa sigurnošću da kažem, što svako može da proveri, da ne ulazimo u sentimentisanje i pričanje o tome kako je to nekada bilo lepše. Muzika koja je bila komercijalna i koja je bila u svetu na top listama, stvarno jeste bila kvalitetna, muzički kvalitetnija, nego njeni pandani danas na tim top listama. Bez obzira što nismo imali toliko mogućnosti kao danas, možda smo zbog toga više cenili tu muziku koju smo imali. Ima i danas puno energije, puno ljudi koji izlaze, ima i puno više stanovnika nego što je imao tad. Druga je priča, malo je nezahvalno upoređivati.

JV: Kada ti neko kaže da si ti samo DJ i da samo puštaš muziku, šta mu na to kažeš?

Kažem mu da proba da radi kao ja. DJ je posrednik, to jest medij između publike i onog ko pravi muziku. Jednostavno ti si i promoter svega toga. Druga stvar, podržavam time kupujem regularna izdanja, ploče, ja samim tim podržavam autora te muzike, izvođače, još mnogo toga šta se ugrađuje u cenu nosača zvuka. Nije jednostavno biti DJ, mnogi su pokušali pa su odustali, krenuli su da se bave nekim drugim poslovima. Ja to apsolutno razumem. Svako može da proba, da pokuša, pa dokle stigne. Posao jeste posao, to je posao kao i svaki drugi. Ili ga radi srcem i radi ga zato što voliš, mnogo je nezgodno jer ako kreneš da otaljavaš posao i samo radiš radi para, ne zato što ga voliš, pogotovo mi što radimo za smešne honorare. Naravno ne smešne ali ne radimo za hiljade i hiljade evra, publika istog trenutka primeti. Publiku ne možeš da lažeš.

JV: Šta je danas u Nišu alternativna kultura? Da li je opstala, da li je ima, da li se drži?

Moram da naglasim da bez kvalitetnog mejnstrima nema ni kvalitetne alternative. Niš je zaista, mnogo puta, ne samo po Srbiji, nego i po drugim državama, imam prilike da se upoznam sa njihovom muzičkom scenom, kako je tamo, kako je ovde. Veruj mi da je pritom Niš zaista održao neki kvalitet. Može da priča ko šta hoće ja stojim iza toga, imamo i u domenu gitarskih bendova, imamo jako uspešne bendove, imamo jako uspešne elektronske producente, imamo jako uspešne DJ-jeve. Imamo razne vrste muzike koja nije popularna nitii je turbo folk ima svoju publiku i ima svoje klubove, leto mnogo manje, pošto mnogi zatvoreni prostori, kako ja to kažem, indor prostori ne rade preko leta. Tako da je leti ta scena, kako da kažem proređena, nema toliko raznovrsnosti u ponudi ali ima je, postoji.

JV: Ti dosta putuješ, nastupaš i u Begradu, video sam nastupaš i u Zagrebu.

Bugarska, Makedonija, Slovenija, svuda.

JV: Ovaj deo oko Beograda, ovde se kaže da je u Beogradu sve bolje ili se mrzi sve iz Beograda, neka polarizacija se stvorila u Nišu. Kako ti to vidiš?

Nije samo od sada to, to postoji odavno. Jednostavno, kada nemaš neke izbore gledaš da nađeš krivce. Najlakše je potražiti krivce tamo. Ja mogu da kažem da ne zaostajemo ni malo muzički prema Beogradu, čak u odnosu na broj stanovnika imamo vrlo zavidnu muzičku scenu, zavidan broj klubova. Sada to što nema para, to je druga priča. To je jedan vrlo veliki motiv, da ljudi pričaju tako, tu je bila i ova frka oko aerodroma, oko preuzimanja aerodroma i svi ljudi su kivni, traže najlakši način kako bi mogli to da.

JV: Šta znači biti urban danas u Nišu? Taj izras se dosta izlizao, rabe ga na različite načine.

Slažem se sa tim. To je jednostavno kada neki izrazi krenu da se isuviše koriste, pogotovo tu ima dosta toga, ja bih rekao da sa nekom tendencijom i to sa nekom namerom kreneš da omalovažavaš ili da upotrebljavaš u pograšnom kontekstu, posle nekog vremena se ti izrazi, ne samo izrazi nego i načini ponašanja, se valorizuju na pogrešan način i dođe do toga da se jenostavno svima smuče i kreću sa nekim pežorativnim kontekstom da ih upotrebljavaju.

JV: Da li je Gavra urban gradski lik?

Ne, ja sam samo čovek koji radi ono što voli u životu i to što se trudi da to prenese drugima i da jendostavno nekog nauči nečemu ili da kaže super ovo je dobra muzika, nisam imao prilike da čujem do sada. Ako 1, 2 ili 10 ljudi nateram da slušaju to nešto novo i da se zainteresuju za to ja sam srećan čovek. Kao što su mene naučili, ja sam tako krenuo.

JV: Kako vidiš današnju kulturnu scenu u Nišu i povezanost sa politikom. Koliko se polika odražava na kulturu?

Mnogo, ne samo u Nišu. To je jedan trend i u svetu da ti ako nisi povezan sa političarima nemaš fondove, pristup fondovima, nemaš način da iskažeš svoje delovanje. Tako da je to kako jeste. Postoje ljudi koji nisu i koji se bore. Međutim, ja uvek kažem, da ne imenujem ljude ali imam dobre prijatelje kojima se lepe razne etikete zato što su uspeli u svom poslu, u muzikčkom, kao pisci, kao dramski radnici, međutim ljudi nemaju ništa sa tim, imaju svoje mišljenje. Da li sarađuju sa ovim ili sarađuju sa ljudima iz raznih partija ali se nikada nisu uvlačili nekome. I imaju dovoljno obraza da im kažu sve u lice.

JV: Da li si primetio možda, to je pitanje da li je Niš palanka ili je veliki grad. Da li oni koji uspeju ovde, koji se uzdignu u Nišu moraju da odu ili mogu da ostanu ovde da opstanu?

Mogu. To je sve stvar volje i zavisi koliko tražiš od svog života. Sada ću da navedem, mj dobar prijatelj i drug Deksa Pantalejski, Dejan Stoljković pisac koji je uspeo u tome što radi a on je i dalje ovde u Nišu.

JV: Zvonko Karanović je otišao.

Zvonko Karanović je otišao iz drugih razloga. On je takav sentiment, takav je čovek da je odavde otipao iz drugih razloga, ne povučen finansijskim motivima ili bilo čime, on je bio uspešan pisac i pre nego što je otišao odavde, još u staroj Jugoslaviji.

JV: Misliš li da vlast postiče kulturu ili ne?

Podstiče svoje štićenike.

JV: Na kog misliš?

Uglavnom, zna se ko radi manifestacije po gradu, kome se dedeljuje i zbog čega. Kao što sam rekao ja, hvala bogu, ne zavisim ni od koga i mogu da radim svoj posao jer je taj posao i van Niša, nije samo vezn usko za Niš, pa da mogu da biram da li ću da se odselim da bih mogao da se bavim ovom poslom ili da ostanem ovde. Ja sam izabrao da ostanem ovde, da radim svoj posao i da fgeldam koliko mogu da budem nezavistan. Čim vidim da tu ima politike, da kreće da se meša politika zahvalim se na saradnji i to je to.

JV: Da li je Niš palanka ili velegrad?

Niš nije ni palanka ni velegrad. Nije veća palanka od Beograda, nije ni manji velegrad od Beograda. Uzimamo Beograd kao reper, kao najveći grad u Srbiji. Ima svakakve populacije, ali ne može da se definiše ni sa jednim, ni sa drugim imenom.

JV: Na kraju. Video si da je fakultet za DJ-jeve se najavljuje, hoće li Gavra biti jedan od predavača?

Ne. Tu smo se šalili dosta oko toga i dosta fora je bilo. To je posao koji se radi na kursevima u inostranstvu koji traju po mesec, dva, tri. Najbitnije u svemu je da znaš muziku i da voliš muziku koju hoćeš da radiš. Ostalo, sve što je tehnički naučićeš kasnije. Ako već hoćeš da se baviš nečim što je logičan nastavak DJ-inga, to je da se baviš produciranjem, to jest pravljenjem svoje muzike ili menadžmentom onda bi trebalo da ideš neku školu da učiš.

JV: Šta je ovo kod nas?

Oni to reklamiraju kao fakultet za DJ-jeve, meni to nije jasno jer za to ti ne treba fakultet. Treba neko da ti pokaže nešto i da imaš opremu i za mesec, dva dana ti možeš da naučiš sve i kasnije se samo nadograđuješ u tome.

JV: Da li to degradira obrazovanje ili DJ-jeve ili i jedno i drugo?

Profesiju DJ ne degradira nikako. Jer ko jeste DJ, ko jeste popularan i ko zna svoj posao fakultet mu ne treba. Da li degradira obrazovanje, to već treba da se razmisli u kontekstu toga ko to radi, šta su radili ranije i zbog čega rade. Tražiti tu neke druge motive.

JV: Gramofonske ploče su se vratile na velika vrata zadnjih godina. Šta za tebe znače gramofonske ploče?

Kod mene nikada nisu izlazile iz mode. Naveo bih jedan primer, pre nekoliko godina kod mog prijatelja Ceke, ovde u Nišu, došao je jedan od klinaca, u to vreme, ne znam da li je imao telefon ili ajped, ne sećam se, imao je slušalice. Dolazi on tu i gleda ploče i kupuje i sada je tu bila priča, mene je interesovalo. Zašto kupuješ ploču, imaš sve kod sebe u ajpedu, zašto kupuješ ploču? On je vrlo lepo odgovorio, zato ja kažem da generacije, to nema nikakve veze. Klinac je odlično odgovorio, rekao je najmanje šta mogu da uradim iz poštovanja prema autoru je da ustanem i da okrenem drugu stranu ploče. Ne bih rekao da je to nostalgija, to je možda prezasićenje tehnologijom savremenom i želja da se opipa, da se ima nešto materijalno. NE samo u digitalnom formatu, što je sastavljeno od jedinice i nule, već da ima nešto opipljivo gde može da gleda omot, gde može da pipne ploču, da može da dođe u kontakt sa medijem. Interesantno je, baš sam skoro čitao i postovao sam jedan članak da je u odnosu na ovo vreme prošle godine, u zadnjih nekoliko godina kontatno raste prodaja vinila, to jest ploče. Mislim da je 18 ili 19% u odnosu na prošlu godinu. Ali prodaja diskovaje strašno opao, kao i broj daunlodova, uglavnom se ide na striming, na slušanje ili na kupovinu ploča.

JV: Hvala ti Gavro na gostovanju.

Nema na čemu, hvala tebi na pozivu, pozdrav svima.

JV: Bila je ovo emisija 15 minuta moje ime je Milan Zirojević.

  • dejan gavrilović gavra

    "Niš nije veća palanka od Beograda, niti manji velegrad"

    Niška muzička klupska scena nimalo ne zaostaje za beogradskom, ocenjuje Dejan Gavrilović, na muzičkoj mapi regiona poznat kao di-džej "Funkie Junkie". Gavrilović je i muzički urednik "Midnight jazz dance" stejdža, “klaberskog” dela Nišvila, za koji kaže da je prilika da se čuje muzika koja se ne čuje često u Nišu, Srbiji i regionu - “crni plesni zvuk”- džez, džez dens i džez haus.

    detaljnije