Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

04:25, 11. 7. 2013.

Donka Banović

Gost: Donka Banović, narodni poslanik DSS iz Dimitrovgrada
Razgovor vodila Sanja Janačković


JV: Građani sa juga Srbije imaju utisak da su njihovi problemi zapostavljeni u skupštini Republike Srbije. O tome šta poslanici iz tih krajeva čine da ih učine vidljivim, razgovaraćemo sa Donkom Banović, narodnom poslanicom Demokratske stranke Srbije iz Dimitrovgrada, jedinom narodnom poslanicom iz Pirotskog okruga. Dobro došli, gospođo Banović.

Hvala, bolje vas našla.

JV: Vi ste danas u poseti Nišu povodom otvaranja ženske parlamentarne grupe u septembru i recite nam o kakvom je to sastanku bilo reči.

Pa, mi smo u parlamentu žene, da kažem, formalno se udružile iz svih stranaka i formirale tu žensku parlamentarnu mrežu, kako vi rekoste, u septembru prošle godine. I ovo je jedna od poseta koje poslanici, dakle, žene poslanici iz republičkog parlamenta razgovaraju sa ženama iz gradova Srbije. Danas je, dakle, to bila poseta Nišu gde smo razgovarale i sa ženama koje su odbornici u lokalnim samoupravama, sa ženama koje rade u savetima za ravnopravnost polova pri lokalnim samoupravama i sa ženama pri nevladinim organizacijama, prosto, da vidimo... Dakle, to je bila dvosmerna komunikacija - mi njih da obavestimo da je formirana ta grupa u parlamentu, a i šta možemo mi da učinimo kao žene u Skupštini za rešavanje problema žena, a ujedno i građana, pošto vi spomenuste da su građani sa juga Srbije, čini mi se, i s pravom revoltirani i ljuti i da smatraju da se o njihovim problemima ne vodi dovoljno računa u parlamentu.

JV: Hoće li ta ženska parlamentarna mreža uticati na to da ti problemi budu nešto vidljiviji?

Na vidiljivost problema - da. A kolika će biti...

JV: A na rešenje?

… kolika će biti  moć, to ćemo tek da vidimo, ali ono pto parlament može to je da spozna i prepozna neke probleme koji su pre svega vezani za razne zakone i mi svakako, možemo da utičemo na izmene i dopune određenih zakona. Mi smo nedavno... Pazite, ja sam poslanik opozicije, tako da je opoziciji u principu, u startu prilično otežan položaj. Znate, Vlada i ministri vole one poslanike koji njih podržavaju, a nikako ne vole nas koji ih kritikujemo... Ali, recimo, mi smo nedavno imali izmene i dopune zakona o radu. U stvari, to je jedan pokuišaj, videćemo kakvi će biti rezultati, da se spreči da poslodavac sme da uruči ženi koja ode na trudničko ili na porodiljsko bolovanje, da ne sme da joj uruči otkaz, zato što se to danas u Srbiji u praksi veoma često dešava.

JV: Vi ste narodni poslanik još od 2004.godine. Da li je u Skupštini bilo do sada mesta, da li ste pronalazili mesta za teme iz Dimitrovgrada?

Ja sam pronalazila mesta na razne načine. Od 2004. sam, kako rekoste, posalnik. Ja sam imala, bila sam i poslanik koji je činio tzv. većinu, kad su dve vlade na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica...

JV: Kada je bilo lakše?

… i bila sam već dve vlade, da kažem, samo u opoziciji. Pa, u svakom slučaju je lakše kada ste poslanik koji podržava vladu. Onda vas ministri malo pažljivije slušaju i baš ne vole da budu javno kritikovani. A kada ste poslanik opozicije, tu su vam prilično ograničena sredstva i moć. možete javno da kritikujete, pa onda baš ne vole, tako da malo nekad i obrate pažnju. A ono što je u suštini, a to više ne važi samo za jug, nego svi građani Srbije su nezadovoljni, zato što je ova Vlada mnogo toga obećala i u predizbornoj kampanji ili stranke koje čine ovu Vladu su mnogo toga obećale, a rekla bih da nijedno obećanje nisu ispunile, pa čak ni ovo s kojim se nešto naročito hvale i pričaju o borbi protiv korupcije i kriminalu. Vidimo da je tu, osim spektakulranih hapšenja koja prvo budu u nekim tabloidnim novinama, da se ni tu nešto naročito nije mnogo učinilo. A spomenula bih i ovu priču oko dobijanja datuma. Srbija nije dobila nikakav datum, Srbija je dobila datum za datum, a tek ćemo da vidimo šta će biti u januaru i šta će sve još Srbija morati da uradi da bi eventualno dobila taj datum.

JV: Kao poslanik, šta ste do sada učinili za Dimitrovgrad i za građane tog grada?

Ja mogu opet da se osvrnem na te godine kada su, da kažem, ministri bili iz DSS, pa onda neke konkretne primere. Mada je to dosta bilo davno. Ali, recimo, ove godine se proslavlja 10 godina otkako je jedno odeljenje tada Više poslovne škole, danas je to Visoka strukovna škola iz Blaca, otvorila jedno odeljenje. Oni danas imaju preko 200 studenata i to studenata iz Topličkog okruga, iz Niškog i iz Pirotskog i tu smo našli dobro rešenje u smislu da Dimitrovgrad ima fantastičnu gimnaziju, zgradu koja je jako dobro opremljena, a koja je u popodnevnim časovima bila slobodna i tu se našlo dobro zajedničko rešenje, tako da vi imate jednu visoku strukovnu školu sa sada već tri smera koja jako dobro funkcioniše i radi. Znači, ne spada u ove, pošto mnogo ima u štampi da se otvaraju odeljenja, da ne rade dobro, to je odeljenje koje jako dobro radi, koje ima dozvolu i to je, recimo, nešto što ja doživljavam kao uspeh i svoj, jer sam se puno zalagala da do toga dođe, valjda zato što sam i prosvetni radnik po struci, pa mi je to bilo nešto što može da donese dobrobit, zato što dovodite mlade ljude u grad. Oni tu i žive i rade i troše, tako da je to bila, da kažem, jedna dobra investicija, koja nije koštala sam grad mnogo. Zatim smo imali jedno preduzeće  koje je zamalo zapalo u stečaj. To je bila konfekcija “Svoboda” tadašnja, koja nije bila naročito mnogo dužna, gde im je trebala subvencija da nastave da rade, imali su ugovorene poslove. Recimo, i tu smo pomogli, to je preduzeće danas jedno od retkih privatizovanih koje dobro radi. Dakle, nije otišlo u stečaj, pa ga je kupilo jedno preduzeće iz Grčke i oni danas zapošljavaju, da kažem, veliki broj radnika iz te struke. Čak imaju problem i uvek imaju otvoren konkurs za 10 - 20 novih radnika, pa se slabo ljudi javljaju. Zatim, došlo je, zajedno sa japanskom ambasadom, do renoviranja osnovne škole, gde je podignut jedan sprat i potkrovlje. Inače je to bio krov koji je prokišnjavao. Zatim, otvaranje i odeljenja na bugarskom jeziku i za turistički smer i za opšti gimanzijski i tako.

JV: Sada je aktuelan problem radnika na Koridoru 10 koji nisu primili 4 plate. Oni su u štrajku. Da li ima nekog rešenja za njih?

Ja znam da je neki dan predsednik opštine, gospodin Ivanov, bio kod direktora “Putevi Srbije”. Što se tiče isplate tih zarada, niti Koridori Srbije, niti lokalna samouprava može tu nešto naroćito mnogo da pomogne. Jedino je to sramota koga je država našla za podizvođača na izgradnji koridora! Ono što lokalnu samoupravu Dimitrovgrad još više muči, to je da su putevi i ostala infrastruktura gradska, da je prilično uništena prevozom, teški kamioni itd, a da prethodno opštinsko rukovodstvo nije napravilo nikakav ugovor sa “Alpinom” da će morati da vrate ili da rekonstruišu, znači, da vrate puteve u neko stanje kada će biti...

JV: Kakvo je moguće rešenje onda sada?

Ne znam! Ne znam kakvo će biti rešenje. Iz “Koridora Srbije” su obećali  da će da intervenišu, da će nekako da pomognu, ali ako pomislite da je “Alpina” pravni subjekat... Nadam se da neće doći do suda, da će se naći neko drugo rešenje, ali to vam je rezultat kada odaberete lošeg partnera za nešto kao što je Koridor 10.

JV: Nova skupštinska većina u Dimitrovgradu je formirana u aprilu i ta koalicija je kritikovala prethodnu vlast da nije činila ništa da dovoljno ojača, da ekonomski ojača Dimitrovgrad. Šta će se sada tu promeniti?

Vi kažete: “Kritikovali”. Naravno da je za kritiku! Imate, ono što kažu, Bog je dao to područje i za stočarstvo i za zemljoradnju i za seoski turizam i za planinski turizam, mislim da se to tako kaže, dakle, imate sve potencijale i mogućnost da zaista pokrenete stvari sa mrtve tačke, a da ništa od toga nije iskorišćeno. Ili vrlo malo toga! Neki dan je otvorena stanica u selu, verovatno ste pratili, u selu Donji Krivodol, koja će biti naučna baza za studente veterine i to je već sada počelo da radi. Ima oko 20 studenata, besplatni smeštaj i to je, dakle, za studente veterine. E, tako, tim nekim malim koracima i pomacima mogu stvari da se pokrenu! Imali smo mi, koristim prošlo vreme, zadrugu “Stočar”, koja je bila u stečaju, a koja je uspešno izašla iz stečaja, dakle, svi su poverioci namireni. I posle tog stečaja, zadruga “Stočar” zaista opet ima prilično dobru imovinu i mogla bi početi ponovo da radi, tako da ćemo mi usmeriti snage da pomognemo da opet ta zadruga, naravno, postavljena na drugačijim osnovama, da opet zaživi i da se, prosto, u Dimitrovgradu proizvodi ono što je najlakše, a što je najlepše.

JV: Govorili ste i kada je formirana nova vlast, da je jedan od razvojnih potencijala Dimitrovgrada i seoski turizam. Gde tu ima mesta za napredak?

Ne znam da li znate, ali već je star projekat iz koga je obnovljena ova stanica, da ima dosta kuća već u selima, ne samo dimitrovgradske opštine, nego i pirotske opštine, gde je dosta uloženo u renvoiranje starih kuća, u izgradnju kupatila, opremanje soba itd. I ima čak puno ljudi zaineresovanih, ali morate da im obezbedite, dakle, sve, sve uslove! Dosta je toga učinjeno, ali ostalo je sada na turističkoj organizaciji da dovede ljude.

JV: Novi predsednik opštine, Ivanov, koga ste malopre pomenuli, rekao je i da su prvi zadaci nove vlasti provera rada svih javnih preduzeća, stvaranje ambijenta za dovođenje investitora i suzbijanje korupcije.

Sve je to on rekao? (Smeh).

JV: Da. Šta je realno, od svega toga, da će biti urađeno? Da li se počelo uopšte sa nečim od oga?

Recimo, ja bih jednu pozitivnu stvar pomenula. To je da je na možda već na drugoj, trećoj sednici, da je opštinsko rukovodstvo smanjilo plate svim postavljenim i imenovanim licima za 10 %. Što je neverovatno, da je opozicija u tom trenutku nije glasala za to, što je bilo malo onako smešno...Ali, recimo, to je možda jedina opština u Srbiji za koju ja znam da se to dogodilo. Znači, to je početak  - da se smanji. Druga stvar, nažalost, u mnogim javnim preduzećima i u samoj opštini, postoji jedan veliki broj ljudi koji su zaposleni, a koji nisu dovoljno produktivni, odnosno, oni ne rade dovoljno kvalitetno i onoliko koliko bi mogli, tako da znam da je u toku provera svakog radnog mesta i verovatno će se doći do nekih novih sistematizacija koje će podrazumevati smanjenje broja zaposlenih. Jer u Srbiji bi, to nije DSS, ali druge stranke stalno govore o tome kako mi moramo da usvajamo standarde EU itd. E, pa u EU imate da jedan zaposleni u opštinskoj administraciji treba da pokrije od 700 do 800 žitelja u toj opštini! Pa, sad ako vidite koliko ima broj stanovnika Dimitrovgrad i koliko je zaposleno u opštini onda dolazite do velikog broja, da su se ljudi zapošljavali, a za tim nije bilo potrebe!

JV: A iz Dimitrovgrada je više puta bila pokrenuta inicijativa da se gradu vrati stari naziv, Caribrod. Šta se sa tim dešava?

O, to je duga priča!

JV: Još od pre desetak godina, ja mislim da sam pročitala...

Da. To je čak bio i referendum. Ja se ne sećam kad, uz jedne lokalne izbore je bio i referendum, da li građani žele da se vrati staro ime grada,. Misli da je taj...

JV: Kakav je vaš utisak? Žele ili...

Tada taj referendum nije bio uspešan za nekih, nekoliko posto... Čini mi se da su sve političke stranke podržale vraćanje starog naziva, uključujući i DSS. Prošli skupštinski saziv je čak i u Skupštini izglasao tu odluku i dalje je to poslato Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Tada je na čelu ministarstva bio ministar Milan Marković i tu se toj inicijativi gubi svaki trag. Tako da ja zaista pretpostavljam da bi to moglo da se opet aktuelizuje tako što će Skupština opet doneti tu odluku i podsetiti sada novog ministra da mu je to negde u fijoci.

JV: Dobro, gospođo Banović. Hvala vama na gostovanju. Moje ime je Sanja Janačković, gledali ste “15 minuta”.
 

  • Donka-Banovic-narodni-poslanik-DSS-iy-Dimitrovgrada-2.JPG

    “Vlada nije ispunila obećanja”

    Građani sa juga Srbije s pravom su revoltirani i ljuti na vlast i smatraju da se o njihovim problemima ne vodi dovoljno računa,  kaže Donka Banović, poslanik DSS iz Dimitrovgrada.

    detaljnije