Dragan Đorđević

Gost: Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava

Razgovor vodio: Milan Zirojević

---

JV: Koliko su mediji u Srbiji slobodni i koja je uloga vlasti u tome, a koja građana i sudstva razgovaramo sa predsednikom Odbora za ljudska prava Draganom Đorđevićem. Dobrodošli gospodine Đorđeviću.

Hvala na pozivu.

JV: Poznati niški novinar Dušan Jocić napadnut je od strane funkcionera SNS-a Slaviše Mićanovića. Naprednjak je ceo slučaj nazvao budalaštinom. Da li je nasilje nad novinarima ponovo u modi i da li su napadi na novinare budalaštine?

Nažalost, ovo je samo logičan, kažem nažalost ali logičan nastavak onoga što je u rapidnom porastu, kada gledamo koliko je napada na novinare, pritisaka, pretnji je registrovano. Vidimo samo ove godine do 1. novembra, ne računajući ovaj poslednji je bilo 68 napada i različitih ugrožavanja novinara. Samo prosto potvrđuju da je medijska situacija u Srbiji vrlo dramatična, stanje u medijima vrlo dramatično i da su novinari dodatno izloženi različitim rizicima i onemogućeni da rade svoj posao u skladu sa profesijom, u skladu sa etikom, u skladu sa svojim najvažnijom ulogom a to je da omoguće građanima da naprave informisan izbor. to jeste razlog zašto različiti centri moći, u ovom slučaju predstavnici izvršne vlasti, stranaka na vlasti koriste to što je nedopustivo u bilo kom demokratskom okruženju. Što bi zahtevalo reakciju države, državnih organa koji su zaduženi za zaštitu svih nas, između ostalih i novinara, svaki napad na novinara je napd na građanima. Plašim se da će da se nastavi sa ovakvom praksom, grubo rečeno praksom, ako država ne promeni ponašanje i ti centri moći shvate da mediji moraju da rade posao zbog kog postoje. I da je to pre svega za dobrobit građana i razvoja društva ali i u njihovu korist, što oni uporno ne žele da shvate i idu jednom sasvim drugom linijom. Još jednom, tragično je da se predstavnici vlasti, da s eosmeljuju da novinare ugrožavaju, da im prete ili fizički ugrožavaju i to je tragična realost u ovom trenutku u Srbiji.

JV: Koliko sudstvo tu ima ulogu? Za pretnje novinarima Južnih vesti, kao što su: “Treba vas zapaliti”, “Da si u Americi da li bi dočekao jutro”, “Ne igraj se vatrom”, “Dao bih ti metak u čelo”, niko nije odgovarao pod izgovorom da po zakonu to nisu direktne pretnje. Da li sud ovim toleriše pretnje ili je tu nepreciznost zakona?

Bezbednost novinara mora da ima povećanu pažnju, bilo koji atak na novinara mora da ima povećanu pažnju svih onih koji su zaduženi za bezbednost i za procesuiranje takvih slučajeva. Ovo što ste naveli po mom mišljenju jesu više neko ozbljne pretnje i prosto postoji dovoljno mehanizama u pravnom okviru da se to sankcioniše na pravi način. U ovim slučajevima sudovi su drugačije presudili i još jedna od obaveza u skladu sa međunarodnim pravnim standardima, sa članom 10. Evropske konvnecije o ljudskim pravima, odakle se crpu sva prava i obaveze i kada su slobode izražavanja i kada su sloboda i prava novinara u pitanju, nisu po meni promenjena kako treba. Ali to je samo još jedna od potvrda da sud, plađim se, ne reaguje i ne radi nepristrasno u slučajevima napada na novinare. Sa druge strane svaku prijavu od strane nosioca vlasti protiv medija on se procesuira u najbržem mogućem roku, a sa druge strane imate puno promera, osim što se ne kvalifikuje na pravi način i ne sankcioniše. Da s eprijave novinara jednostavno procesuiraju mnogo kasnije i uopšte pokreće ceo postupak.

JV: Direktor niškog KC-a pisanje o rušenju zida, da bi se unela medicinska oprema u novi KC, nazvao je “udarom na državu”. Da li je to u pitanju funkcionerska preosetljivost na kritiku ili nešto drugo?

To je apsolutno netačna izjava direktora KC-a. Ali je opet u skladu sa ovim što je dominatno u javnom prostoru kada su mediji u pitanju, što se forsira upravo iz političkog establišmenta i što se forsira, moram da potegnem taj termin forsira ali jednostavno u kontinuitetu je i samo dobija na intezitetu. Naravno da ako vi sa njaviših tačaka tog političkog establišmenta imate podelu na naše i tuđe novinare, imate kvalifikacije da su strani plaćenici, samo zato što rade svoj posao onako kako treba i u korist građana ćele da informišu i istraže bilo koji problem ili temu, vi onda na kraju imate i ovakve izjave. Nije to napad na državu, to je pitanje od javnog interesa jer, ne znam zašto nosioci javnih funkcija svako pitanje o njihovom radu doživljavljaju na neki lični način i onda se sakriju iza toga da je to napad na državu. Ne, to je pitanje o konkretnom problemu koje zateva odgovor. Jer to jeste bitno za sve nas. Bitno je za građane Niša a mediji, jedna od ključnih uloga medija jeste da omoguće građanima informacije na osnovu kojih će napraviti bilo koju vrstu izbora.

JV: Tužilaštvo je prošle nedelje odbacilo krivične prijave za dokumentovane napade na novinare, na polaganju zakletve predsednika Vučića. Kakava se poruka time šalje?

Bolje da nije došlo do obrazloženja odluke Tužilaštva jer ono na neki način, upotrebiću i neku pretešku kvalifikaciju, legitimizuje sve ono što se dešavalo i otvara vrata i za ono što će se dešavati u buduće. Neverovatno obrazloženje, neverovatno…

JV: Njihovo opravdanje je da su novinare nasilno izveli za njihovo dobro, da ne bi bili linčovani. To je zamena teza i hoće li novinare uskoro iznositi i sa konferencija za štampu, da ne bi svojim pitanjem iznervirali nekog političara?

Apsolutno je zamena teza, u pravu ste. Vrlo je licemerno da su sprečili linč novinara koji su radili svoj posao iziritirali nekog. To se jednostavno uklapa u ovaj mozaik i to potvrđuje da je situacija u medijskoj sferi u Srbiji vrlo teška. Po posledicama plašim se da će to imati uzlaznu putanju, kada su posledice i kada su građani u pitanju. Takođe, kada su novinari i mediji u pitanju ne vidim da će biti pomaka, moje mišljenje nakon ovog sastanka sa premijerom gospođom Anom Brnabić. Obrazloženje i odbacivanje prijave je došlo par dana nakon tog sastanka. Naravno da izvršna vlast ne sme da se meša u rad izvršnih organa ali sa druge strane i ova odluka se samo uklapa u onaj već ustaljeni kliše kada su prijave novinara u pitanju.

JV: Ali zar nije logično da društvo koje ima tako traumatično iskustvo sa ubistvima Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, zar nije logično da ima nultu toleranciju za bilo kakvo nasilje nad novinarima?

Apsolutno ste u pravu. a odgovornost za to pokretanje atmosfere i te nulte tolerancije i proaktivan pristup u zaštiti novinara, zaštite i slobode izražavanja i prava na informisanje je pre svega na nosiocima izvršne vlasti, odnosno na državnim organima. Građani su sveni toga. Prosto zavaravaju se da ne vide da građani ne vide kakva je situacija u medijima. Prethodna akcija, pre 2 dana, koja je organizovana u 4 grada i broj ljudi koji su podržali pokaziju da bez bilo kakve medijske podrške grašani prpeoznaju šta se dešava u medijima.

JV: Zašto su građanima potrebni slobodni mediji?

Građanima su potrebni slobodni mediji da, pre svega, na taj način saznaju sve one bitne stvari o bilo kom problemu, o bilo kojoj odluci koja se tiče direktno njihovog života i kažem još jednom, građani na taj način mogu da naprave informisan izbor a ne da im se servira samo jedna istina. Istovremno ovaj broj ljudi koji podržava aktivnosti Grupe za slobodu medija, broj građana pokazuje da građani više veruju svojim očima nego ono što se uporno plasira prekonekih određenih medija.

JV: Predsednik Vučić je izjavio da ne zna šta je to Grupa za slobodu medija. A premijerka Ana Brnabić je promila tih 3 zahteva ove grupe. To je veliki napredak ali očekujete li i neki veći, kao što bi bilo usvajanje zahteva za slobodniji rad medija?

Sama činejnica da je došlo do sastanka između predstavnika medija i premijera Vlade pokazuje do kog stepena je situacija u medijskoj sferi dramatična. Nisam siguran, same izjave nakon sastanka pokazuju jednostavno su došle informacije da su to 2 pola suprostavljena. Ali razgovor je prvi korak.

JV: Ali premijerka je rekla da se slažemo da se ne slažemo.

To je njeno mišljenje ali sa druge strane ne sme da zaboravi da je odgovornost upravo Vlade i državnih institucija da kreira okruženje i stvori preduslove i da na taj način krene sa ispunjavanjem ovih zahteva, svega onoga što je Grupa za slobodu medija postavila nosiocima vlasti jer to je ključno, osim za medije, pre svega za građane. Novinari, imate i sami primer da imamo novinare i “novinare” oram ja sada da upotrebim taj termin ali neki novinari se ne pridržavaju standarda profesije i etičkog kodeksa i opet su novinari. Oni novinari koji žele da svoj posao rade kako treba, oni su upravo izloženi pretnjama i različitim pritiscima. Slobodni mediji nisu potrebni novinarima, potrebni su građanima. Ako nemamo slobodne medije, nemamo slobodu izražavanja, nemamo garantovano pravo na informisanje, znači građani su najugroženiji ovom situacijom.

JV: Opozicione partije podržavaju inicijativu za veću slobodu medija. Verujete li da će podržavati i kada dođu na vlast.

Ovo sve što se dešava i matrica kako se određeni centri moći ponašaju prema medijima i stvaraju uslove gde mediji u Srbiji funkcionišu. Agencije za prodaju medijskog prostora nisu otkad je ova vlast, od 2012. one su postojale i pre. vlast je preuzela neke mehanizme koji su bili efikasni i u prethodnom periodu što ne znači da će sutra ako neka opoziciona stranka preuzme vlast nastaviti istim putem i koristiti ono što je korisno iz njihovog ugla. Vi imate finansijsko tržište koje apsolutno nije slobodno, jednostavno je podložno itekako pod uticajem određenih centara moći, pre svega stranaka na vlasti i kako onda mogu mediji na tržištu ostvare, posluju i da budu održivi. sa druge strane konkursno finansiranje sadržaja od javnog interesa u praksi izokrenuta u svoju suprotnost. Pre svega pričamo o kršenju zakona, koje je evidentno. Jer ako neka medijska kuća nije bila registrovana u trenutku raspisivanja konkursa od strane nekog organa javne vlasti a dobije na tom konkursu, to je između ostalog kršenje prava i zakona. Sa druge strane to je još jedan od mehanizama gde politički establišment pokušava i uspeva da omogući svoj politički uticaj preko medija. Tako da ja nisam neki veliki optimista što se tiče opozicionih stranaka jer i oni su nekad bili na vlasti, neki od njih. Ali pritisak i svest građana, pre svega, koliko su slobodni mediji značajni za sve nas i podrška građana mogu da promene te stvari u periodu koji nam predstoji.

JV: Hvala vam gospodine Đorđeviću. Milostinja se traži otvorenom šakom a sloboda zatvorenom. Imali ste prava da gledate emisiju 15 minuta, nedajte da vam ga neko oduzme. Moje ime je Milan Zirojević.