Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:40, 21. 5. 2013.

Dragan Paunović

Gost: Dragan Paunović, generalni sekretar RPK Niš

Razgovor vodio Zoran Marjanović Zoza


JV: Od izmene zakona kojim su privredne komore postale dobrovoljno, a ne obavezno udruženje privrednika, prošla su jedva četiri meseca, a u Nišu komora, ova postojeća, stara, Regionalna privredna komora, ne samo da se u međuvremenu nije raspala, nego je onomad stigla vest da je poslala na sud 300 svojih članova. Pitali smo se: Šta ovi ljudi rade? Da li razbijaju sami sebe, ili je u pitanju nešto drugo? To isto pitanje postavljam generalnom sekretaru Regionalne privredne komore u Nišu, Draganu Paunoviću, želeći mu, naravno, dobar dan.

Dobar dan vama i vašim gledaocima. Vi ste, gospodine Marjanoviću, postavili jedno pitanje u smislu da smo mi utužili praktično 300 privrednika, što apsolutno nije... Dakle, mi smo kroz proces reorganizacije i usklađivanja sa izmenama i dopunama zakona o privrednim komorama preduzeli određene mere i aktivnosti u cilju, pre svega, unutrašnje reorganizacije komore, a i u cilju jedne sveukupne privredne, da kažem, i reorganizacije i odnos privrednika prema privrednoj komori.

JV: Dobro, ako niste tužili, a šta ste?

Mi smo napravili sada jednu bazu podataka koju još ažuriramo na bazi svih privrednih društava koja posluju na području tri upravna okruga, Nišavski, Pirotski i Toplički okrug, zajedno i, naravno, uz pomoć APR i iskoristili bazu podataka koju imamo i na bazi odluka organa upravljanja redefinisali svoje članstvo, koje je bilo u situaciji od 1. janura da se izjasni u smislu  dobrovoljnosti ka Regionalnoj privrednoj komori, odnosno učešću u radu Regionalne privredne komore, a samim tim i plaćanje članarine, i došli do određenih podataka za određena privredna društva koja nisu u skladu sa Zakonom o privrednim komorama izmirivala svoje obaveze i provo poslali pismo, kao informaciju...

JV: To je tih 300, je li tako?

Pa, ja bih rekao da je u pitanju oko 500 privrednih društava, nije 300, već smo te naše aktivnosti segmentarno podelili. Prvo ona...

JV: Izvinite, pa je li vam onda neko plaćao? Koliko ste onda ukupno...

Kako da ne, kako da ne! Na području tri okruga u ovom trenutku ukupno imamo oko tri, tri i po hiljade aktivnih privrednih društava, a komorski doprinos je redovno izmirivalo, u proseku, zadnjih godina, oko hiljadu privrednih društava. Ono što je najvažnije, ona najveća privredna društva od kojih mi živimo, uredno su u komorskom sistemu i danas, bez obzira što je neobaveznost zakona sada prisutna, tako da nemamo ozbiljnije privredno društvo, u smislu produkcije, u smislu zapošljavanja radnika, u smislu društvenog značaja, koje nije danas u komori.

JV: Oprostite, ono što je izuzetno važno za egzistenciju same komore, to je da, ako su to “Tigar”, odnosno “Michelin” i “Filip Moris” unutra, koji daju najveće pare, onda i vi imate najveću sigurnost za egzistenciju. Ali, šta je sa ovim malim?

Privredna društva, jednostavno, rekao bih, da u onom zakonskom okviru koji je delovao do 31.12, su na neki način tolerisana. Nije korektno, pre svega, prema onim privrednim društvima koja su uredno izmirivala svoju obavezu prema privrednoj komori i Upravni odbor, odnosno rukovodstvo komore, zauzeli su taj stav da treba u skladu sa zakonom postupiti i opomenuti ona privredna društva koja nisu izimirivala svoju obavezu do 1. januara 2013.godine, da to učine. Znači, u dva navrata smo se obratili privrednim društvima. Ona koja su se odazvala, neka su platila, ali ono što je važno, i mi ćemo ovim mojim intervjuuom staviti tačku na tu priču, naravno, ne želimo da polemištemo sa privredom i privrednicima, to su naši, bez obzira da li su plaćali ili ne... Radi se o poštovanju zakona, u ovoj situaciji mi insistiramo na poštovanju zakona. Radi se, znači, o privrednim društvima koja su koristila usluge, a nisu izmirivala svoju obavezu. Nije fer prema svim onim privrednim drupštvima koja su svih ovih godina uredno plaćala i izimiravala svoju zakonsku obavezu prema komori, da na taj način napravimo selekciju.

JV: Da li je to tih 500 koje ste opomenuli?

Tako je. To su tih 500...

JV: I kad ste ih opomenuli, šta su oni rekli? “Ajde, more, nećemo mi s vama.” ili...

Ne, naprotiv. Mi imamo privredna društva koja su, jednostavno, zbog agencija koje vode njihovo knjigovodstvo bila praktično neupućena o obaveznosti plaćanja članskog doprinosa, jer agencija koja vodi poslovne knjige to nisu njima signalizirale. Jedno 30 % privrednih društava je uredno izmirilo svoju zakonsku obavezu, neka su se učlanila, bez obzira na dobrovoljnost članstva, neka hoće da učestvuju u radu komore, imamo privredna društva koja smo kooptirali u naše organe posle 1. januara. Tim privrednim društvima smo u ovom trenutku jako zahvalni, a imamo privredna društva kojima je Regionalna privredna komora omogućila da svoje obaveze izmire na više rata i koriste tu mogućnost. A imamo i ona privredna društva, to je 40-ak privrednih drupštava, koja su utužena ovim zadnjim potezom.

JV: Znači, od tih 500, samo 40 je utuženo, ajde da kažemo pedesetak...

Tako je, 40 na području tri okruga je utuženo za neplaćanje članskog doprinosa Regionalnoj privrednoj komori.

JV: Dobro, evo, sad je sredina maja meseca. Smete li vi da tvrdite da je Regionalna privredna komora u Nišu preživela tu veliku zakonsku promenu i da će ona opstati i kao dobrovoljna institucija?

Ja mogu sada ovde odgovorno da kažem da je RPK Niš, ne samo taj prvi udar, da kažem, koji su mnogi očekivali da će biti jako, jako težak, možda čak katastrofičan, ne “preživela”, nego odgovorno tvrdim, kao odgovorno lice u RPK, da je RPK iskoristila ovaj vremenski period za unutrašnju reorganizaciju, sopstvenu modernizaciju i da je u ovom trenutku potpuno i finansijski i organizaciono i svakako, na svaki drugi način, spremna da bude partner Vladi, svim lokalnim institucijama, a istovremeno da bude glavni zastupnik privrede u ovom regionu. U prilog ovoj mojoj tvrdnji, izneću vam podatak da je pre petnaestak, dvadeset dana ministarka Verica Kalanović posetila RPK. Kada smo mi izložili naš koncept unutrašnje reorganizacije, kada smo saopštili naše stavove i poglede kako treba reorganizovati, reindustrijalizovati ovaj region, sa nizom argumenata i podataka koje smo mi izneli, ona je na Klubu investitora, koji uzgred, u ovom trenutku je nešto čime se RPK diči, jedina je uspela da se organizuje i oformi Klub investitora, u tom klubu je desetak najzančajnih privrednih društava na istoku, je dala veliku pohvalu RPK i rukovodstvu za unutrašnju reorganizaciju i dala konkretnu podršku. Znači, preko Kluba investitora, RPK može da delegira svog predstavnika za socijalno - ekonomski savet Vlade Republike Srbije, tripartitni savet koji razgova o socijalno - ekonomskim pitanjima na najvišem nivou, što je na neki način jedan, ovako, dobar signal da smo na pravom putu. I ja mogu odgovorno da tvrdim da...

JV: Oprostite, nije to samo signal. Ja bih rekao da je to veleobrt! Jer svi su imali utisak... (Znači, kad kažemo Verica Kalanović, onda mi mislimo u produžetku - Dinkić), svi su bili pod utiskom da Dinkić želi da ugasi regionalne privredne komore, kao neku vrstu parazita koji je beskoristan. I sad, ako od Verice Kalanović dobijete takvu ponudu da uđete u socijalno - ekonomski savet, onda to znači mnogo više od komplimenta.

Pa, verovatno naša skromnost i neka politika koju zadnje tri - četiri godine rukovodstvo komore vodi, naravno da, ja bih se složio sa vašom konstatacijom da je to tako, ali neka drugi to procene. Za nas je najvažnija procena privrednih društava. I ja ponavljam: Nema privrednog društva na području tri okruga u ovom trenutku, od značaja, koje se iščlanilo iz RPK. Naprotiv! Preduzete mere, a pre svega mere u snižavanju troškova, RPK je kroz ovaj program koji je uradila na početku godine, restriktivan plan štednje i unutrašnje reorganizacije, osetno smanjila svoje troškove. Uspela je da oređenim merama i aktivnostima i svojim radom da poveća prihod u ovom vremenskom periodu, tako da je ona danas jedna vrlo stabilna finansijska institucija koja može da mnoge programe i projekte iznese, tako da u ovom trenutku, iako smo početkom godine, moram da priznam, imali brigu za evropske projekte, mi danas nosimo dva evropska projekta, gde je participacija komore preko 100.000 evra, znači mi moramo da imamo sopstvena sredstva u tom iznosu da bismo izneli projekte EU oko prekogranične saradnje. I naravno da mi imamo finansijskih potencijala, a dajemo i signal svim državnim i lokalnim institucijama da i dalje mogu na komoru da računaju kao ozbiljnu i respektabilnu instituciju sa već sprovedenim unutrašnjim reorganizacijama i unutrašnjim organizacijama. I dozvolite, samo ako mi, naravno, dozvoljavate, da kažem da smo mi u tom smislu na zadnjem upravnom odboru unutrašnji rad podelili na sektore. Znači, komora u ovom trenutku i dalje ima svoja udruženja, ali su ona grupisana u šest najvažnijih sektora, jer se privredna slika u regionu mnogo promenila, nego što je to ranije bilo. Tako da smo podelili na velike sisteme, to su sektor velikih sistema i sektor industrije. Znači, ovaj region mora da se reindustrijalizuje i naravno da u te velike ubrajamo ove multinacionalne kompanije u okviru kojih i radi Klub investitora. Zatim imamo sektor malih i srednjih preduzeća, to je sektor koji je prisutan u svim ovim našim udurženjima, ali je, priznaćete, i problematika malih i srednjih preduzeća u odnosu na velike sisteme znatno različita i tom problematikom se sada posebno bavimo. Zatim, imamo sektor usluga i IT sektor. U tom sektoru smo imali najveći porast, a istovremeno imamo sada u doba krize i najveću ekonomsku problematiku u tom sektoru. Posebno, znači, postoji taj sektor u komori. Ekonomski sektor, koji se bavi finansijama, bankama, osiguranjima i analizama. I ono, čime se mi u ovom trenutku ponosimo, napravili smo zvanični i oformili projektni sektor, odnosno ono što smo nekada radili preko tih naših projekata, sada je to skoncentrisano u jedan sektor gde je smešteno i žensko preduzetništvo, ono čime se isto tako ponosimo, jer smo prvi u Srbiji zakoračili u taj sektor.

JV: Mnogi ljudi nemaju tačnu predstavu o tome šta komora radi i do onog trenutka kad sam čuo da, recimo, firmu “D Company” iz Babušnice jurite, jer je bila dužna preko 50.000 evra, čini mi se, 540.000 dinara, mislio sam da će to biti kraj. A vi ste, čini mi se, juče zajedno bili na Beloruskom forumu u Beogradu. Ajd, sad objasnite to.

Naravno da ste vi dobro informisani i zaista mi je zadovoljstvo da ste pogodili onu možda pravu temu. Nimo mi jurili “D Company”, prvo, možda terminologija nije bila u skladu...

JV: More, bili su dužni.

Jesu bili opomenuti da izmire svoju obavezu i oni su to uradili. Ali, naravno, mi nismo time zatvorili vrata, nego smo jednostavno dokazali toj firmi da komora može da im bude u funkciji i juče smo bili na Beloruskom forumu, Srpsko - beloruski forum, gde je komora konkretno pomogla toj kompaniji u uspostavljanju poslovnih veza sa Belorusijom i problematikom koju ima firma u izmirivanju obaveza koje imaju beloruske firme prema toj kompaniji. Tako da smo juče, da kažem, na najvišem nivou uspostavili komunikaciju sa ministrom trgovine beloruske vlade i predsednikom Trgovačke komore Belorusije, tako da je gospodin Dragan Ćirić, vlasnik “D Company” izuzetno zadovoljan. I, eto, vidite da, bez obzira što smo na neki način, pod znacima navoda, bili u nekom sporu, da se taj spor pretvorio u jedno pravo zastupanje te firme i, to možemo danas da kažemo, na obostrano zadovoljstvo.

JV: Pomoć firmama u ovom kraju će biti izuzetno potrebna. Čini se da su pomaci u regionu, celom tom regionu ili tri regiona, kako hoćete, jedva vidljivi. Privreda nam je, mal te ne, stala. Gde vi vidite izlaz? Koji su to pozitivni pomaci koje imamo sada?

Pet multinacionalnih komanija, ili četiri multinacionalne kompaniejkoje su došle u zadnje tri godine, napravile su neku vrstu pomaka. U te četri multinacionalne kompanije, ili pet, ako uzmemo da je “Michelin” nešto ranije došao, trenutno radi oko 10.000 radnika na području ova tri okruga. Ono što je najvažnije, te multinacionalne kompanije su odlučile da reinvestiraju. tako da “Leoni”, koji u ovom trenutku zapošljava u Prokuplju oko 2.100 radnika, u narednih godina dana još 1.700 radnika zaposliće na području RPK. Oni su doneli odluku da svoju novu investiciju lociraju u selu Malošište. Jeste to Opština Doljevac, nije Grad Niš, ali je blizu Niša, tako da će tu biti novih 1.700 radnih mesta.

JV: Šta tu treba da se radi?

Kablovi za automobilsku industriju, ili nešto...

JV: Pa to je nešto slično “Juri”?

Apsolutno, to je slični program. Hoću da kažem da su te multinacionalne kompanije koje su došle, zadovoljne nivoom produktivnosti. Moramo da priznamo da je i nivo zarada u našem regionu znatno niži nego što je u proseku Republike Srbije. Vlada Republike Srbije, i to je bila posebna tema o kojoj smo razgovarali sa Vericom Kalanović, sprema posebne programe u okviru subvencija tim kompanijama, u smislu ograničenja zarade, i nadamo se da, uz reinvestiranje “Michelina” od 170 miliona evra do 2015. i zapošljavanje još 700 novih radnika u Pirotu...

JV: 170 miliona evra u Pirotu?

Tako je, u Pirotu. Znači, komplet jedaa nova fabrika se radi u Pirotu, trenutno je izrada projektne dokumentacije, rešeno je pitanje zemljišta...

JV: A Niš? 

U Nišu, pročitao sam na vašem sajtu, većnik je juče bio gost, najavio određene investicije, gradska vlada radi zaista sve da dođe do tih investicija. U ovom trenutku sve što bismo mi rekli, možda ne bi bilo kompetentno. Zadržaćemo se na onoj informaciji koju mi u ovom trenutku imamo sa pozicije komore.

JV: Dobro, tu, recimo, nije pomenut “Beneton”, a čekamo od “Benetona” 2.700 radnih mesta.

“Beneton” u ovom trenutku zapošljava 700 radnika. “Beneton” je od prvog dana članica komore sa svojim firmama i zaista mislim da “Beneton” poštuje za sada ugovorenu obavezu u smislu zapošljavanja radnika.

JV: I ne sekiraju se za sudbinu komore ni oni?

Ne.

JV: Hvala vam veliko.

  • Draga-Paunovic..JPG

    Komora “preživela” promenu zakona

    Regionalna privredna komora u Nišu (RPK) tužila je samo 40 privrednih društava koja su odbila da plate komorski doprinos. Sa ostalima postignut dogovor o plaćanju, kažu u komori.

    detaljnije