Filip Domazet

Gost: Filip Domazet, advokat

Razgovor vodio: Milan Zirojević

---

JV: Slučaj niški zandarmi i Andrej Vučić dobio je sudski epilog posle 3 godine, 6 žandarma dobili su uslovne kazne od 6 meseci a jedan 8 meseci za incident na Paradi ponosa 2014 godine. O presudi i suđenju ali i o političkoj komponenti srpskog sudstva razgovaramo sa Filipom Domzetom sa jednim od branilaca osuđenih žandarma. Dobar dan gospodine.

Dobar dan.

JV: Kako ocenjujete presudu od petka?

Presudu najednotavnije možemo da ocenimo kao kompromisnu presudu, u kojoj ni jedna strana ne može biti zadovoljna. Ni odbrana nije zadooljna ali isto tako ni tužilaštvo, kao ni punomoćnici oštećenih. Čak su, imam neku svoju slobodnu ocenu, da su oni i nezadovoljniji presudom nego što smo mi kao branioci. Tokom postupka nije dokazano da je većina žandarma izvršila krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Što je jedno jako ozbiljno delo, za koje niko osim jednog žandarma nije osuđen, već su svi osuđeni za krivično delo zlostavljanja i mučenja.

JV: Da li ćete se žaliti na ovu presudu?

Da, svakako, odbrana će se žaliti u dogovoru sa ostalim kolegama braniocima žalićemo se svakako na presudu, jer nismo zadovoljni ovakvom presudom i ako je tužilaštvo najpre tražilo po 2 godine zatvora za moje branjenike, oni su osuđeni samo na uslovne osude u trajanju od 6 meseci, sa rokom provere od 2 godine. Bez obzira takvom presudom nismo zadovoljni, jer smatramo da je tokom postupka na sumnjiv način utvrđeno da su upravo oni trebali da imaju status oštećenih lica a ne optuženih i evo sada osuđenih.

JV: Možemo li posle 3 godine da rekonstruišemo taj dan i konačno utvrdimo šta se tu desilo?

Na osnovu brojnih dokaza i saslušanja velikog broja svedoka, kako svedoka pripadnika žandarmerije, tako i svedoka koji su bili građani, slučajni očevidci događaja jasno proizilazi da su ova četvorica, kako ih mi nazivamo, građani, jer zaista ne možemo drugačije da ih oslovimo, su jasno pokušali, na jedan bahat način.

JV: Oni su sebe nazvali mirnim građanima.

Oni su sebe nazvali mirnim građanima, međutim, po svemu sudeći jasno je da su oni tu pokušali na silu da prođu, da nisu se legitimisali na vreme, tek nešto kasnije se samo jedan pripadnik Saša Jovanović pripadnik Kobri se kasnije tek legitimisao, ali u tom trenutku je potpuno prestala akcija pripadnika niške žandarmerije i prestala je svaka druga radnja. To se jasno vidi na snimku N1 televizije da on drži ličnu kartu, to jest službenu legitimaciju u svojoj ruci. Do tog trenutka ni jedan svedok nije video ni jedan dokument gde iko od ove ćetvorice držao.

JV: Da li je bilo tog famoznog pištolja?

Taj famozni pištolj, kako kažete, nije sporno da je postojao i da je bio na licu mesta i da se nekako našao na trotoaru tokom postupanja. Ono što je ostalo sporno i videćemo, mi presudu još uvek nismo videli, obrazloženje presude jo uvek nemamo, videćemo šta je sud utvrdio u vezi tog pištolja. Da kažem, iz iskaza svih saslušanih branjenika i ostalih svedoka proizilazi da je najverovatnije oštećeni Saša Jovanović krenuo da izvlači pištolj iz futrole i taj pištolj je jednostavno pod, u celom tom događaju se zatekao na zemlji. Kako se on zatekao, to zaista ostalo nerazjašnjeno. Po teoriji odbrane on se zatekao tako što je on krenuo da vadi taj pištolj, pendrek je dobio po ruci i taj pištolj je odleteo na asfalt, na pločnik, tu se i zatekao, to se i vidi na snimku N1 televizije i to nije sporno da je taj pištolj bio najpre oduzet a potom, vrlo ubrzo, vraćen Saši Jovanoviću. Po teoriji tužilaštva i samog tog Saše Jovanovića on je doneo na glavni pretres fitrolu od pištolja, gde je ona razbijena, polomljena, njegova teorija je da je došlo do pucanja futrole, tačnije do udarca pendrekom. Što je apsolutno po mišljenju odbrane nemoguće, radi se o jednoj izraelskoj futroli, najkvalitetnije moguće proizvodnje i preko nje može preći borbeno vozilo i da ne pukne a kamo li.

JV: Da li mislite da je to druga futrola?

Ne, mi ne tvrdimo da je druga futrola ali na toj futroli se jasno vidi da 2 nitne su skinute, da je nešto intervenisano sa tim nitnama pištolja. Da li je to moglo od jednog udarca pendrekom da obe nitne budu izvađene, to je skoro nemoguće. Predlagali smo i trasološko veštačenje i da se obavi veštačenje futrole, međutim, sudija je taj predlog odbrane odbio.

JV: Žandarmi su tvrdili da je bilo vređanja i uvreda na samom početku kontakta sa Andrejem Vučićem i Predragom Malim. Međutim to ne postoji na snimku. Malopre ste pomenuli snimak N1 televizije ali gde je službeni snimak žandarmerije? Da li on postoji?

Službeni snimak žandarmerije na žalost, koliko mi imamo saznanja ne postoji. Snimci okolnih kamera, zgrada, banaka i slično je sve nakon događaja prikupila VBA. Tako da oni jendostavno, mi smo izvodili neke od tih snimaka kao dokaz na sudu. Pregledali smo snimke kamera, međutim upravo ti snici, na tim snimcima kamera nedostaju ključni trenuci u vremenu odigravanja kritičnog događaja. Fali na jednom snimku 8 minuta, na drugom i nešto više 16, jedostavno upravo ključni delovi snimka fale. To nisu direktne kamere koje su snimale mesto događaja već su to banke koje se nalaze na 50, do 100 metara od mesta događaja.

JV: Ali verovatno postoje od početka?

Svakako, tu se vidi da li ljudi prolaze, da li je bilo slobode kretanja, da li su ljudi propuštani toga dana, ili je zaista Beograd bio pod blokadom, bio je skup visokog rizika i jendostavno postojala je naredba o blokadi koju su samo pripadnici niške žandarmerije poštovali i nisu propuštali nikoga osim starijih lica, ljudi sa malom decom koji su ćiveli u blizini i koji su na osnovu uvida u ličnu kartu utvrđivali da se radi o ljudima koji žive tu u okolini.

JV: Sudija Svetlana Aleksić je rekla da se na snimku televizije N1 to ne čuje, te uvrede, pretnje i ostalo, tako da je. Da li taj snimak koji nemate?

To ćemo tek videti u obrazloženju presude, pismeni otpravak presude još uvek nismo primili, on je u izradi, očekujemo da primimo narednih dana, videćemo razloge. Međutim, nije sporno da se na snimcima televizije N1 ne čuje te uvrede koje odbrana tvrdi, a i svi optuženi i brojni svedoci su to naveli. Jer N1 snimak u principu je krenuo kada je krenula intervencija. Počet je snimak, snimatelj je upalio kameru kada je video već galamu, gužvu i kada je već krenula intervencija pripadnika žandarmerije. A šta je uzrok takvog postupanja to je ono što ne postoji na snimku N1, a to je ono što je prethodilo celom ovom događaju a to je upravo ono, kako je nama poznato, galama, guranje, odgurivanje, komadira Ćirkovića, hvatanje za revere jendog od oštećenih, pad jednog od pripadnika žandarmerije, takođe usled guranja, što se i vidi na snimku N1.

JV: Jedan od žandarma je tvrdio da je dobio udarac u bradu. Da li je to?

Jeste. radi se upravo o jednom od mojih branjenika Daliboru Đorđeviću. Pošto je, kao što već javnost zna, nakon toga, nakon celog tog kritičnog događaja svi su otišli u sedište Vlade Srbije, tamo je došlo do nekog pomirenja, po iskazima svih prisutnih, sam Dalibor je smatrao da nema potrebe da vadi nikakvu medicinsku dokumentaciju u vezi toga, jer je to bila neka posekotina, nije to bilo ništa ozbiljno ali je svakako postojalo. Po iskazima svih njegovih kolega zadobio je taj udarac, na žalost on nije izvadio jer nije delovalo da će malo kasnije morati da idu kod tužioca, da budu pozvani, da se pokrene istražni postupak prema njima, tako da to je ostalo nedokazano.

JV: Zašto su uopšte išli u Vladu?

To nije pitanje za mene kao branioca, bili su pozvani, njihov starešina im je rekao da krenu u Vladu Srbije, da se radi o pripadnicima VBA i bratu premijera i gradonačelnika Beograda, to je već neka druga priča.

JV: Kako su sami žandarmi zadovoljni presudom? Kako su primili presudu?

Nisu zadovoljni jer smatraju da nisu odgovorni za događaj. Smatraju da su primenili sredstva prinude u skaldu sa pravilima postupanja u takvoj situaciji. Smatraju da je država, sud, tužilac, da su trebali da ih zaštite, kao lica koja su vršila službenu dužnost i bila na dužnosti. Obezbeđivali su skup visokog rizika, puno je tu tenzija bilo toga dana, međutim, nisu zadovoljni zato što ako bi pogledali da su mogli dobiti zatvorske kazne, sa te strane jesu zadovoljni. Ali uopšte ne mogu biti zadovoljni jer smatraju da nisu učinili ni jedno krivično delo.

JV: Da li će ostati na poslu posle ove presude?

Po zakonu oni bi trebali ostati na poslu, jer su dobili uslovne osude, koje ne podrazumevaju automatski otkaz ugovora. Videćemo, ovo je još uvek prvostepena presuda, nakon žalbi odbrane, verovatno i tužilaštva, apelacioni sud će doneti konačnu pravosnažnu presudu, videćemo kakva će ona biti. Naravno, na osnovu ovakvih presuda oni ne bi mogli da dobiju otkaz ugovora o radu. Videćemo kako će se sve završiti.

JV: Jedan detalj iz samog suđenja bilo je svedočenje Andreja Vučića i cela priča oko toga šta su vojni policajci radili sa bratom Vučića i Predragom Malim. da li su bili kao obezbeđenje, da li su oni imali status službenog lica i da li je to utvrđeno uopšte u toku postupka?

To je bio najveći problem odbrane, jer upravo tu činjenicu, koja je jako bitna činjenica bila, nismo mogli da je potpuno utvrdimo, upravo zato što je sud odbio takav predlog odbrane. Predlog odbrane je bio da s eskine službena tajna, vojna tajna, da se dvojica pripadnika VBA koji su bili prethodnica premijera Vlade Srbije, kako oni kažu, da su se na takvom aatku nalazili. Jendostavno nisu dali tačne podatke koji je bio njihov tačan zadatak vremenski, prostorno određen, po njihovim iskazima oni su se slučajno sreli sa braćom premijera i gradonačelnika Beograda, slučajno su se sreli, krenuli sa njima, utvrdili da idu istom putanjom.Međutim, to nema mnogo logike, najpre mi smo to i u završnim rečima iznosili, da vi obavljate jedan tajni zadatak, službeni zadatak, prethodnia premijera Vlade a da obavljate u prisustvu civila to u najmanju ruku zbuči neozbiljno. Drugo, po njihovim iskazima oni nisu razgovarali tokom te zajedničke šetnje, kako je oni nazivaju, Andrej Vučić i Predrag Mali su stali na trafiku da kupe flašicu vode, oni kažu da su instinktivno stali sa njima. Šta bi dvoje pripadnika VBA koji su prethodnica premijera stajali sa civilima na trafiku da kupuju vodu, išli na 3 metra razdaljine, nisu komunicirali usput a izjavili su da bi se u nekom trenutku i rastali. Ako bi se rstao zašto čekaš nekog da kupi vodu, zaista ta priča, po mišljenju odbrane je, zaista ne može stajati a da nismo mogli da utvrdimo tokom postupka, nismo mogli jer upravo sudija je, bez obzira na ove činjenice, odbijao da se skine vojna tajna, da se oslobodi čuvanja vojne tajne, da se zatraži od njihovog pretpostavljenog da ih oslobodi od čuvanja vojne tajne. To nismo na žalost, ključnu činjenicu nismo mogli da utvrdimo tokom postupka.

JV: Rekli ste da je presuda neka vrsta kompromisa. Kakvog kompromsa?

Ne msilim da je iko tu pravio kompromis, mislim da je to mudra odluka suda. Gde sud nije prihvatio ni stav odbrane, ni stav tužilaštva. Po meni je ovde apsolutno moglo da bude ili jesu krivi u potpunosti ili nisu uopšte krivi ili da bude oslobađajuća presuda. Ovakva presuda ne odgovara ni tužilaštvu ali ni odbrani, ni optuženima. Po mom mišljenu ona je tom smislu kompromisna.

JV: Kako ocenjujete rad samih sudija i sudskog veća? Da li ste stekli utisak da su bili pod nekim pritiskom?

Nisam. Sudija koja je vodila postupak je bila korektna, moja jedina primedba može da se tiče tih dokaza, tačnije predloga za izvođenje dokaza od strane odbrane, koji su zaista većinom odbijeni. Mi smo do pre 2 meseca izvodili, do pretposlednjeg glavnog pretresa smo izvodili samo predloge Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kada je došao red na izvošenje naših dokaza, predloženih od strane odbrane, sem nekoliko depeša, se nekoliko pismenih dokaza svi ostali dokazi odbrane su odbijeni. Svi scedoci koje smo predložili da budu saslušani tokom postupka svi su do jednog odbijeni. Takoše, taj predlog o kome sam pričao nije prihvaćen, koji je po nama bio ključan. Predlog za veštaćenje te futrole, kako se našao taj pištolj, takođe je odbijen, praktično su svi predlozi odbrane bili odbijeni ali bez obzira nismo imali većih primedbi na rad, na vođenje suđenja, ipak je to sve teklo dosta korektno.

JV: Slučaj je izazvao dosta bure u javnosti i koristi se u političke svrhe, provladini tabloidi kažu da su žandarmi nagrađeni za ovo. Reakcije na drušvenim mrežama su polarizovane, jedni koji podržavaju vlast kažu da su žandarmi čašćenji a oni koji ne podržavaju vlast kažu da su očekivali streljanje za žandarme. Kako ocenjujete, zašto je došlo do toga?

Mislim da upravo zbog ličnosti.

JV: Da li pomogla ili domogla ta velika pažnja javnosti?

Ne mogu da kažem ni da je pomoglo, ni da je odmoglo nama kao odbrani i optuženima velika medijska pažnja na slučaju. Nije to moglo da utiče, po meni. Ne mogu da se izjasnim, ne vidim da je to nešto uticalo.

JV: Ovo je suđenje koje je bilo bitno za samog predsednika zbog ličnog motiva. Suđenje koje je dosta bitno iz političkih i profesionalnog motiva to je suđenje Miškoviću. Šta mislite kako će se taj proces završiti? Da li možete da povučete neku paralelu sa ovim procesom?

Paralelu je teško povući, tamo se radi o zloupotrebama u privredi a ovde se radi o nečemu potpuno drugačijem, ne mogu da se izjasnim, nisam u toku sa tim suđenjem Miškoviću. Kolega Vučinić koji je u odbrani, bio u timu odbrane i dobar jedan period u odbrani žandarma on je bio i postupajući sudija u predmetu koji se vodio i vodi protiv Miškovića, on bi svakako mogao mnogo bolje da vam kaže. Ja neku veliku paralelu da povučem ne mogu i taj postupak je propraćen medijski.

JV: Da li očekujete promenom Ustava veću nezavisnost sudstva?

I po sadašnjem Ustavu Srbije sudstvo je nezavosno i predstavlja zakonodavnu vlast.

JV: Da li da bude nezavisnoje?

To nije do Ustava i do onoga što stoji u njemo već do svih okolnosti koje se u državi, u odnosu na ceo sistem. Moje, pošto se bavim tim poslom, nije česta situacija da se vide ti pritisci, ja ne kažem da ne postoje.

JV: Kako bi ocenili nezavosnost srpskog sudstva od 1 do 10?

I to je nezahvalno ali svakako iznad 5 ali svakako ni najvišu ocenu. Ne bih mogao da kažem, sve zavisi o čemu se radi, o kavim se predmetima radi nije pravilo. Ljudi misle da u svim predmetima postoje pritisci, ne bim mogao da kažem.

JV: Mislite li da je naše sudstvo spremno za ulazak u EU?

Ja ne mislim da jeste. Mislim da tu ima puno toga da se uradi i postoje mnogobrojne primedbe od strane EU na rad Ministarstva pravde, na postupanje u predmetima, na neblagovremenost u suđenjima, na dugo trajanje nekih postupaka, postoji još puno problema. Mada i u mnogim zemljama EU postoje slični problemi tako da pitanje koliko je to ozbiljna zamerka.

JV: Za kraj, da li će žandarmi ići do Strazbura, ako to bude potrebno?

Još uvek nismo o tome razgovarali sa svojim branjenicima, ja smatram da hoće. Sve zavisi od toga kakvebudu dalje presude, očekujemo presudu Apelacionog suda, videćemo šta će reći ali ako ne bude odgovarala i ako se bude nastavilo ovako smatram da će ići do konačnih instanci.

JV: Hvala vam gospodine Domazet na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Bila je ova emisija 15 minuta moje ime je Milan Zirojević.