Ivan Blagojević

Gost: Ivan Blagojević, direktor Nišvila

Razgovor vodila: Jovana Adamović

---

JV: Nišvil je i ove godien poranio i već par dana je Niš u ritmu džeza. Umetnici sa 4 kontinenta su stigli i igraju predstave, a tu su i filmovi koje građani prate na otvorenom ali ono što većina iščekuje je glavni program, odnosno muzički deo festivala, koji počinje u četvrtak 9. avgusta. Šta nas sve očekuje tim povodom razgovaraćemo danas da direktorom Nišvil džez festivala Ivanom Blagojevićem. Dobrodošli u studio Južnih vesti.

Hvala.

JV: Za početak da nam kažete kakva je atmosfera, pošto je Nišvil već počeo, na neki način. Kakva je atmosfera ovih dana u Nišu?

Vesela, rekao bih. Posebno su vesele pozorišne trupe, oseća se iskrena radost što imaju mogućnost da se okupe, Kinezi prednjače u tome. Večeras nastupaju gosti iz Šangaja. Grad počinje da diše festivalski iz dana u dan i mislim da je pun pogodak što radimo ovakav uvod u festival. Primemamo tim organizatora da nas taj strahovit udar tog provog dana ne obori sa nogu. Tako da imamo 2 ili 3 predotvaranja. Vidim da se grad već ušarenio od stranaca, da je teško naći mesta u hotelima i hostelima. Mislim da je potpuno ispravno što smo napravili 10 dana festivala. Na taj način odajemo i gradu neki dug da kroz taj segment kreativne industrije generišemo puno finansijskih sredstava u budžet svih onih koji ovde žive. Posebno prihodi ugostitelja, prevoznika, da sa druge strane poradimo na onom imidžu po kome je grad već prepoznatljiv. Pošto je nekada bio grad elektronike, sada je grad džeza.

JV: I to nije loša ideja. Osim nastupa Đipsi kingsa, koji su privukli najviše pažnje pred ovogodišnji festival, šta vi preporučujete da svake večeri ne bi trebalo da propusti publika?

Najveća zvezda festivala je Menhaten transfer. To je najveća vokalna grupa svih vremena. Svaka čast Đipsi kingisima ali daleko su oni od slave koju su nekada imali. Menheten transfer kada su bili jači od Rolingstounsa, 10 gremija, čak 19 nominacija za jedan album, samo 1 nominaciju od čuvenog Trilera koji je rekorder. To dovoljno govori o kvalitetu te grupe, koja prvi put uopšte dolazi u ovaj region. U vreme najveće slave niko nije mogao da ih dovede u onu Jugoslaviju i u ovaj deo Balkana. To je najveći događaj festivala i njima će biti uručena nagrada za doprinos razvoju džeza. Prvog dana je Keni Geret najveća zvezda u tom džez segmentu i čovek koji je posle Čarli Parkera najznačajnija ličnost u istoriji džeza na tom instrumentu. Pomenuo bih još Čaj Majkla Omara Hakima sa Rejčel Zi biće to veliki događaj za džez sladokusce. Jednu prezentaciju crnih bap muzičara, jedan sekstet, art džez kolektiv, mislim da će muzički to biti sam vrh festivala, znaju naše posetiteljke i obožavateljke Venes Koferija, koliko je to bitan bend. 85 godina je od rođenja Nine Simon. Svakako najznačajnije pevačice, ona je ušla u kuću slavnih. Tako da dolazi njena jedinica ćerka Liza Simon, koja je izuzetno uspešna Brodvejska glumica i sve je uspešnija kao pevačica. Iner Cirkl je prvi put u Srbiji, za rege fanove. Mad Bjanka svakako a to na kraju Džipsi kings sa osnivačem Pakom Balatom, najstarijim sinom Anitas del Plate, oni će primiti nagradu Šaban Bajramović, takozvani Nišvil gran pri za fuziju džeza sa drugim pravcima i odsvirati jednu kompoziciju Šabana Bajramovića. Mi smo im dali neki izbor da urade. Sve u svemu za svakog ponešto. Ima tu fenomenalnih bendova i bentiskinja, dolazi njihov svetski vredan trubač, dolazi prvi Ruski diksilend bend iz Hartunge na granici sa Mongolijom. Jedan od jačih bendova koji nastupa na Sigetu. Za svakog ponešto, prvi deo večeri džez opredeljen, iza toga fuzija da može malo da se igra i zabavi. I da kulturu približite onim širim masama koje nisu baš toliko upoznate, da kroz zabavu polaku počnu da slušaju kvalitetnu muziku. a džez je zaista ne samo kvalitetna muzika XX veka, kako Igor Stravinski tvrdio, nego je sada to ubedljivo klasična muzika XXI veka. Moderni džez je postavio neke standarde u svim segmentima.

JV: Da li neko od izvošača koje ste pomenuli ima specifične zahteve pred dolazak u Niš?

Svi imaju specifične zahteve. Juče smo za Lajbah jurili avokado i ne znam koje vrste viskija, vina i tako dalje. Često preteruju menadžeri u tome da bi podigli rejting i značaj bendova. Tamo gde ne možemo da ispunimo mi im zatražimo da nam pošalju malo izmenjen zahtev. To je sada drastičnije u bekstejdžu, drastično je kod rajder lista. Njihovi zahtevi, dok smo pronašli kongo za jedan bend, bubnjeve za Omar Hakima, prosto u Srbiji nema takvih instrumenata. Moramo da donesemo 10 kompleta bubnjeva, 10 pojačala, teško da sve stane u jedan kamion sve što je potrebno za izvođača. A to je osnov festivala. Ako imate savršen zvuk morate da imate i savršen beklajn. Čini mi se da smo juče napravili jedan od najbolje zvučno opremljenih koncerata u ovom segmentu. Srećom Lajbah je doneo svoj beklajn koji je bio težak ali će se standardi podizati iz godine u godinu. Bojim se da Nišvil zaostaje tu, jer mi od 2009. krpimo žestoko taj tehnički deo festivala. AKo želimo da ostanemo u top 10 u EU moraćemo da povećamo budžet za taj tehnički deo opreme festivala.

JV: Kada je reč o izvođačima rekli ste da je ovogodišnji festival procenjen na 63 miliona.

63.5, taj plan je usvojen ali već sada znam da mi nećemo moći da ga realizujemo. Nismo uspeli da dođemo do generalnog sponzora. Izgleda da Niš nije zanimljiv ovako za dešavanja, posle Beograda, za kompanije. Pre svega mislim na Telekom, VIP, Telenor za potencijalnog generalnog sponzora. Imaju tu snagu, možda neke banke.

JV: Nišvil je izgubio sponzora Filip Moris.

8 godina nema Filip Morisa tako da ove godine BAT iz Vranja pomaže Nišvil. U sred grada gde je osnovana Duvanska industrija i gde Filip Moris formalno ima sedište. Pre 8 godina ostali smo bez jednog velikog sponzora NIS-a, koja nas je dosta pomagala. A ove godine imamo 2 fenomenalna Ruska benda. To su paradoksi spašavanja situacije, tako da mi sada u hodu režemo gde možemo, najavljijemo nekim našim parterima da će čekati godinu dana novac. Do sada smo dosta dobro na toj klackalici uspevali da se doćekamo na noge i da prođemo kroz foto finiš finansijski. Tako da se nadam da ovo neće biti zadnji Nišvil

JV: Da li očekujete da neko do zadnjeg Nišvila postane generalni sponzor i ko bi to mogao da bude?

Uvek se oni jave nedelju dana pre festival i kažu pa ovo je predivan festival. Ajde da iduće godine mi budemo glavni, šta je to 150.000 evra, 100.000 ili 50.000 da budemo zlatni, srebrni. Dajemo novac na manje bitne stvari i onda ih nigde nema. Zovemo ih cele godine i opet se sete rped festival kada krene naša kampanja da se usijava po nacionalnim medijima. Ima tu paradoksa da bez neke političkog blagog vetra u leđa ni sponzor neće reagovati. Pre svega Niš bi morao da se ujedini u svakom pogledu, pa i u tom političkom. U svom odnosu prema Beogradu, u svom odnosu prema sponzorima oko svojih najznačajnijih manifestacije, u ovom slučaju Filmske susrete, Nišvil, Horske svečanosti, Radnički i još par nekih stvari. Onda se uslovljavaju na neki način investitori da prave neke petogodišnje ugovore onako kako je Filip Moris pomagao. Mi smo u jednom momentu imali 80.000 evra podrške Filip Morisa, da bismo se vratili na 0. Bir fest u ovom trenutku ima jako dobru podršku Filip Morisa.

JV: Da li mislite da politika ima veze i sa tim što su ministarstva veoma škrta. Ministarstvo turizma ne toliko ali Ministarstvo kulture je svake godine problematično. Da li mislite da to ima neke veze sa politikom?

Naravno da u svakom pogledu ta lokalna podrška odavde to se reflektuje. Poslanici iz Niša u Republičkoj skupštini su ti koji mogu da izvrše neki pritisak. Generalno, ja mislim da je došlo vreme da prekinemo ovu neku igru sa raznim konkursima, bar za nas nekoliko festivala. Ako smo mi u top 10 evropskih festivala, po mišljenju Gardijana, bilo bi dobro da budemo bar u top 5 srpskih festovala i da nas zaštite konkursa, da krajem decembra uđemo u budžet Srbije. Delom kod Ministarstva kulture, delom kod Ministarstva turizma, kao značajni promoteri kultirnog turizma i delom kod Ministarstva omladine, imao najači volonterski tim. 65% Nišvila je mlađe od 27 godina. To je neverovatan podatak, svetski rekord apsolutno za sve džez festivale gde dominira starija publika. Mi radimo jedan edukativni posao, izuzetan za omladinu, značajan. Kada bi sva 3 ministarstva kao grad pomogla i obezbedili jedni težinu, drugi trećinu i festival trećinu mi bismo imali budžet od milion evra i mogli bismo da dovučemo 2 velika benda i dovičemo puno čarter letova, da generišemo dodatna sredstva, ne samo za grad nego ogroman PDV za republiku, sve se to bar trostruko vraća u budžet. To su analize koje je radila i ambasada SAD pre nekoliko godina. Benefit, ekonomski, od Nišvila je ogroman a imidž je nemerljiv.

JV: Koliko bi para trebalo da u Niš dođe Nora Đons ili Dajana Krol, neko od jačih imena? Ne kažem da ovo nisu jaka imena.

Ukoliko je na turneji to je 150.000 evra, ukoliko nije na turneji onda je preko 200. Džamarakvaj imamo na 315.000 evra, naš celokupan budžet ne bi bio dovoljan za 1.5 bend. Smeštaj i tehnika čine više od 50%.

JV: To je festovalski nastup, nije celovečernji nastup.

Tako je. Ali nažalost oni traže maltene više nego za celovečernje koncerte, kada su na turneji. Očekuju da festovali imaju budžete. Festivalima je bitno da imaju hedlajnere i cene rastu iz godine u godinu. Bojim se da ukoliko ne budemo imali puno sreće i cenkali se bezobrazno, drsko moći da dovedemo zvučnija imena na Nišvil dok ne dupliramo budžet. Mislim da u ovom trenutku samo za tehniku bi moralo da rešimo 300.000 evra da to izgleda svetski. Da budemo bezbedni od vetra, ona situacija je jeziva prošle godine.

JV: Prošle godine ste spominjali da se napravi jedna univerzalna bina.

Tako je. Treba još puno toga da se uradi. Za početak ja sam sugerisao javnim preduzećima da bi trebalo neka infrastruktura, što elektrike, pogotovo kanalizacija da se sprovede od Klinike naviše. Par šahti, da mi ne vučemo cevi od naših bekstejdž kontejnera do izvoda vode. Taj prostor treba nameniti festivalu, velikim koncertima i infrastrukturno ga opremiti. To je toliko zanemarljiv novac da samo treba pravovremeno raditi, da bi se poštedeli troškova. Strašni su nam troškovi. I prevlačenja kablova preko drveća, na svim pozicijama, prosto smo Tvrđavu zatrpali stejdževima i treba je opremiti elementarno da bi publika u tom nekom koridoru obilaska imala zadovoljstvo da svuda vidi neka dešavanja, koja, bar svi stranci tvrde, nema u Evropi, do ovog koncepta festivala.

JV: Kada smo kod ovog novog koncepta. Komentari prošle godine, bar one koje sam ja imala prilike da čujem, jesu da ljudi nisu znali šta će pre da gledaju na Nišvilu i da isprate. Poput, sada imamo i filmove i predstave. Sada imamo još bogatiji program, koji traje još duže i vi ste nedavno prokomentarisali da je novi koncept vaš pokušaj da se samoubijete. Da li ćete se zaustaviti na tome, za sada, ili je u planu da se nešto širi i narednih godina?

Organizatorski da se samoubijemo, na zadovoljstvo publike, rekao bih. Možda treba proširiti još nekoliko dana da bi razvukli određene segmente. Ovaj glavni festovalski program neophodno je da ima to bogatstvo. Nišlije imaju tu sreću da je Tvrđava mala i da oni vrlo lako mogu skoknuti sa glavnog programa, napraviti 15 minuta pauze, od benda koji im nije toliko zanimljiv i pogledati početak, obići sve stejdževe, videti slikare, pijaniste koji improvizuju neme filmove, doći do stripcrtača, pogledati džez for kids i vratiti se kroz 15 minuta opet na glavnu binu. Narukvica zato i služi, da mogu slobodno da šetaju. To na Petrovaradinskoj tvrđavi tokom Egzita nije moguće. Kada krenete vi se zaglavite i onda propustite koncert na nekoj od bina. Ovde možete stići da pogledate sve i biće aplikacija gde će oni moći da prate šta se u tom trenutku dešava na kom stejdžu i šta je sledeće na tom stejdžu. Tako da će uz pomoć te aplikacije moći da biraju koje će programe. Zaista biće zanimljivih programa i na Air stejdžu, na Openjutu, Midnajt je već moguće ispratiti zato što traje do 5 ujutru. Biće ove godine i neka vrsta fodkornera da ne ostanemo gladni, da ne izlaze van, pojedu nešto dok traje Nišvil. Zaokružili smo koncept, svim vidovima umetnosti i mislim da je vreme da stanemo. Ove godine smo ubacili književni program, biće neki movidrim da možete da spavate i da gledate filmove. Kreće Hamama ispred muzeja, takođe svirke. Pozorišni festival je vrhunski, filmski polako raste. tu ćemo mi zaokružiti sve umetnosti koje su naslonjenje na džez. Mislim da taj koncept niko ne ponavlja u svetu, jer prosto nema potrebe da se samoubije, kako kažeš, organizatorski. Da samo pojačamo ljudstvo, ekipu da to isprati. Samo Striporama ima ekskluzivca, ove godine prvi put dolazi crtač Supermena. To je događaj za nacionalni nivo. Da ne govorim o pozorištu što se desilo ove godine iz Šangaja, Kaira, Nju Orleansa, zaista je to južnije od Bitefa. Daleko najbolji festival međunarodnog karaktera.

JV: Da li festoval možemo da očekujemo i naredne godine?

Sledeće ćemo pokušati da se ne samoubijemo, da opstanemo, da se desi, jer 25 godina kako sam ja direktor festivala. Kako je ova priča rasla i tu ćemo zaista da stanemo i da pokušamo da sednemo da razgovaramo sa čelnim ljudima grada, koji moram da priznam da dobro prate, obzirom na teškoće koje grad ima. Večeras su gosti iz Šangaja, ja sam bio u poseti tom džez festivalu, koji je sličan Nišvilu, mislim da zaostaje u nekim segmentima jako puno. Bez obzira što taj grad ima 26 miliona, 100 puta je veći od Niša. Niš ima jači festival. Kako održati sve to, uz ovakvu ekonomiju, to je pitanje. Potrebno je da sednemo sa čelnim ljudima ministarstva i Vlade Srbije da kažemo da li je ovo evropsko lice Srbije, da li treba da se prezentuje ovde. Jer mi jesmo i festival zabave, kao Egzit i Guča ali smo pre svega festival kulture i umetnosti.

JV: Vaša ideja je bila prošle godine da se naplaćuje ulaz u Tvrđavu. Da li ta ideja još uvek postoji i šta je zakočilo?

To je očajnička ideja, u principu, da nadomestimo nedostatak sponzora. Ali smo zastali zbog strašne reakcije na društvenim mrežama ljudi koji nisu razumeli našu ideju. Nisu razumeli da posle 18h bi bila ta naplata, za starije od 12 godina. I da bi svi pre toga mogli da uđu u Tvrđavu i da ostanu da gledaju program, da zauzvrat Tvrđava dobije gomilu besplatnih programa koje bi svuda morali da plate makar tih 100 dinara. Ne bi to bio veliki iznos. Možda će negde dobiti parče pljeskavice, leskovačke mućkalice, ovamo će dobiti kafu, ovamo slatkiše, dobiće masu stvari u besplatnim programima a svi programi su besplatni. A mi moramo da opremimo stejdževe, makar tehnički. Tako da tih 100.000 ljudi, tu ne govorim o velikoj ulaznici, ali naravno da bi imali ulaz, bi pomogli da mi amortizujemo nedostatak. To ćemo mi kad tad ralizovati ali čekamo da se otvori Beogradska kapija. Mislim da u ovom trenutku zbog bezbednosti i zbog same kontrole nije pametno to raditi. Prosto, Niš mora ekspresno da reši cvetnu pijacu, mora da otvori prelepu Beogradsku kapiju, mora jedno da bude ulaz, jedno izlaz. Da ne bi dolazilo u slučaju nekih nevremena, nekakvih vanrednih situacija i do strahovitih bezbednosnih rizika, zaglavljivanja u tunelu. Mi ćemo pokušati da izvršimo kontrolu na ulazu, pre svega unošenja pića. Postavićemo obezbeđenje jer ne želimo da neko unošenjem litarskih flaša, žestokog pića napravi neki incident, jer to do sada nikada nismo imali, po tome smo rekorderi sa svim festivalima. Ovo je festival divnih ljudi, lepo obučenih, pristojnih, koji šetaju sa decom tokom Nišvila, ta slika odlazi u svet i zbog toga dolaze stranci, da budu deo nečega. Jer nemaju priliku da, u svom uzrastu, budue deo festivala Sigeta, Egzita, koji je rezervisan isključivo za mlađu populaciju.

JV: Možemo li da se vratimo samo na kratko za kraj 35 godina unazad. Kako je uopšte nastala ideja o Nišvilu?

Ovo je 35 niški festival. Pod imenom Nišvil postoji 24 godine. 11 godina je deo istorije grada koji je 20 enuzijasta stvarali i to se dešavalo kao deo oktobarskih svečanosti grada Niša, kasnije NIMUS-a, na neki način u sali Simfonijskog orkestra. Tako da su onu prestali 4 godine pre nego što se pojavio Nišvil, pre nekoliko godina je otišlo u stečaj to udruženje i ugašeno je. To je sada deo neke istorije. Mi smo koristili to 35 da pokažemo da Nišvil ima tradiciju veću od Beograda i Valjeva. Oni imaju 34 ove godine a Niš ima 35. Beograd je pravio čak 15 godina pauze, a Niš 4. Ja nisam poznavao tu grupu entuzijasta koja je to tada radilam porodice nekih su mi se jako loše odužile za to što sam pokušao da podsećam na tu priču ali taj festoval je deo istorije, pripada istoriji na neki način, kako pripada i Nišvilu koji baštini tradiciju nastavka svega toga. U cilju da džez kultura, iz tog zlatnog doba, tada je džez bio na vrhuncu, nastavlja u najtežem trenutku. Nastavlja se u vreme sankcija, mi smo krenuli karajem 94. obnovili festival i imali nestašicu struje, blokadu, bojkot svih stranih bendova. Ali upornošžu i tvrdoglavošću smo došli do situacije da imamo jedan veliki festival, najveći u Srbiji i u istočnoj Evropi a nadamo se najkvalitetniji narednih godina. Presek je bio 2006. kada smo hrabro odlučili da izađemo na prostor letnje pozornice, tamo smo se zadržali 3 godine. Bilo je problema i sjajno je da smo presekli to i hrabro rešili da izađemo na livadu. Napravili smo ogromne troškove ali smo napravili ogroman festival. Sada je to već 12 godina kako smo napolju i ako posluže da naš entuzijazam i sve ovo Niš će godinama davati domaći zadatak većini evropskih gradova u ovom delu jugoistočne Evrope. Napraviti rok festival, festival tehno muzike, je maltene kao dobar dan u ovom delu Evrope, pogotovo u primorju. Sada imate kopije Egzita na svakom koraku. Ali džez festivale, omasoviti publiku, to je neverovatno težak zadatak. Mi smo ga ispunili, formirali smo publiku koja ima ukusa, koja zna da prepozna kvalitet, ona je regrutovala neku novu publiku, da li među svojom decom, da li među prijateljima, jeste hodočašće za sve ljude iz cele Srbije, ne samo iz Evrope ili ovog dela, koji drže do sebe i svog muzičkog ukusa. Ljudi svoje godišnje odmore planiraju prema Nišvilu.

JV: Da li za sledeću godinu možete da najavite nešto? Šta možemo da očekujemo za sledeću godinu? Da li imate nešto u planu?

Imamo puno bendova koji su na čekanju. To nisu bendovi onog ranga koji vas zanimaju ali je sada za Nišvil napravljena lista čekanja. Za neke amasade koje žele da budu deo Nišvila imaju 25 mesta u glavnom programu. Kada to popunimo sa bendovima koje nam nude ambasade mi ćemo onda imati bendove srednjeg nivoa i onda moramo kupiti ekskluzivitet. Moramo kupiti 8 jakih bendova. 4 u džez segmentu, 4 u takozvanom komercijalnom segmentu, fuzije džeza sa drugim pravcima. Jako bismo voleli da konačno kupimo neki bend iznad 100.000 evra a to bi onda bilo moguće cenjkati se Morom Džons i oboriti cenu. Pošto nam je to prevashodni posao kojim se sve vreme bavimo. I tim muzičarima je jasno da ako hoće da budu deo Nišvila da moraju da prepolove svoju reguralnu cenu.

JV: Gospodine Blagojeviću hvala vam na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Uz poruku da nikako ne propustite ovogodišnji Nišvil, gledali ste emisiju 15 minuta a moje ime je Jovana Adamović.