Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

10:30, 26. 6. 2013.

Ivana Todorović

Gost: Ivana Todorović, grupa za prevenciju bolesti zavisnosti Uprave za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport

Razgovor vodila Sanja Janačković


JV: Na svetski Dan borbe protiv zloupotrebe i trgovine drogama stručnjaci upozoravaju na činjenicu da mladi sve ranije dolaze u kontakt sa različitim vrstama droga.  Od 2004. godine, grupa za prevenciju bolesti zavisnosti gradske Uprave za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport, sprovodi istraživanja o rasprostranjenosti zloupotrebe cigareta, alkohola i droga. O tome kakvi su rezultati poslednjeg istraživanja sprovedenog 2012.godine i koji su načini da se mladi spreče  da koriste različite vrste droga razgovaraćemo sa Ivanom Todorović, koordinatorom grupe za prevenciju bolesti zavisnosti. Istraživanja o upotrebi narkotika među mladima sprovodite na svake 4 godine. Upravo ste obradili podatke sa ovog poslednjeg. Šta su oni pokazali? Šta je najzančajnije što je to istraživanje vama reklo?

Pa, vidite, mi radimo to istraživanje, to je jedno longitudinalno istraživanje, upravo iz razloga da bismo neke svoje preventivne aktivnosti prilagodili. Dakle, puno stvari u svetu vi možete da iskoristite ili različitih metoda u prevenciji bolesti zavisnosti, ali nisu sve baš adekvatne. Adekvatne su samo ukoliko odgovaraju određenom mestu, određenim ljudima, pod određenim uslovima. U tom smislu su ta istraživanja za nas jako značajna. 2004. smo mi dobili neke rezultate, to je bilo prvi put kada smo radili i to je bilo jako zanimljivo za nas jer smo po prvi put za naš grad dobili neku sliku o tome šta se u stvari, koji je nivo rasprostranjenosti zloupotrebe droga i cigareta i alkohola, koji je odnos mladih prema tome i u tom smislu smo mi dalje koncipirali, sledeće četiri godine smo koncipirali naše preventivne aktivnosti. 2008. smo ponovili istraživanje i videli da su se neke stvari promenile. Ono što se promenilo jeste da se pokazao određeni pad u nekim delovima, u nekim segmentima, a taj pad se ponovio i ove godine. Ono što mogu da kažem da je najznačajnije i kao najvažniji podatak našeg istraživanja jeste da je procenat mladih koji su nekonzumenti droga jako porastao. Danas mi u 8.razredu imamo 98 % mladih koji ne koriste duvan. Znači, ne upotrebljavaju duvan. To je verovatno iz više razloga. Dakle ...

JV: Možda i zbog agresivne kampanje protiv pušenja u poslednjih nekoliko godina?

Tako je. Agresivna kampanja! Drugo, jedan potpuno drugačiji odnos prema tome. Ranije je to bilo “in”, to je bilo, onako, znate, interesantno da se pojavite sa cigaretom, to je bilo kao neka vrsta dokazivanja među mladima. Međutim, danas je to svrstano u grupu da jednostavno, nije baš adekvatno mladim ljudima, tako da sam ja jako zadovoljna tim podatkom i to me raduje. S druge strane, naše prevetnivne aktivnosti na teritoriji Grada su u tom smislu godinama u saradnji sa našim kolegama iz Instituta za javno zdravlje, zatim Crvenog krsta, Doma zdravlja, Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja, dakle, puno institucija različitih koji rade na ovom problemu je negde smoglo snage da svake godine se neke nove i nove aktivnosti uvede u naš grad i u tom smislu sam jako zadovoljna da se neki pomak ipak napravio. Takođe, značajan podatak jeste da se stvar slično ponovila i sa drogama. Dakle, mnogo manji broj mladih ljudi... Znači, ako je u 2004.godini broj onih koji su, recimo, pušili marihuanu bio 7 zarez, na ukupnom uzorku bio 7, 1 %, sad se taj broj prepolovio na 3,6 što je, mislim, stvarno značajno.

JV: A kog je uzrasta populacija među kojom sprovodite istraživanje?

Sproveli smo od učenika petog razreda do učenika četvrte godine srednje škole.

JV: A kada oni prvi put dolaze u kontakt sa drogama?

To je isto jako interesantno. To je naše istraživanje pokazalo da, recimo, prelomni trenutak … U ovom istraživanju su se neke novine pokazale...

JV: U ovom poslednjem iz 2012?

Da, u ovom poslednjem. Recimo, da kada je u pitanju alkohol se sve spušta granica niže i niže i jako mi je žao što moram da kažem da kod alkohola nisu primećeni neki pomaci. Dakle, tu nismo napravili neki pomak, čak su u tom smislu rezultati možda i gori zato što na sve ranijem uzrastu se konzumira alkohol. Najčešće se konzumira pivo. Jedan određeni broj mladih ljudi konzumira vino, ali je pivo jako dominantno! Koristi se najčešće u stanovima, u kući, što će reći da je to verovatno iz razloga što je to jedan kompletno tolerantan odnos društva prema upotrebi alkohola! Vi znate koliko, recimo, su reklame za pivo, koliko puno para je u njih uloženo! One su obično najbolje reklame.

JV: A i lako je dostupno.

Tako je. Često navodim da je moj kolega iz Rusije meni pomenuo da se kod njih povećao alkoholizam onog trenutka kada su se napravile plastične flaše piva. Verovatno se to desilo i kod nas! Nismo istraživali, ali verovatno je tako. I danas mi je jako žao što, kad prođem kejom uveče, u večernjim satima, ja vidim mlade ljude okupljene oko flaše piva, a mislim da postoji mnogo drugo interesantnije, mnoge druge interesantnije stvari koje bi mogle da  privuku njihovu pažnju.

JV: A kada prvi put stupaju u kontakt sa drogama?

Da. Najčešće sa drogama prvi kontakt je negde krajem osmog razreda ili početkom prve godine. Znači, tu je negde neki pik! Najčešće se uzimaju sa 16 godina. Znači, 16, 17 godina, to su godine kada se vidi najveća upotreba, s tim što to raste do četvrtog razreda. Recimo, za marihuanu je u prošlom istraživanju bilo da 3 % onih u osmom razredu, u prvoj godini, koji su imali iskustva sa marihuanom. Taj postotak od 3% je porastao do četvrte godine na 25. Dakle, svaki četvrti u prethodnom istraživanju je konzumirao marihuanu i to je, onako, bilo za nas značajno. Sad se stvar malo promenila, nije tako dramatična, ali ono što je značajno na celokupnom uzorku i na svim supstancama, to je da je alkohol se pokazala tendencija  i pre osnovne škole. Najveći i najznačajni pik, onaj vrh, za alkohol je negde oko 10. ili 11.godine. Dakle, tada počinju sa eksperimentisanjem.

JV: A šta može biti razlog tome?

Ja mislim upravo to. Znate, i pored nekih zakonskih odredbi da se alkohol ne može prodavati maloletnim licima, svedoci smo, ja verujem da ste i vi imali prilike da vrlo često vidite da mladi ljudi ipak mogu da nabave na bilo koji način. S druge strane, roditelji često imaju tolerantna odnos prema tome. Treća stvar je da se pivo ne smatra alkoholom u našoj sredini! Dakle, to je kao da popijete sok ili “Hajde, ako si muškarac, popij, neće ti već ništa biti!” To su te neke, da kažem, kulturološke razlike u odnosu na ostala društva. S druge strane, mi smo često govorili na našim radionicama, u tom smislu smo mi hteli da napravimo neku edukaciju roditelja i da pokažemo roditeljima da je jako važno da oni budu informisani i da oni budu ti koji će prvi razgovarati sa mladim ljudima o problemu, sa svojom decom o problemu. Dakle, da ne dopuste da neko drugi tu decu podučava, nego da oni budu prvi ti... I kada smo pominjali da bi bilo dobro da do svoje 18.godine nikada ne probaju nijedan alkohol, ja mogu da vam kažem da sam ja bila strašno razočarana kada su svi rekli: “Pa, to je utopija! To je nemoguće!”

JV: To su roditelji rekli?

To su roditelji rekli. “Pa, zašto? Pa, dobro! Šta ako popije jedno pivo, šta je tu strašno?!” Međutim, ono što je zasigurno, ne naše, ali svetska istraživanja su pokazala da što je raniji uzrast probanja prvog alkoholnog pića, to je veća verovatnoća da će sutra postati zavisnik. I to je za nas vrlo značajno! Mi smatramo da u tom smislu treba da delujemo. Zato se mi u našem radu koncentrišemo na roditelje kroz naš projekat koji se zove “Veština roditeljstva” i organizujemo sastanke sa savetima roditelja gde savete roditelja u školama podučavamo, otprilike, dajemo im neke instrukcije kako bi oni trebalo da razgovaraju sa ostalim roditeljima u školi, jer se smatra da savet roditelja, da su, onako najinformisaniji, da njih najviše... Kako da kažem? Ne “najinformisanji”, nego najzainteresovaniji da negde pomognu u tom smislu i da oni tu svoju zainteresovanost negde prenesu i na ostale roditelje! Znate kako izgleda roditeljski sastanak? Dođu, saslušaju ocene, rastanu se, niko između sebe ne progovori ni reč! Nama je cilj da oni između sebe govore! 

JV: A koliko su roditelji sposobni da uoče problem kod svog deteta, bilo da je reč o tome da li ono koristi alkohol ili drogu?

To je isto jedan deo edukacije. Dakle, mi savetujemo roditelje da obrate pažnju. Nije suština samo, znači, svrha te edukacije nije samo kad dođu do problema, šta da rade! I to, ali nam je jako značajno šta da urade da ne dođe do problema. Jedna od stvari koui mi smatramo ključnom jeste da se postigne cenzus unutar odeljenja, roditelja i da oni između sebe se dogovore oko toga, recimo, da li će na rođendanskim žurkama biti dozvoljena upotreba alkohola. Ako to dozvoli jedan roditelj, onda će, naravno neki dozvoliti, neki  neće itd, ali ako se svi zajedno dogovore, neće biti upotrebe alkohola jednostavno i to je za nas bio neki cilj. S druge strane se dogovore oko izlazaka, recimo, do koliko, u koliko sati, gde, na kojim mestima...

JV: I da li je to dalo rezultate? Iz vašeg iskustva da li se nešto promenilo?

Ja mogu da kažem da jeste, da jeste... Imali smo, onako, dosta motivisane roditelje koji su shvatali da negde... To moram da kažem, ja 20 godina radim, skoro 20 godina radim na ovom problemu, ono što zasigurno mogu da tvrdim iz iskustva, znači, bez ikakvog istraživanja, da se odnos roditelja prema problemu dramatčno promenio. Dakle, ako je u prvim mojim počecima rada bila jedna totalna nezainteresovanost ili više, onako, kako da kažem, opuštenost u odnosu na problem, sada je situacija mnogo ozbiljnija. Roditelji zaista žele da se uhvate u koštac sa problemom! S druge strane, naše istraživanje, na pitanje, kada smo pitali učenike ko najviše može da pomogne u prevenciji zloupotrebe cigareta, alkohola i droga, oni su rekli:”Roditelji.” Kada smo pitali nastavnike ko može najviše da pomogne, nastavnici su rekli: “Roditelji”. Kada smo pitali roditelje, oni su rekli: “Roditelji.” I pazite sad, to je jedna neverovatna količina odgovornosti prebačena samo na strukturu roditelja! U ovim današnjim uslovima tranzicije, kada su roditelji rastrzani, mislim, oko jako puno stvari, oko opšte egzistencije, s jedne strane nije fer, kako da kažem, da se toliki teret prebaci na njih i da jednostavno društvo treba da preuzme, dakle, i nastavnici i celokupna zajednica i svi treba da preuzmu odgovornost, jer je to problem koji se tiče sviih nas.

JV: A kada ste pitali ispitanike, dakle, decu koji su razlozi zbog kojih su oni došli u kontakt sa alkoholom ili sa drogom, koji su bili najčešći odgovori?

Da, to je bilo jako zanimljivo i eto, to se razlikuje u odnosu na prethodna istraživanja. Mogu da kažem da je ranije na toj lestvici razloga, motiva da neko koristi droge uglavnom na prvom mestu bila radoznalost. Danas, radoznalost je pala na neko, mislim da je na trećem mestu u ovom trenutku, što je za nas vrlo značajno. Znači, razbili smo famu o tome da su droge nešto interesantno! Znači, svih ovih godina je verovatno ta neka fama ili nepoznavanje ili nedovoljan broj informacija, sada ima mogućnost za veći broj komunikacija, a i mislim da se o drogama mnogo više govorilio nego pre 12 godina i u tom smislu, radoznalost je zato pala. To je bio naš cilj - da dobiju informacije ne od onih koji će im ponuditi drogu, da ne budu radoznali kod onih koji će im ponuditi drogu, nego da budu radoznali kod stručnjaka, ne znam, u različitim medijima, novinarima... novinskim člancima ili medijima, svejedno, ili preko svojih roditelja, da na taj način dobijaju informacije. Oni su to, očigledno, pobedili! Uspeli su da, negde, sad barataju solidnim brojem informacija, jer sada skoro 70 % njih kaže da zna skoro sve o drogama, što je, mislim, onako... Znači, to je sad već stvar za diskusiju! Ali, ono što je važno! Šta su oni rekli da je sada za njih najvažnije, a to je pritisak vršnjaka! Dakle, oni smatraju da mladi ljudi uzimaju drogu zbog pripadanja grupi, zbog toga što ne mogu da odbiju, žele da budu deo neke grupe, neke celine, i u tom smislu je to za nas, a to je pokazalo tendenciju već u prošlom istraživanju i mi smo u tom smislu napravili jedan projekat koji se tove “Vršnjačka edukacija” za mlade ljude u gradu Nišu i ta vršnjačka edukacija je do sada zaista pokazala najbolje rezultate. Ja sam jako ponosna na ceo taj projekat. Mi smo već unazad, od 2006. mi to radimo, mi smo negde preko 6.000 vršnjačkih edukatora stvorili u našoj sredini i to je neverovatno značajno zato što stvara se jedna grupa mladih ljudi gde je sada već interes mladih više da pripadaju toj grupi, nego ovoj drugoj! Mnogo je manje onih koji su van toga. I iz tog razloga mi želimo da na neki način taj neki pritisak vršnajka pobedimo. Dakle, mnogo je važno da informaciju, da taj pritisak bude od strane onog ko je edukovan, onog ko zna šta su droge, onog ko će droge predstaviti u pravom svetlu, a ne od nekog drugog ko ima sasvim drugu ideju.

JV: Jedan od načina da se mladi odvrate od upotrebe droga, alkohola jeste i pravilno organizovanje njihovog slobodnog vremena, tako da ćemo ih mi uputiti na radionice koje vi tokom leta organizujete za njih. Hvala na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Moje ime je Sanja Janačković. Vi ste gledali “15 minuta”.

  • Ivana-Todorovic-1.JPG

    Droga i cigarete nisu “in”, pivo jeste

    Marihuanu sada puši duplo manje niških đaka nego pre 8 godina, a čak 98% osmaka ne konzumira cigarete, pokazalo je najnovije istraživanje Uprave za obrazovanje, sprovedeno među učenicima svih škola u Nišu.

    detaljnije