Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

16:32, 16. 7. 2018.

Marija Demić

Gost: Marija Demić

Razgovor vodila: Jovana Adamović


JV: U neuslovnim naseljima živi oko 70% Roma. I dalje se suočavaju sa brojnim problemima tokom školovanja i kada traže posao, te je prema zvaničnim statistikama manje od 30% njih zaposleno. I ako se o njihovim problemima sve više govori, retko ko na svojoj koži oseti neke pomake. to su samo neke od tema o kojima ću danas razgovarati sa članicom Nacionalnog saveta Roma Srbije, koje je iz Niša Marijom Demić. Dobrodošla u studio Južnih vesti.

Bolje vas našla.

JV: Dok smo juče razgovarale rekli ste mi da je niško romsko naselje Crvena zvezda ponovo ostalo bez struje. Da li nam to dovoljno dobro opisuje uslove u kojima Romi danas žive?

To je svakako jedan od pokazatelja kako žive. To je jedan problem sa kojim se suočavaju Romi koji žive u neformalnim naseljima širom Srbije, pa i u Nišu. Specifično smo svi mi negde pratili šta se dešava u naselju Crvena Zvezda zbog tog specifičnog položaja u kome se nalaze njegovi stanovnici. Ja mislim da je ovo 4. ili 5. put kako je isključena električna energija, po mojim informacijama od 6. jula ponovo.

JV: Oni bi, prema nekim najavama uskoro trebali da dobiju neki krov nad glavom. Takve su bile najave.

Jeste, bile su takve najave. 2 velika projekta koji se tiču stanovanja, koja realizuje Grad Niš, sa partnerima, 2 romske nevladine niške organiacije su partneri. Jedan se tiče poboljšanaj uslova života stanovnika naselja Stočni trg. A drugi se odnosi na naselje Crvena zvezda i na raseljavanje tog naselja. Koliko sam ja upoznata moraće da dođe do izmeštanja naselja, zbog imovinsko pravnih odnosa. Deo naselja je na zemljuštu koje pripada gradu, a deo naselja na zemljištu koje ima privatnog vlasnika.

JV: Hoće li oni opet biti svi u istom naselju ili će biti iseljeni među većinskom stanovništvom?

Mislim da u procesu konsultacija, koji je započet i jedna velika konferencija, koja je održana, pod nazivom “Studija slučaja naelja Crvena zvezda”. Negde su nagoveštaji bili da će oni ostati zajedno, njih stotinak porodica je u pitanju.

JV: Mislite li da je to dobro za njih ili da bi bilo dobro da budu među većinskim stanovništvom? Šta je bolje za njihovu inkluziju?

Za njihovu inkluziju je bolje da budu među većinskim stanovništvom. Ali prosto ono što nalažu i neki međunarodni propisi i standardi koje i naša zemlja poštuje. u novom zakonodavstvu koje reguliše tu problematiku nalaže taj proces konsultacije. I tokom procesa konsultacija se upravo došlo do toga da oni žele da ostanu zajedno. Međutim, za inkluziju to svakako da nije bolje. To je jedna vrsta getoizacije i dalje oni ostaju sami, izolovani od drugih. Ja se nadam da će u budućnosti neki drugi planovi, projekti, programi koji se budu realizovali uključiti i tu vrstu problema koji se tiče getoizacije.

JV: Mislite da su oni to uradili plašeći se da budu među većinski stanovništvom ili da se dalje drže tako zajedno. Šta mislite da je njihov razlog?

Njihov razlog, živim vrlo blizu tog naselja i popričično sam bila upoznata u prethodnim situacijama da su ostajali bez električne energije. Nije to nikakav strah, nikakva bojazan od sunarodnika, od komšija, prosto je to stvar navike. Oni su i navikli tu gde jesu, nekolicina porodica je imala i dokumentaciju koja to potvrđuje, ugovore. Tako da ne radi se tu, ne osećaj use diskriminisano, po njihovim rečima. Oni bi najviše voleli da ostanu tu gde jesu ali pošto to zaista nije moguće, onda će biti, kao što sam ja upoznata, raseljeni, odnosno relocirani najbliže moguće tom mestu gde su sada.

JV: Pomenuli ste malopre i ovo da će se graditi stanovi za Rome u Medoševcu. I tu smo imali jednu situaciju da su građani tamo protestvovali zbog tih razloga. Da li mislite da je većinsko stanovništvo možda htelo da im pomogne ili su to bili neki drugi razlozi njihovog protesta i tog bunta?

Imala sam kontakte sa predstavnicima saveta građana Medoševac. Komunicirali smo i putem društvenih mreža i telfonom. Nažalost nismo stigli da lično komuniciramo ali mislim da nije bila namera ono što bi se možda učinilo na prvi pogled. da oni tu ne žele njih, ne. Moramo da priznamo da tu postoje brojni problemi, u tom naselju. Možda jedan od načina za rešavanje tih probema jesu ono što je taj savet građana i predlagao.

JV: Možemo u poslednje vreme od brojnih gradskih i republičkih zvaničnika da čujemo kako se popravlaj ta situacija, kako nema te diskriminacije, kako su zapravo jednaki. Kako to iz vašeg ugla izgleda u praksi?

Mi smo jednaki svi pred zakonom. Apsolutno, teorijski i svakako jesmo jednaki. Ali pozicije iz kojih se mi pozivamo na tu jednakost nisu iste. Startna pozicija nije ista. Samim tim, još uvek imamo te izolovane, pojedinačne slučajeve diskriminacije kojima se bave nadležne institucije u ovoj zemlji. A pre svega ombucman i poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

JV: Kako oni obavljaju taj posao, iz vašeg ugla?

Iz mog ugla korektno. Zaista korektno. Nedostaju negde i kapaciteti među romskim civilnim sektorom za pisanje što većeg broja pritužbi. Radi se i na tome. Zaista mislim da je korektno. Konkretno ja i kolega iz saveta smo prvi prijavili slučaj izgradnje zida, betonskog zida u Kruševcu. Imali smo veoma dobru reakciju ombucmana, tačnije gospodin, ne mogu imena a se setim, se tim slučajem bavio i poseban izveštaj je objavljen. To je jedan slučaj jedne specifične diskriminacije i to u oblasti stanovanja. Za koji se ja iskreno nadam da se neće više dogoditi.

JV: Inkluzija Roma je važna tema i u procesu pristupanaj Srbije EU. I to je nešto ka čemu mi težimo. Šta je najvažnije u tom procesu što nama nedostaje? Nešto najvažnije što treba da učinimo u tom procesu?

U tom procesu, paralelno, se jedan deo odnosi na unapređenje legislative, kada su u pitanju i sve nacionalne manje, uključujući i Romsku nacionalnu manjinu, koja je u tom akcionom planu za poglavlje 23. ima svoj poseban odeljak. Jedan deo je to zakonodavstvo, legilativa a drugi deo su programi, projekti koje će, konkretno ono što treba da se ralizuje. Negde, je moj utisak je da je mnogo više urđeno na polju legislative, doduše sa zakašnjenjem je doneta strategija za unapređenje socijalne inkluzije Roma i Romkinja. I akcioni plan je kasnio. Dešavaju se takve stvari. Sada je donet zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koje je jako bitan. A sa druge strane su otpočeti neki projekti na nivou republike, na državnom nivou, koji treba da omoguće izvesna sredstva koja se izdvajaju iz IPA fondova njihovu realizaciju na lokalu. Ranije smo imali, među civilnim sektorom je bio poznat kao TARI program, odnosno to je projekat Evropska podrška za inkluziju Roma, koje je sprovodila misija OEBS-a u saradnji sa kancelarijom za ljudska i manjinska prava. Sada je to Savet Evrope koji realizuje takav jedan projekat u 11 lokalnih samouprava među kojima je i Grad Niš. Po prvi put, Niš nije bio obuhvaćen projektom koji se sprovodio Evropska podrđka za inkluziju Roma, ali sada jeste. I to svakako treba pozdraviti, to je jedan izvestan pomak. Ono što je najbitnije, kada govorimo o lokalu, je usvajanje lokalnog akcionog plama za Rome. I izdvajanje sredstava za reazlizaciju istog.

JV: Dokle se stiglo sa tim?

Ja nemam neku informaciju da se nešto konkterno uradilo od tog novca. Znam da je u pitanju 5 milona dinara, da su to namenska sredstva i da tim sredstvima raspolaže Uprava za dečiju primarnu zdravstvenu, socijalnu zaštitu. Ali konkretno koje će se aktivnosti relizovati iz tog lokalnog akcionog plana, tim sredstvima, o tome nemam neku informaciju. Svi smo na lokalu malo zakazali, očigledno. Pošto nemamo informacije i to je nešto na čemu ćemo mi raditi, jer zaista je. Podjednako je važno to što se lokalni akcioni plan usvojio, koliko i praćenje implementacije istog.

JV: Kakva je situacija među državama koje su već u EU, kada je reč o tom uključivanju Roma u društvo? Da li su oni tamo prihvaćeniji nego kod nas?

Ono čemu mi težimo, pošto smo u tom predpristupanju EU, mi upravo težimo a dostignemo taj nivo, bar onoga što se tiče zakonodavstva i negde prisustva u nekim telima, što imaju neke zemlje EU. Romi imaju predstavnike u EU parlamentu, tačnije 2 predstavnice, članice EU pralamenta. Spolja nama možda izgleda da je situacija tamo mnogo bolja, međutim, sa vremena na vreme mi imamo takve, katastrofalne informacije o napadima, koji su rasistički motivisani na Rome i tu žu pomenuti Francusku, Italiju i Ukrajinu kao 3 zemlje koje zaista sve više i više se negde izdvajaju kao zemlje koje svoju, koje zaista počinju da vode neku ekstremno desničarsku politiku i čije žrtve su upravo Romi. Sa druge strane pomenuću Španiju kao dobar primer i Rumuniju, donekle. Prosto je fascinantno Rumunija je imala, Romi su u Rumuniji bili robovi a sada ja izdvajam Rumuniju i Španiju kao pozitivne primere. Mi tu nismo, kako bih vam rekla, nismo najbolji ali nismo ni najgori. Maksimalno, ono čega smo mi svesni, jeste da je ovaj period pre ulaska u EU, kada su Romi u pitanju ključan. Prosto da bismo dostigli neke standarde. A i sa druge strane dosta toga je obaveza naše države da uradi.

JV: Što se tiče Španije i Rumunije da li postoji nešto konkretno što je neki primer i pokazatelj da je situacija dobra.

Što se tiče Rumunije, Rumunija ima najveći broj visokoobrazovanih Roma i Romkinja i najveći broj njih koji participiraju u radu državnih organa, ministarstava. Dugo su imali zaštitnika građana, na držanom nivou, koji je romske nacionalnosti. Španija sa druge strane ima fantastične, primer je dobar za rešavanje problematike kada je u pitanju stanovanje.

JV: Možda bi mogli na njih da se ugledamo? I u ovom pristupanju i kasnije. Koliko su kod nas Romi prisutni na javnim funkcijama? Koliko su oni donosioci odluka u našoj zemlji?

Mi sada, trenutno imamo jednu poslanicu u pokrajini, na nivou pokrajine, koja je izabrana na listi većinske stranke. I imamo na lokalu par većnika ili članova i članica skupština opština, odnosno gradova. Kada govorimo o toj političkoj participaciji. Pre svega je jako mali broj Roma koji su završili fkultete.

JV: Zbog čega msilite da je to tako? Da li su oni sami krivi il ije država svojim ponašanjem kriva što je to tako? Ili nema dovoljno pažnje za njih.

Nema univerzalnog odgovora. Najveće rezlutate koje smo mi postigli, kada je u pitanju inkluzija Roma jesu upravo u oblasti obrazovanja. Ali ono što je poražavajuće je da je to malo Roma i Romkinja koji su završili fakultete nije našlo zaposlenje u Srbiji. Već imamo dosta njih koji su napustili zamlju. Ne bih ja to sada rekla da je obaveza države i samo je država odgovorna. Odgovoran je i Nacionalni savet Roma, čija sam ja članica. Jedna od oblasti delovanja Nacionalnog saveta Roma je upravo obrazovanje.Zaista su tu urađeni jako veliki rezultati, već je stvorena neka kritična masa ali ono što jeste poražavajuće je upravo njihovo zapošljavanje u državnim institucijama.

JV: Pored države kada je reš o većinskom stanovništvu, da li oni na neki način mogu da pomognu svojim sugrađanima, komšijama u tom smislu kada je reč o obrazovanju, zaposlenju i slično?

Naravno da mogu.

JV: Koji su neki mehanizmi da to učine?

Ja ću sada iz ugla nekoga ko je aktivistkinja jedno 15 godina. Nama su najveća podrška i partneri i saradnici kolege iz NVO sektora iz većinskih organizacija i to negde jeste dobar recept, kako se to radi. Meni je suvišno da mi sada pričamo na onaj tradicionalan način kako su svi Romi lopovi, prljavi. Ne kradu, ne lažu svi Romi, mislim da smo malo prevazišli to. Ne živimo više, ja prosto želim da verujem da živimo jedni pored drugih, već jedni sa drugima i postoje brojne, na žalost, brojni problemi koji su zajednički. Mislim da je to negde put, neki zajednički problem koji je i naš i vaš, što bi se reklo, u tom žargonu, oni obično rešavanje istog.

JV: Zajednička muka spaja.

Jeste.

JV: Marija, hvala vam mnogo na gostovanju.

Hvala i vama,

JV: Vi ste gledali emisiju 15 minuta a moje ime je Jovana Adamović.

  • Marija Demić

    "Za inkluziju Roma važniji put ka Evropskoj uniji, nego članstvo"

    Iako se često može čuti da su Romi u Evropskoj uniji mnogo prihvaćeniji, pre svega zato što postoje jasna pravila i dokumenti koje države članice moraju da poštuju, aktivistkinja i članica Nacionalnog saveta Roma Srbije iz Niša Marija Demić upozorava da se i u evropskim državama poslednjih godina dešavaju napadi koji su rasistički motivisani, te je zato, dodaje, za nas važniji put ka EU, nego sam ulazak.

    detaljnije