Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

00:00, 17. 5. 2013.

Mihajlo Zdravković

Gost: Mihajlo Zdravković, gradski većnik u Nišu 

Razgovor vodio Aleksandar Stankov


JV: Gde je niška privreda danas? Kako rešiti problem nezaposlenosti u najvećem gradu juga Srbije? Ko će voziti Nišlije u narednom periodu i šta snimaju kamere na gradskim ulicama? Odogovore na ova pitanja daće nam Mihajlo Zdravković, gradski većnik resorno zadužen za privredu, ekonomiju i saobraćaj. Gospodine Zdravkoviću, često se u razgovorima sa privrednicima, a posebno sa radnicima čuje neka misao da je niška privreda dotakla dno. Vi ste na funkciji većnika koji o privredi brine već skoro godinu dana. Kakav je Vaš utisak?

Nažalost, tačna je činjenica da je naša privreda u teškom stanju, ne samo na jugu Srbije, već uopšte i u čitavoj zemlji. Dakle, pre svega ono što je cilj postojanja, svakako jeste očuvanje postojećih radnih mesta, pre svega mislim u proizvodnom sektoru, a nakon toga omogućavanje i privlačenje kako domaćih, tako i stranih novih investitora. Nema jake privrede bez jake proizvodnje. Niš je nekada bio i gigant u kome su, zahvaljujući velikoj proizvodnji u Elektronskoj i Mašinskoj industriji, živele i male firme. Imamo danas primer Kragujevca u kome zbog Fijata žive mnogi kooperanti, tamo privređuju i to je tamo sada jedna situacija druga. Mislim da je to ono što je neophodno i Nišu. Mi smo imali u prethodnom periodu pomake kroz “Juru”, “Beneton”, “Dajtek”, a evo na poslednjoj sednici  gradskog veća usvojeni su i predlozi za davanje zemljišta bez naknade, znači elaborati pokrenuti za davanje zemljišta bez naknade nekim investitorima koji bi trebalo u narednom periodu da zaposle, jedan oko 80, jedan oko 100, jedan oko 1.000 radnika.

JV: Tu mislite na “Frukom”, je li tako?

Tako je, mislim na “Frukom”, mislim na konačnu realizaciju višegodišnjih pregovora sa “Ajmaksom” oko kargo centra i mislim na jednog stranog investitora čije potpisivanje memoranduma o saradnji očekujemo do kraja meseca, memoranduma o saradnji između Ministarstva finansija i ekonomije i Grada Niša i tog stranog investitora o ulaganju u Niš, otvaranju jednog proizvodnog pogona koji će zaposliti preko hiljadu radnika. Ideja je da se on locira u Radnoj zoni “Sever”, pored niškog aerodroma. Dakle, imamo parcelu koju smo namenili, spremni smo da sve uslove koji se postavljaju pred nas ispunimo u najbržim mogućim rokovima, kao što smo to učinili i kod “Jure” i “Benetona” i mislim da je to gotovo, sada je već izvesno da će to biti i realizovano.

JV: Ako je tako izvesno, zašto držimo to ime u tajnosti?

Zato što je jedan od zahteva stranog investitora da do dana potpisivanja memoranduma o razumevanju, njegovo ime ne bude spominjano u javnosti.

JV: Ali, dolazi iz sektora auto - industrije, je li tako?

Tako je, iz sektora auto - industrije.

JV: Pomenuli ste “Ajmaks” maločas. Ne liči li vam “Ajmaks” pomalo na “Italnis”?

Pa, nije, drugačija je situacija ovde. Ovde, dakle, imamo situaciju gde “Ajmaks” kaže da je spreman da uloži u grad, gde šalje pismo o namerama, dakle, kao jedan zvanični dokument. On nije vlasnik zemljišta, kao što je to bila situacija sa “Italnisom”. Prosto, tu nisu nastale ugovorne obaveze! Ovde je jedan od velikih, da kažem... Dobru volju koju ističe lokalna samouprava da po četvrti ili peti put menja pismo o namerama potencijalni investitor, a grad je spreman da i tada izađe u susret i po četvrti ili peti put uradi elaborat o opravdanosti toga. Dakle, mi nismo ti koji hoće da teraju investitora. Naprotiv! Hoćemo na svaki njihov zahtev da odgovorimo, pa makar i više puta, jer je nama više nego neophodno otvaranje novih radnih mesta, jer je to ono što svakako najviše boli naše sugrađane.

JV: Govorimo o velikim investicijama, a šta je sa malim privrednicima? Čini mi se da neke statistike, makar nezvanične, pokazuju da veliki broj malih privrednika se odlučuje na zatvaranje svojih pogona, svojih firmi i svojih preduzeća zbog nekih nameta i države i grada. Kakva su vaša iskustva?

Evo, vidite da sam na početku svog izlaganja rekao da je najbitnije svakako očuvanje postojećih radnih mesta. Tu, pre svega, kad govorimo o očuvanju, mislimo na srednja i mala preduzeća koja su u stvari stub oslonca. Ono što je država uradila u prethodnom periodu jeste da je ukinula neke parafiskalne namete zanatlijama, malim i srednjim preduzećima i da se ide ka tome da se njihovo poslovanje olakša. Znači, podsetiću vas da će se sada podići granica za ulazak u PDV (sistem), da je firmarina ukinuta za mala i srednja preduzeća. To je nešto zbog čega Grad, svakako, trpi veliki finansijski udarac u ova teška vremena kada je i punjenje budžeta slabo. Dakle, to su neke stvari koje se rade. Svakako je tu i pomoć koju država pruža kroz Fond za razvoj, kroz podsticajna sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje za otvaranje novih radnih mesta. Dakle, postoji niz mera koje se sprovode i koje se mogu sprovoditi, ali svakako to zavisi od količine novca koju država ima na raspolaganju što  u ovom trenutku, nažalost, nije baš zadovoljavajuće.

JV: U sektoru privrede, pretpostavljam, da su najbitniji radnici. Šta ćemo sa onim radnicima koji se sve češće javljaju našoj redakciji, a žale se na to da svakodnevno odlaze na posao, ne primaju plate, poslodavci im ne isplaćuju njihove zarade. Kako ćemo njima da pomognemo? Možemo li nekako njihove probleme da rešimo?

Pa, svakao da može. Vidite, kada je u pitanju privatni sektor, nismo toliko u mogućnosti da kao država regaujemo. Dakle, ono što je u moći države bilo jeste da se moraju obavezno uplatiti doprinosi za penzijsko - invalidsko osiguranje, dakle do 30. u mesecu za prethodni mesec i da uz to sada mora i plata da se isplati. Da li se to poštuje ili ne, to je na republičkim inspekcijskim organima da utvrđuju. Ali, svakako da je situacija teška i da se svaki privatnik bori da grčevito zaradi taj dinar. I svakako, pošto dolazim iz redova privrednika, znam da je najteži dan u mesecu 30. kada treba da se plate doprinosi i 10. kada dođe da se plati PDV i plate! To su neke stvari koje su prioriteti svim privrednicima, Naravno da kažem da je situacija teška, tržište je prezasićeno, sve je više većih globalnih kompanija koje uništavaju ove male. Ne mogu da kažem uništavaju, prosto, zatvaraju... Evo, samo uzmite primer: Dolaskom velikih lanaca marketa, koliko se malih dragstora zatvorilo i koliko je porodica živelo od tih stvari. Ali, to je, prosto, proces globalizacije kome mi moramo da se prilagodimo i da se aklimatizujemo, ako to mogu da kažem, na te promene.

JV: A šta je sa nekadašnjim gigantima, Elektronskom i Mašinskom industrijom? Ima li nekih ideja za njihovo ponovno oživljavanje ili... Kako tu stoje stvari?

Ako gledate sad Elektronsku industriju, tamo je sad 55 % privatizovano i tamo, na tom procentu, rade privatne firme koje zapošljavaju, po mojim podacima, negde oko 1.500 radnika. Dakle, ono što je za Elektronsku industriju ključno jeste da se imovina kojom ona raspolaže stavi u funkciju, pre svega, tu mislim na zgrade, objekte i deo mašina koje neke od fabrika unutar EI poseduju. Svakako da nas je vreme prevazišlo, što se tiče te proizvodnje koja je tamo bila, ali svakako da uz pomoć države očekujemo da možda baš elektronska industrija i taj IT sektor, u svetlu svih najava koje imamo o ulaganju, bude nešto gde mi, kao Niš sa Univerzitetom, Elektronskim fakultetom možemo da potenciramo. Cilj nam je da zemljište, oko 110 000 kvadarata kojeg ima slobodnog u Elektronskoj industriji stavimo u funkciju, ukoliko je to moguće. Ukoliko to nije moguće, dakle, da se vidi sa potencijalnim investitorima da se stavi možda to zemljište u funkciju na drugačiji način, ako zgrade ne odgovaraju, makar da se one i sruše, a da se to zemljište izdaje. Jer, podsetiću vas da je Grad imao jedno parče zemljišta u krugu EI, da je to izdao i da sada tamo na tom prostoru ima dve fabrike koje se bave, jedna sakupljanjem i reciklažom otpada, a jedna proizvodnjom prehrambene industrije, konditorskom proizvodnjom, koje uspešno rade i zapošljavaju određeni broj radnika, što nam je na kraju krajeva i cilj.

JV: Da pređemo malo na sektor saobraćaja. Kada možemo da očekujemo tender za izbor novih gradskih prevoznika?

Izrada dokumentacije je u toku, dakle, usaglašavamo sa novim Zakonom o javnim nabavkama dokumentaciju. To je ono gde je za nas najveća nepoznanica u ovom trenutku, primena novog zakona i primena podzakonskih akata, koji su još malo neusaglašeni. Ali, sigruno je da će do kraja meseca biti raspisan tender. Mi smo, odnosno Direkcija za javni prevoz Grada je uradila studiju jednu u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom. On je dao osnovne smernice gde i u kom pravcu se treba kretati. Koristimo iskustva iz prethodnog perioda, koristićemo greške, valjda smo se naučili na greškama iz prethodnog perioda! Sadašnji ugovor sa prevoznicima ima 12 aneksa, što je i te kako neprihvatljivo za nas. Shvatili smo gde možemo da poboljšamo prevoz, gde možemo da uštedimo i to smo nekako sve skockali.

JV: A šta će da se poboljša? Hoće li da se poboljša tačnost, klimatizacija autobusa?

Pre svega tačnost i standard u autobusima! Da li će to biti klimatizovani autobusi ili ne, to ćemo još dogovoriti, zato što je... Podeljena su mišljenja, zato što rastojanje od stanice do stanice je oko 500 metara. Pitanje je da li je moguće ohladiti autobus u tom periodu i da li će to imati efekta, a to svakako košta. U Beogradu je na primer 15 % skuplji kilometar, ako je autobus klimatizovan. Da li je to nešto što je isplativo u ovom trenutku za Grad, ili je bolje da možda ta sredstva preusmerimo na proširenje, produžetak nekih linija i to bude bliže sugrađanima... Bliže smo ovoj drugoj varijanti, da proširimo neke linije, produžimo, približimo javni gradski prevoz građanima, nego da idemo na klimatizaciju autobusa, ako se govori o ekonomskom aspektu. Svakako da ćemo zahtevati da budu noviji autobusi, boljeg standarda od ovog što je sada i svakako da očekujemo da nakon ovog tendera imamo bolji gradski prevoz koji će manje da košta.

JV: Nekoliko meseci pre dolazak 2013.godine, Direkcija za javni gradski prevoz je angažovala dodatne kontrolore, koji su kontrolisali i svoje kolege, ali i autobuske linije. Kakvi su zaključci te kontrole?

Ta kontrola je radila negde do nove godine, dakle oktobar, novembar i decembar mesec su bili udarni meseci. Ono što je ustanovljeno tada jeste da je bilo zloupotrebe kod prodaje pojedinačnih karata. Dakle, oni su to suzbili i oni sada intenzivinije rade i primenjuju, mislim na kontrolore, neke metode u kontroli karata i evidentno je da se povećao broj prodatih pojedinačnih karata, da su smanjene subvencije, ali svakako da smo došli do jednog zaključka da sistem prodaje karata koji u ovom trenutku funkcioniše, a to je samo u vozilima kod konduktera i plus mesečne i polumesečne karte, da nije dovoljan, da moramo tražiti rešenje u možda uvođenju prodaje i na autobuskim stanicama. Da li su to oni kao “parkomati”, automati gde će se prodavati karte, da li su to neki savremeniji uređaji, ali svakako razmišljamo u tom pravcu, kao i u pravcu poboljšanja dispečerskih usluga i kontrole saobraćaja, ono što radi Direkcija za javni gradski prevoz.

JV: Ti dodatni kontrolori su još uvek uposleni u Direkciji ili ne?

Ne, nisu! Oni su imali ugovor na određeno vreme do kraja godine, nakon toga ne. Bio je neki prirodan odliv u Direkciji, pa je možda nekolicina ostala, ja sad ne znam tačan podatak, ali nisu svi zadržani. Dakle, do nove godine imali su ugovor na određeno.

JV: Ne znam da li ste skoro prolazili pored glavne autobuske stanice, ona je sada ograđena i to je veliki problem, posebno u periodu od 15 do 17 sati, kada autobusi bukvalno staju u obe trake i blokira se saobraćaj u jednom trenutku, pešaci prelaze ulicu. Možemo li to nekako da rešimo?

Na pragu smo rešenja što se tiče prigradske autobuske stanice. Jeste to jedan od velikih problema, gorući problem i prilikom definisanja polazne tačke autobusa sa prigradske autobuske stanice. Mi sada koristimo alternativno ulicu. Prosto, generalnim urbanističkim planom je predviđena ta lokacija na kojoj je sad, da tu bude prigradska autobuska stanica. Grad nije na vreme razmišljao u tom pravcu, gde bi mogla da bude alternativna lokacija i sada smo u jednom cajtnotu, jer smo mi kao Grad, po zakonu o komunalnim delatnostima dužni da omogućimo obavljanje prigradske autobuske stanice. Grad će, ja mislim, u narednih nedelju ili dve, rešiti taj problem sa prigradskom autobuskom stanicom, da li sa “Nišekspresom” ili na neki drugi način, o tome još razgovaramo...

JV: Kakve su ideje? Hoće li ona da se dislocira ili...

Znači, dve mogućnosti ima. Jedna je da bude na poziciji sada, da se vrati na pređašnje stanje, pošto mora da se razdvoji međugradska od prigradske autobuske stanice, a druga je da se dislocira na četiri ili pet različite lokacije koje bi bile na prilazima gradu, odakle bi konekcijama sa gradskim prevozom, moglo da se stigne na određene lokacije. I to je nešto o čemu mi u ovom trenutku razmišljamo i ja mislim da ćemo do kraja sledeće nedelje imati rešenje toga, jer nam je to svakako nešto što je neophodno za obračun onog nultog kilometra i polazne tačke na osnovu koje se računaju dužine linija.

JV: I za kraj da rešimo misteriju: Šta snimaju kamere po gradu i da li beleže prekršaje?

Dakle, mi smo imali probne kamere koje su beležile prekršaje, čiji je probni period istekao i one su skinute. Dakle, ove kamere koje su sada na raskrsnicama i koje stoje već ne znam koliko godina, ne beleže prekršaje. To je jasno, one snimaju samo kretanje ljudi i vozila na određenim lokacijama. Mi smo imali nekoliko sastanaka kao Grad sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Ići će se u dva pravca: Jedan je projekat video nadzora opšte bezbednosti, nadgledanje na saobraćajnicama, drugi je projekat na unapređenju bezbednosti, odnosno beleženje prekršaja na samim raskrsnicama. Definisano je šest lokacija za početak, koje bi bile pokrivene kamerama, što se tiče registracije prekršaja i 12 lokacija, odnosno 12 saobraćajnica, koje bi se nadzirale samo radi poboljšanja opšte bezbednosti.

JV: Kada možemo da očekujemo realizaciju te ideje?

Znači ovako: Projektni zadatak, što se tiče video nadzora opšte bezbednosti, odnosno nadzora nad saobraćajnicama je gotov. Očekujemo od Ministarstva unutrašnjih poslova i projektni zadatak za video nadzor za beleženje prekršaja da bude gotov do kraja ove nedelje, do 17. maja su nam rekli da će to biti gotovo, kako bismo mogli da raspištemo tender i dobijemo projekat koji bi objedinio postojeću infrastrukturu koju sada imamo, a to je optički kabl od Ureda do apoteke “Ćele kula”, onde do Hitne pomoći, koji je i te kako veliki resurs za grad i da to iskoristimo maksimalno i stavimo u funkciju kako bi što jednostavnije, sa što manje sredstava, dobili što veći broj kamera, jer su te kamere izuzetno skupe.

JV: Hvala vam na gostovanju.