Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

14:59, 19. 7. 2013.

Nenad Kitanović

Gost: Nenad Kitanović, narodni poslanik URS iz Doljevca
Razgovor vodila Sanja Janačković


JV: Opština Doljevac je u ovom sazivu Skupšine Republike Srbije dobila svog poslanika. O tome šta jedan predstavnik opštine sa juga Srbije sa dvadesetak hiljada stanovnika može da učini da problemi njegovih sugrađana budu vidljivi u Skupštini razgovaraćemo sa Nenadom Kitanovićem, poslanikom Ujedinjenih regiona Srbije. Gospodine Kitanoviću, u Skupštinu ste ušli kao 60. na listi Demokratske stranke „Izbor za bolji život“  i gotovo odmah po njenom konstituisanju prešli ste u URS. Šta vas je navelo na to?

Pa, pre svega dobar dan.

JV: Dobar dan.

Pa, evo, kako da vam kažem, ja sam ušao u tu politiku zbog branše kojom se bavim, to je voćarstvo i poljoprivreda. Moji prijatelji su smatrali da mogu da pomognem svojim ljudima u Opštini Doljevac, ne samo u Opštini Doljevac, nego i u celom regionu u smislu poboljšavanja proizvodnje, podizanja stepena iskorišćavanja u preradnom kapacitetu i plasmanu voća ka Evropskoj Uniji i Rusiji. I ja se nadam da ću da opravdam, ovaj...

JV: Ali, zašto ste iz Demokratske stranke prešli u Ujedinjene regione Srbije? Da li ste to videli kao bolju mogućnost da upravo u poljoprivredi pomognete Doljevcu?

Pa, naravno, obzirom da su takva dešavanja bila na samom početku i u samoj DS, ljudi me praktično nisu ni poznavali u DS. Imali smo određene probleme, ali sasvim spontano se desilo da ja upoznam gospodina Dinkića. Naravno, predsednik Opštine Doljevac, gospodin Ljubić, jednom prilikom smo popili kafu, govorili celog života upravo šta ja radim. To se poklopilo sa ciljevima URS i to je jedini razlog zašto sam prešao.

JV: Da li ste imali pre toga neku funkciju u Demokratskoj stranci pre izbora? Kako ste dospeli na listu?

Ne, nisam imao. To je bilo na preporuku gospodina Boška Ristića. Ja sam njemu zahvalan. Poznajemo se 20 godina i mislim da njegovom odlukom smo upravo doprineli da ja pomognem, da budem u prilici da ja mogu da pomognem i Doljevcu i Nišu i Vranju i celom jugu Srbije.

JV: A kakvu reakciju je izazvao prelaz u URS, s obzirom na to da se dosta pisalo. O tome su svi mediji … propratili tu vest.

Pa, svakako, svaki prelazak za neke je bolan, za druge pozitivan, da kažem. U tom momentu su ljudi samo gledali koji je poslanik, po broju poslanika, više ili manje... Znači, nije se gledalo da li ja mogu da doprinesem nešto stvarno, ili ostati u opoziciji... Nije meni bio problem ostati u opoziciji! Problem je bio komunikacija unutar stranke. To je...

JV: A šta je bio problem u komunikaciji?

Pa, jednostavno, ja sam bio novo lice. Znači, ljudi nisu znali zašto sam ja tamo, čak su me smatrali nekim doušnikom nekoga i tako da sam smatrao da ja tu stvarno ne mogu da doprinesem... Ako sam tamo, da ne mogu da doprinesem nikako razvoju Doljevca po pitanju poljoprivrede.

JV: Jedini ste poslanik iz Doljevca trenutno. Kako uspevate da neke probleme koji se tiču lokalne sredine ipak iznesete u Skupštinu? Da li ste uspeli u tome i kako to radite?

Pa, obzirom da sam u Odboru za poljoprivredu, ja sam imao pre nove godine dva amandamana koji su, nažalost, odbijeni. Tu sam hteo da izmenim, što se tiče poljoprivrede, voćarstvo od ratarstva i ticalo se povećanja subvencije po hektaru. Međutim, obzirom da je država bila, da kažem, u nemogućnosti da odgovori, to je ostalo za neko drugo vreme. Inače se zalažem da to bude po kilogramu prve klase bilo kog voća ili povrća. Mislim da je to naj...

JV: Kakva je situacija sada, a za koju se vi zalažete?

Pa, ja lično svoju poziciju vidim kao promoter svog regiona. I trudim se! Znači, ja sam u grupi prijateljstva mnogih država, Belorusije, Rusije, Švedske, Nemačke, Francuske...

JV: Da li tu možda ima mogućnosti za investicije?

Naravno! Naravno! To je moj jedini cilj. Imamo koordinaciju sa Opštinom Doljevac. Snimljen, praktično, materijal, na tim skupovima se trudim da ispromovišem šta može Opština Doljevac, uopšte i Grad Niš, ne samo Doljevac, i u tom smilsu smo dosta, da kažem, učinili, obzirom da je vrlo blizu potpisivanje ugovora sa fabrikom “Leoni”. Imali smo pregovore sa švedskom firmom o izradi kontejnera i vrlo brzo jedna hladnjača, odnosno, kompeltna prerada, hladna i topla prerada u Pukovcu.

JV: A šta ste do sada učinili i kao narodni poslanik za Doljevac?

Pa, eto, to što sam upravo rekao. Znači, investitor iz Švedske se nadamo da će da potpiše ugovore. To je, da kažem, i moja i zasluga gospodina Ljubića i ti preradni kapaciteti, što se tiče poljoprivrede konkretno, jer upravo zaposliće se 100 ljudi u toj fabrici, ali daleko veći broj ljudi će biti aktivirano u samoj proizvodnji jagode, kupine, višnje, paprike, gde ćemo prerađivati...

JV: Vi niste u lokalnoj vlasti. I kakvu komunikaciju imate sa sugrađanima u Doljevcu? Kako oni mogu da dođu do vas i da vam skrenu pažnju na svoje probleme koje biste vi posle mogli da dalje... o kojima biste mogli da pričate u Skupštini?

Pa, da vam kažem, svakodnevno sam sa ljudima. Znači, nikada nisam vodio računa ko je iz koje partije! Veliki broj seminara u proteklih nekoliko godina sam radio i u Merošini i u Prokuplju i u Knjaževcu, Doljevcu i pokušavam da profesionalizujem, da kažem, te poljoprivrednike. Da uvidimo gde je naša pozicija i nije ulazak u Evropsku uniju rešenje! Rešenje je da mi možemo našu proizvodnju da podignemo na taj stepen, kao što je u EU! Inače, kažem, svakodnevno sam sa našim ljudima. Ja pokušavam savetima da pomognem, eventualno neke probleme , ali u tom delu, moram da kažem da najviše pomaže gospodin Goran Ljubić.

JV: A kažete da pokušavate savetima da im pomognete? Šta je ono u čemu oni najviše greše, što se tiče poljoprivredne proizvodnje? Šta bi trebalo da promene?

Najveća promena bi trebalo da bude u samom pristupu proizvodnji, jer mora to biti profesionalno, da čovek shvati da živi od te proizvodnje! Onda je drugačiji pristup! Znači, posveti se samo tome, nema drugo radno mesto! Mora da se ozbiljnije ulaže i ono oko čega maksimalno pomažemo u Opštini Doljevac jeste apliciranje ka programu “Fruits and Berries” gde ljudi dobijaju 50 % povraćaja investicija, recimo, ako je 10.000 evra, 5.000 evra je subvencija države, odnosno MInistarstva poljoprivrede sa danskom vladom. I u tom delu, izrada biznis planova, kompletna konsultacija, se trudim da tu pomognem.

JV: Kada mogu da apliciraju i da li je to novac koji moraju da utroše na mehanizaciju?

Naravno! Naravno! I upravo tu su bili veliki problemi u ranijem periodu, ja to naglašavam i u Skupštini i na terenu, da ne može neko da podnese zahtev da kupi traktor, a da sa druge strane, kupi neki luksuzni auto i da se vozi time! Mislim da je naša poljoprivreda mnogo izgubila takvim nekontrolisanim, da kažem, trošenjem novca! Ovo sa “Fruits and berris”- om je veoma ozbiljno! Ljudi koji dolaze u kontrolu GPRS-om praktično unose te parcele, snimaju kompletno gazdinstvo i tu se ne može desiti promašaj!

JV: I kako proizvođači mogu da se prijave za taj program?

Proizvođači mogu da apliciraju direktno, da popune biznis planove. Postoje ljudi koji su bili na obuci, u svakoj opštini po jedna osoba, koja je bila zadužena za izradu tih biznis planova i za savete. A među tim ljudima sam, naravno, ja i gospodin Goran Ranković koji je izuzetno zaslužan za ceo program, inače i koordinator tog programa, i proverimo kompletnu dokumentaciju pre nego što se pošalje u Šabac, u Ministarstvo, da ne bi ih vraćali zbog nekih potvrda i tako, nego smo sigurni da ljudi mogu da računaju na ta sredstva.

JV: Zalažete se i za organsku proizvodnju. Gde smo, što se organske proizvodnje tiče, sada i kako ona može da se unapredi?

Pa, država je to prepoznala i predviđena su sredstva za subvencionisanje organske proizvodnje, međutim, to je za sada kod nas u povoju. Pre svega, stručna služba je problem! Postoje profesori na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu koji su dali, da kažem, veći značaj, posvetili se tome. Nažalost, na jugu Srbije je mali broj ljudi koji mogu da kompletno savetodavno pokriju tu organsku proizvodnju. Inače, ja mislim da je to budućnost, ne samo proizvodnja primarna, nego, kao što sam pomenuo, te prerađivačke kapacitete što će biti u Pukovcu, da svakako preradimo gotov proizvod i kao takav plasirati ka zapadnim zemljama i Rusiji.

JV: A šta jugu Srbije nedostaje da bi se bavio više organskom proizvodnjom? Da li su to kapaciteti ili je možda nedovoljno znanja o tome?

Pa, mislim da je nedovoljno znanja, da ljudi se retko odlučuju jer su ograničeni u odnosu na komercijalnu proizvodnju. Izbor preparata je mali i njih plaši, praktično prinos i kako plasirati to svoje voće! Jer svakako mora imati veću cenu, tržišnu cenu, a za sad hladnjačari, prerađivači nisu u prilici da kupe veću količinu, značajnu količinu i onda praktično ne mogu napraviti ugovore ka zapadnim zemljama i Rusiji, što se tiče organske proizvodnje. Ali, naravno, treba iskoristiti ove šumske plodove! To je izuzetno interesantno i to je, da kažem, spona ka toj organskoj proizvodnji.

JV: U Skupštini ste u jednom izlaganju spomenuli da se nadate da ćete ostvariti bolju komunikaciju sa Ministarstvom poljoprivrede. Zašta sada niste zadovoljni tom komunikacijom?

Pa, celokupna situacija, politička situacija je učinila da, da... Inače, što se konkretno tiče gospodina Kneževića, imam najbolje mišljenje! Međutim, unutar Ministarstva to ne funkcioniše na najbolji način, kako bi trebalo.

JV: Šta bi trebalo da se promeni?

Pre svega, treba da vam veći broj ljudi bude uključen, veći broj ljudi sa terena da se prenesu, kao što i ja pokušavam, naravno, konkretni problemi. I ako donesemo neki zakon koji je neprimenjiv na terenu, onda nismo tu uradili ništa! Ali, smatram da će to biti u budućnosti daleko, daleko bolje i mislim da poljoprivredne stručne službe, barem na jugu Srbije, siguran sam, da ne podnose kvalitetne izveštaje Ministarstvu, kako bi Ministarstvo predupredilo neke probleme.

JV: U tom istom izlaganju, vi ste rekli da imate konkretna rešenja koja su primenjiva u budućnosti. Na kakva ste to rešenja mislili? Da li ste ih nekom i saopštili?

Pa, jesam! Jesam, gospodinu Goluboviću, državnom sekretaru. Ono što hitno treba država da uradi, to je program, znači, da stručni ljudi vode određenu oblast! Ne političari! Jer biće...

JV: Što sada nije slučaj?

Što sada nije slučaj, ali je dobro to što je sve veći broj ljudi u Ministarstvu poljoprivrede koji su stvarno stručni i da se radi na regionlizaciji po sortma, što je veoma bitno za državu Srbiju u narednih 10 do 15 godina. Jedino na taj način! Ne može biti subvencija za kukuruz i pšenicu u Leskovcu i Vranju isto kao i u Vojvodini! U Vojvodini je to osnovna, da kažem, delatnost i to im je prioritet - nama nije! Kada se bude uradila regionalizacija po regionima...

JV: A kakvu regionalizaciju predlažete?

Upravo po kulturama. Znači, stepen subvencije treba biti, svakako u Doljevcu jagoda, kupina, malina, višnja u Vučju, a da, recimo, u nekim krajevima gde je to kukuruz, pšenica, suncokret, da se tamo da veći značaj. Jer ove godine je subvencija dosta, dosta velika za skladišne kapacitete, a na jugu Srbije to niko ne može da iskoristi, jer praktično nemamo skladišne kapacitete!

JV: A kako se može rešiti problem niskih cena voća? Proizvođači su nezadovoljni ove godine.

Naravno! Ja sam uključen od početka, trudio sam se da na neki način prenesem probleme i hladnjačara, jer moraju proizvođači da shvate da su hladnjačari samo jedna spona u celom sistemu. Mi moramo da se brinemo za krajnje kupce na zapadu i u Rusiji. Ali, upravo nedovoljno poznavanje, celokupni i pristup neprofesionalan je doprineo tome da stvarno mi nismo imali ove godine eto, konkretno, kvalitetnu višnju! Jer, procenat iskoštičavanja je veoma mali, a upravo mi izvozimo višnju bez koštice. I to su ti problemi, ali nadam se u budućnosti, ja se lično trudim, da napravimo jedno udruženje proizvođača regionalnog tipa i prerađivača. I onda da se sedne za sto i da se vidi šta je tu najbolje i da ljudi shvate proizvodnju kao profesiju i da možemo u gustom sklopu da podignemo proizvodnju na mnogo veći nivo u smislu prinosa i kvaliteta. Jer, eto, jedna Mađarska proizvodi po hektaru 30 tona višnju, mi 12 do 15. To je velika razlika! 50 evrocenti svakako odgovara Mađaru, a mi jedva da se tu uklopimo!

JV: Nadam se da će tako biti kako ste zamislili. Hvala Vam, gospodine Kitanoviću, na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Moje ime je Sanja Janačković. Gledali ste “15 minuta”.