Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

15:41, 23. 7. 2018.

Srđan Savić

Gost: Srđan Savić, direktor NKC-a

Razgovor vodila: Vesna Milić


JV: Izvođenje čuvene Karmine Burane u Tvrđavi na letnjoj pozornici za vreme trajanja 27. internacionalnih horskih svečanosti prekinula je muzuka iz kafića, odnosno ometala je muzika iz kafića, svedoče oni koji su tamo bili. Reagovala je i komunalna policija, odnosno organi komunalne inspekcije. Da li ovakva situacija oslikava zapravo na kakvoj je poziciji kultura u Nišu razgovaraćemo sa direktorom NKC-a Srđanom Savićem. Dobrodošli u studio Južnih vesti.

Dobar dan i hvala vam na pozivu.

JV: Vi ste bili svedoci šta se dogodilo na otvaranju Horskih svečanosti.

Ovaj događaj koji se desio, koji je bio kratkotrajan, jer je trajao svega nekoliko minuta, ne treba preuveličavati u smislu toga da je on bio od fundamentalnog značaja za to kakav će biti utisak o Horskim svečanostima ili da je ne daj bože prekinuo izvođenje Karmine Burane. Ali sa druge strane takve događaje ni po koju cenu ne treba podcenjivati i ostavljati po strani, nego treba rešavati. Pošto sam sedeo u publici, reagovao sam u onom trenutku kada se začula muzika iz jednog od kafića, ja sam odmah utocao na to da jedan od naših organizatora odmah napravi nekakvu vrstu reakcija kod komunalne inspekcije Gradske opštine Crveni Krst, kojom smo se mi uredno papirima obratili i rekli da molimo da kafići rade tek posle ponoći svih dana kada traju Horske svečanosti, da bi se program na letnjoj pozornici odvijao nesmetano. Jer je takva bila praksa i svih ranijih godina, otkad postoje ti kafići na letnjoj pozornici.

JV: Da li se to dešavalo do sada? Čini mi se da nije.

Do sada, ne bih mogao da tvrdim da nije bilo. Ponekad su bili problemi kada su bili Filmski susreti i lsično, jer su ti kafići veoma nestrpljivi da počnu u onaj tren, od kog trenutka imaju slobodu da mogu da puštaju muziku. I ako vi prekoračite termin za 5 minuta oni će pustiti muziku bez obzira na to što se odvijaju dešavanja na letnjoj pozornici. Ali kod Horskih svečanosti je bilo sve čisto, jer smo unapred planirali da se sve aktivnosti završe do 23:15 i da nakon toga imamo neka dešavanja u gradu ili na drugim mestima, Oficirskom domu ili na javnim trgovima ili na javnim mestima gde su horovi nastupali, revijalno i kratko, da bi skrenuli pažnju na to da se odigravaju Horske svečanosti. Na letnjoj pozornici se reagovalo u roku od 3, 4 minuta i na kraju je komunalna inspekcija zajedno sa komunalnom policijom energično reagovala i muzika je prestala. Na kraju je stiglo neko obrazloženje da je to u stvari bila tonska proba za neka dešavanja koja će uslediti od 12h, što nama ništa ne znači, jer i tonska proba se čuje na isti način na koji se čuje i bilo kakvo izvođenje nakon 12h. Najvažnije od svega, i ako se to pojavilo u trenutku, mnogi ljudi su primetili, mi smo reagovali najbrže moguće. Iz naše vizure nije postojao nikakav drugi način da NKC reaguje, mi moramo preko nadležnih organa, sa kojima sarađujemo, kojima smo uputili dopise i kojima smo delegirali da nam pomognu u onim domenima gde je njihova delatnost.

JV: Vi posećujete te festivale po drugim gradovima, drugim državama, da li se ovakve situacije dešavaju i u drugim mestima?

Na nekim mestima je bilo povremeno sličnih dešavanja. Jednom, lepo se sećam, u Vrnjačkoj banji se desilo da se čula jača muzika u vreme kada su bile projekcije na njihovom festivalu filmskog scenarija. To nije bilo toliko dramatično da bi smo mi sada odustali od gledanja filma ali vam na neki način pomalo skreće pažnju. Međutim, veoma je teško u novije vreme, ja to moram da priznam, šta god mislio o tome, O tome imam negativno mišljenje i smatram da treba da se držimo nekakvog reda, da treba da izbegnemo bilo kakve, ne bih reako pravokacije, nego bilo kakve incidente tog tipa, jer niko ništa neće dobiti. Neki će dobiti prijavu, drugi će dobiti ometanje programa i na kraju niko neće biti zadovoljan. Ne treba očekivati da u sredinama kao što je Niš, recimo Vrnjačka banja ili u Beogradu imate potpuni tišinu u situaciji kada imate projekcije filmske ili koncertne u prostorima koji nemaju odgovarajuće podloge na zidovima i odgovarajuće materijale koji će sprečiti upliv zvukova sa strane. Teško je očekivati da čitav grad stane u trenutku kada vi imate dešavanja na letnjoj pozornici. Mi možemo da zaustavimo kafiće koji se nalaze u Tvrđavi. Ali kada su u pitanju kafići koji su uz Nišavu, u jednom trenutku se pred kraj dešavanja na Horskim svečanostima i sledeće večeri začulo nešto od tuda iz Gusara.

JV: Nije do kulture u gradu već do infrastrukture.

Nemoguće je zaustaviti pulsiranje grada i tu vrstu funkcionisanja. Treba pokušati i treba apelovati na te kafiće da imaju razumevanja.

JV: Jedna druga situacija. Hadži Ivan Redi je ukazao na to da se spomen obeležje unutar letnje pozornice bukvalno ne vidi. Da su iznad nega postavljeni suncobrani kafića, radi se o Nebeskim pevačima koji su 84. postavljeni.

Čim nam je on skrenuo pažnju na to da postoji problem sa tim, odmah sam reagovao kao direktor, kao predstavnik organizatora i oni su pomerili suncobrane koji su se tu nalazili i tako da je spomenik bio oslobođen. To je bilo prve večeri, pre otvaranja i pre Karmine Burane. Što znači da smo se trudili da sve ono što jeste problematično uklonimo i razrešimo sa tim kafićem. Sa tim kafićem, Pozornica koji se nalazi na letnjoj pozornici komunikacija je redovna i normalna. Uvek postoji neka vrsta dogovora i oni nam uvek izlaze u susret kada su u pitanju javn gradske manifestacije, jer je to sa jedne strane i njhova obaveza a sa druge strane mi veoma teško možemo da utičemo na to kome će biti izdati prostori u Tvrđavi. to reguliše Gradska uprava, tu postoji Sekretarijat za imovinu, nekada je to bila Uprava za imovinu i ona faktički određuje kome će i kako biti ustupljeni prostori. NKC je samo jedan od korisnika prostora, kao što je to i Nišvill fondacija kada radi koncerte, kao što su i neke druge NVO u nekim situacijama. Vi morate, kada hoćete da radite javnu gradsku manifestaciju, bez obzira na to što vas je delegirala Skupština grada i što se tačno zna u koje vreme se odigravaju te manifestacije, makar okvirno. Zna se da su u prvoj polovini jula Horske svečanosti, da su poslednja trećina avgusta Filmski susreti, to svi znaju. Da je sredina septembra književna kolonija. Oni programi koji su vezani za letnju pozornicu, to su Horske svečanosti i Filmski susreti, najneposrednije. vi se isto tako obraćate Sekretarijatu za kulturu, koji je matični, koji onda šalje dopis sekretarijatu za imovinu, postoji određena procedura. Tako da u tom smislu sekretarijati samo treba da povedu računa i mislim da se o tome sada vodi računa da se ne preklapaju događaji, da se ne desi da neko u isto vreme dobije bliske prostore, pa da se dešavaju istovrsni događaji na susednim mestima ili u neposrednoj blizini. Pogotovo kada je u pitanju letnja pozornica. I napokon postoji obaveza da onog trenutka kada vi dobijete na korišćenje letnju pozornicu za javnu gradsku manifestaciju, da vi sa okolnim kafićima, koji se nalaze u Tvrđavi napravite jednu vrstu dogovora i da kažete da će do toliko sati biti zauzeta letnja pozornica, da će se odvijati javna gradska manifestacija, koje je manifestacija od višeg interesa i da oni moraju da poštuju tu odluku jer će dobiti nalog od komunalne inspecije, a komunalna policija će pratiti da li se oni ponašaju u skladu sa tim. To je ono što je moguće učiniti da bi stvari funkcionisale, jer se promenila stvar u ondosu na 60.-te ili 70.-te godine kada nije bilo kafića tamo. Sada oni postoje i oni su činjenica, ja mogu da se pravim da ih nema, mogu da kažem da oni ne bi trebalo da budu tamo ali to je moje lično mišljenje ali postoje odluke na osnovu kojih se oni tamo nalaze, postoje ugovori sa Gradom. Za sada ih je nemoguće eleminisati.

JV: Ove Horske svečanosti je obeležilo to što umetnički direktor nije bio iz Niša i čuli su se komentari, negde nezvanično, da je bilo malo niških horova. Da ni jedan nije bio u takmičarskom delu, već samo u revijalnom. Da čujemo vaš komentar, zbog čega?

To je stara priča o tome šta se dešava kada dolaze neki kadrovi sa strane. Videli smo ovih dana kakva je reakcija kada je u pitanju novi direktor Narodnog pozorišta u Nišu, takve su bile reakcije u ovom slučaju. To što je umetnički direktor došao iz Novog Sada to je Tamara Adamov Petijević. Ja bih tu samo pomenuo nekoliko bitnih momenata. Kada se donosi odluka o umetničkom direktoru, o tome odlučuje programski savet koji je delegiran od strane Skupštine grada Niša, da donosi sve ključne, strateške odluke koje se tiču manifestacije. Umetnički direktor je zadužen za kvalitet umetničkog programa, a direktor NKC-a, kao organizatora te manifestacije zadužen za sve operativno, logističke, organizacione i druge prateće aspekte, kako bi manifestacija. Mi ne odlučujemo o tome ko će biti umetnički direktor ali se ja ni na koji način nisam protivio ovoj funkciji. Pošto je potpuno legitimno i ona je u saglasju a pravilnikom festivala. gde ne postoji nikakvo ograničenje da umetnički direktor neminovno mora da bude iz Niša. Mada ja razumem primedbe koje postoje, da bi najbolje bilo kada bi taj čovek bio iz Niša, zašto moramo da dovedemo nekog sa strane. Ali ne postoji prepreka. Sa druge strane i Tamara Adamov Petijević nije žena bez kompetencija. Ona je doktor nauka i sama vodi horove i u tom smislu ima veoma velika iskustva a između ostalog je i članica međunarodne horske organizacije Evropa kantat. I ima prilično veliki uticaj, ima dobre veze koje su veoma bitne da biste vi doveli kvalitetan program. Što se mene tiče ona je napravila, po mom laičkom sudu, a to su prosudli i neki ljudi koji se nalaze u savetu, koji su mnogo kompetentiji od mene kada su u pitanju horska muzika. Jer su diplomirali muzikologiju, doktorirali ili se i sami bave dirigovanjem ili su profesori muzike, da je program bio veoma kvalitetan, da su bili kavalitetni horovi koji su ovde učestvovali. Ne treba zaboraviti ovo su bile Jugoslovenske horske svečanosti a onda su nakon toga, u jednom trenutku, 54 godine postoji festival ovo je bilo 27. izdanje, u jednom trenutku su postale Internacionalne horkse svečanosti. I dalje dominiraju horovi koji dolaze sa bivšeg jugoslovenskog prostora ili horovi koji dolaze iz nekih susednih zemalja a dolaze i horovi iz nekih evropskih zemalja, poput Rusije, Nemačke, Belgije… Iz kojih su zemalja dolazili horovi prethodnih godina. Što se toga tiče proglram je bio kvalitetan, raznovrstan i zanimljiv. Verovatno postoje ljudi koji imaju neke primedbe na to što je bila Tamara Petijević.

JV: Informacije koje mi imamo da su niški horisti, to jest većina ili neko od njih bojkotovao Horske svečanosti upravo zbog toga. Da li vi imate neku zvaničnu informaciju? Da li se neko vama obratio?

U tom smislu mi nemamo nikakvu zvaničnu informaciju. Nije se obratilo nikakvo udruženje, niti su se obratili nekakvim pismom pojedinačni horovi. Mislim, pre svega, na ustanovu NKCi na mene kao direktora. Ja možda pretpostavljam da je neko, negde, u neformalnim razgovorima nekom rekao da ne bi hteo da nastupi, da se ne slaže sa umetničkim konceptom, da možda nekome smeta ali to sada ne mogu da tvrdim, jer mi to niko od legitimnih predstavnika tih horova nije rekao direktno u neposrednom razgovoru. Ali sa druge strane to ne bi trebalo shvatiti baš na taj način. Ja sam vieo predstavnike nekih niških horova da su bili u publici kada je bila Karmina Burana. Sa druge strane jesu nastupali, pošto su u pitanju amaterski horovi, bili su horovi OŠ “Ratko Vukičević” i “Sveti Sava”, bila je i vokalna grupa “Konstantin” u revijalnom delu. dešavalo se i ranijih godina da u takmičarskom programu nema niškog hora, to nije ništa fatalno, niti je pogibeljno, a sa druge strane je interes da bude više niških horova koji će nastupati ili u revijanim ili u tom takmičarskom programu.

JV: Da li su naši muzičari dvoljno kvalitetni za to?

U Nišu ima kvalitetnih horova. To su pokazali horovi na nekim ranijim takmičenjima. Bilo je gde su i niški horovi pobeđivali, podsetiću vas da je hor “Branko” pre ne znam koliko godina bio je apsolutni pobednik našeg festivala.

JV: Možemo da kažemo da Niš važi za horski grad?

Da, Niš važi. Zato su i horske svečanosti tu i napravljene i kao što vidimo, uestvovali su i ove godine i davali značajan doprinos na različitim mestima ti horovi i pevačke družine. Ove godine je Tamara Petijević malo išla na stranu da treba da nastupe te pevačke grupe koje formalno nisu horovi. Ako ja sada ne grešim 11 ili 12 ljudi je potrebno, pa na dalje da bi se govorilo o kamernim ili o većim horovima. Kada je ispod toga, kada je manji broj ljudi, manji broj pevača to su neke manje pevačke družine, vokalne grupe i slično. U ovom slučaju je to vokalna grupa “Konstantin” koja je igrala veoma važnu ulogu u tim pratežim programima, osim njihovog revijalnog nastupa, bilo je njihovo učešće u ovom konceptu Opensinging koji je ove godine predstavljen kod nas na festivalu. I koji je izazvao veoma interesantne reakcije pošto je publika prilično aktivno učestvovala, postojala je neka bojazan kako će ljudi reagovati. Na to kombinovano pevanje, gde je zapravo neka vrsta zajedničkog nastupa gde horovi pravociraju, tu je bilo neke skepse, čak i kod nekih ljudi koji su vrhunski stručnjaci u tome, kao Aleksandar Paladelja kaže da je na nekim drugim festivalima bila neka druga reakcija. Svi sede, niko ne peva i vi onda niste sigurni. Ovde u publici je izgleda bilo dosta horskih pevača jer se oni veoma lako adaptiraju na neke poznate melodije i vrlo lako se uklapaju u neke opšte nastupe. Tu je nađena jedna vrsta popularne melodije, na osnovu koje bi ljudi bili pozvani da pevaju i pokazalo se da je taj koncept veoma uspešan. Horske svečanosti su u svakom slučaju, kako ko god gledao, na vrlo pouzdanim i sigurnim nogama, to je festival koji je u samom startu napravljen da bude na vrlo pouzdanim nogama, kada je u pitanju koncept festivala. Takmičenje amaterskih horova gde postoji jedna glavna nagrada, postoji 2 druge bitnije nagrade i jedan veći broj simboličnih nagrada gde se pojedinačni uspesi nekih članova nagrađuju, nastupi horova za neke posebne kvalitete u nastupu i tako se omogućava da veći broj horova bue nagrađen. Ove godine je napravljen pomak prema nekim starijim vrednostima da sve vreme borave horovi ovde kod nas, da bi mogli da sve vreme i učestvuju i u probama i u zajedničkim aktivnosima i zajedničkim nastupima i u konačnom velelepnom zajedničkom nastupu na sceni kada se više od 400 ljudi našlo na sceni i kada su zajedno nastupili izvodeći u revijalnom smislu neke poznate kompozicije. U tom smislu Horske svečanosti su se vratile nekim tradicionalnim vrednostima koje su sticajem okolnosti, da li zbog manjka novca, da li zbog različitog koncepta, da li zvog nekih nesuglasica u ranijim savetima od kojih se bilo odustajalo. Sada je u tom smislu mnogo harmoničnija situacija i ako postoji bilo kakva vrsta nesporazuma u tom smislu ja sam siguran da će u narednom periodu biit razrešen. Mi smo otovreni za svaku vrstu razgovora, ne postoje nikakvi zahladneli ili loši bilo kakvi odnosi između NKC-a i bilo kog niškog hora.

JV: Da pređemo na drugu temu, odnosno na drugi festival, koji je isto tradicionalni, koga organizuje NKC, to su Filmski susreti. To nas očekuje uskoro. Uvek nekako pred Filmske bude neka priča da je možda kasnila organizacija, da se ne počinje na vreme. Prošle godine su bile promene u savetima u rukovodstvu, vi ste došli na čelo NKC-a. Kakva je situacija sada?

Što se toga tiče mi smo od početka godine održali nekoliko sednica saveta na kojima smo doneli neophodne operativne odluke koje su neophodne NKC-u kao organizatoru. U svim onim domenima koji se tiču operativno logističke podrške. I u nekim domenima koji se tiču kreacije samog programa. Jer je neophodno izvesti javne nabavke i napraviti sve u skladnim vremenskim rokovima. Što se toga tiče kod Filmskih susreta postoji jedna specifičnost kada je reč o glavnom programu, vi možete da isplanirate koliko će filmova biti na festivalu. Odnosno od kog do kog datuma ćete održati festival. Mi smo doneli tu odluku još početkom ove godine da će festival biti od 25. do 31. avgusta. U tom smislu je krenulo prijavljivanje filmova i prijavljivanje filmova je bilo do 25. juna i sada selekciona komisija pregledava filmove i mi ćemo već narednih dana imati, već sada imamo neki spisak filmova, imaćemo konačan spisak filmova. Možda čak i njihov raspored kada će se oni prikazivati tokom večeri. Taj raspored koji filmova po večerima, kada će se koji prikazivati, je u ingerenciji umetničkog direktora. Ali on radi uz konsultacije sa programskim savetom i sa selekcionom komisijom, jer je umetniki direktor i sam deo selekcione komisije. U selekcionoj komisiji je Vladan Živković kao umetnički direktor festivala, Ognjen Rakčević koji je sekretar svih aktivnosti u Beogradskom udruženju filmskih glumaca Srbije i radnik Filmskog centra Srbije i kolega Dejan Dabić iz Niša koji je filmski kritičar. Sva trojica imaju kompetencije da donose takve odluke i ja pretpostavljam da će se najveći broj tih prijavljenih filmova na kraju naći u konkurenciji. Kao što i sami vidite iamo 6 dana kada će se prikazivati takmičarski filmovi, to je 11 ili 12 filmova, računajući da na otvaranju, ukoliko bude neki duži film ili ukoliko duže traje otvaranje biti samo jedno ostvarenje. Najverovatnije će i prvog dana biti 2, kao što je bila tradicija prethodnih godina i narednih dana a onda završno veče, kada će biti zatvaranje festivala i kada će nakon toga biti upriličena projekcija gostujućeg filma. U tom smislu već imamo neke prijavljene gostujuće filmove. Znate da su to obično neki dokumentarci, bilo niški, bilo dokumentarci sa strane. Koji za temu imaju nekog velikana iz Niša ili nekog glumca, reditelja ili velikana nekadašnjeg jugoslovenskog ili kansije srpskog filma, po kome su napravljeni filmovi. Tako da ćemo i ove godine i tu imati zanimljiv program. Što se tiče produkcije, koja je bila u prethodne 2 godine, mi tu ne možemo da utičemo na kvalitet. Oni filmovi koji su se tu našli će se naći na letnjoj pozornici. Cilj nam je da se ne bavimo tu, da ne pomisle ljudi pogrešno, znaju da se kolega Dejan Dabić i ja bavimo filmskom kritikom. Ovde se ne odlučuje u skladu sa tim parametrima, vodi se računa o tome koliko je film interesantan za publiku i koliko ima glumačkih kreacija i interpretacija koje mogu da se nađu u onkurenciji za nagradu. To je od presudnog značaja. U tom smislu smo krenuli naped i ja mogu da najavim neke stvari koje su dogovorene. radimo na tome da se u toku festivala pojavi monografija posvećena Bati Živojinoviću koju je napisao Božidar Zečević, koji je vrhunski filmski kritičar i teoretičar. I koji je izuzetan poznavalac njegovor rada i dela i koji je već i pisao monografiju koja je posvećena Bati Živojinoviću, kada je dobio nagradu za životno delo na Filmskim susretima. Nagradu Slavica, kasnije Pavle Vujisić. Tada je već pisao a ovo je proširena, još kompleksnija, još veća, temeljitija, sa jedninstvenom filmografijom Bate Živojinovića, koja nikada o sada nije tako temeljito napravljena. Čak i sa tim špageti vesternima i tim nemačkim fimovima, u kojima je on nastupao. Radi se na foto monografiji Ljubiše Samardžića u Nišu, na Filmskim susretima i na njegovim izložbama. Imaćemo okrugli sto koji je posvećen Nebojši Glogovcu. Vodimo računa da sve bude puno zanimljivih sadržaja, da bude dobar program na letnjoj pozornici, već imamo i ko će nastupati na zatvaranju. To je jedno vrlo prijatno iznenađenje, koje će goditi svima. Još uvek ga nećemo otkriti dok ne sprovedemo sve postupke i na kraju potpisali ugovor. I radimo sada na tome da program otvaranja u potpunosti zaokružimo. uskoro ćemo saznati ko je dobitnik nagrade Pavle Vujisić, to se dodeljuje na otvaranju festivala. Predaja ključeva grada, koja će sigurno biti na samom otvaranju i naravno inmemorijam koji će ove godine biti još ozbiljniji sa nekim insertima, jer su preminuli neki od najvećih velikana našeg filma u prethodnom periodu.

JV: Samo, pošto imamo još malo vremena, da se dotaknemo i NKC-a. Vi ste od pre nekoliko nedelja preuzeli fnkciju direktora, od prošle godine bili u V.D. stanju. Da vidimo kakva je sada situacija? Bilo je nekoh problema, pre svega galerija nije imala struju u Zorana Đinđića i knjižara. vi ste najavili da će do kraja juna biti sve sređeno. Da li to sada sve funkcioniše? Imali ste otvaranje izložbe.

U prethodnom periodu, dok sam se nalazio u mandatu V.D. uspeli smo da sredimo stepenište i terasu koje su bile veoma problematične. Rešili smo pitanje prokišnjavanja u NKC-u u centru. Jer je napravljen drugačiji, nov krov sa pocinkovanim limom, tako da sada toga neće biti. Rekonstruisana je tavanica i potkrovlje, kako bi kancelarije bile u potpunosti funkcionalne. Okrečene su te kancelarije. Zatim je okrečena galerija i knjižara. Takođe je okrečen i magacin koji se tamo nalazi, gde se nalaze knjige. Nakon toga smo rešili pitanje struje, što smo platili taj postojeći dug koji je postojao od 730.000 dinara. Što se desilo na bizaran način, to brojilo nije bilo evidentirano. To smo takođe razrešili, struja ponovo funkcioniše, radi od 9H ujutru do 21h uveče galerijsko knjižarski prostor. Knjižara radi od 9h do 15h subotom. sada radimo na tome da knjižaru u potpunosti uredimo do kraja, da sva ta izdanja na pravi način predstavimo. Rešavaćemo pitanje izloga da bi on bio funkcionalan. Galerija je sada onakva kakva se očekuje da bude. Uspeli smo da rešimo još mnoga pitanja. Rešili smo pitanje toaleta u NKC-u, odnosno, sredili mso toalete u NKC-u. Koji su bili u dramatično lošem stanju. Zatim smo rešili još neka pitanja, između ostalog smo nabavili laptopove ili stacionarne računare za sve saradnike i nabavili smo jedan deo nove opreme, putem kapitalnih investicija iz našeg grada. Tu je nabavljen jedan vrhunski projektor, vrhunsko ozvučenje koji će biti za potrebe velike i male sale NKC-a. A moći će da se koristi i za neke događaje koje izvodimo negde na otvorenom, u ograničenom vidu jer je to pre svega za zatvoren prostor.

JV: Vaša prethodnica Bojana Simović, protiv nje je Tužilaštvo vodilo neke istrage, bilo je tu utvrđeno nekih nezakonitosti u NKC-u, za vreme njenog mandata. Ne znam da li ste upoznati sa tim? Da li se nešto od toga rešilo? Moje pitanje je da li sada NKC, zbog tih svih postupaka snosi neke pravn posledice ili ih je bilo?

U tom domenu ja moram da kažem da su u nekim aspektima stvari bile možda malo preuveličane. U jednom trenutku se govorilo o tom nekom dugovanju koje postoji prema Staroj Srbiji, da je ono dramatično i problematično. Jeste da postoje određene sporne fakture ali je sada ta situacija na sudu. Ukupna vrednost tih faktura je 500.000 dinara. Od čega je jedan eo bio priznat u NKC-u pre toga. Tako da je bilo 350 ili 400.000 tih faktura. Jer su se one pojavile sa zakašnjenjem. Tu je posebno zanimljiva situacija jer su postojale mogućnosti da one budu potraživane u tim godinama kada su bile. Na nekim mestima, kada su svođeni bilansi na godišnjem nivou, koji se obično svode u novembru ili oktobru, kada je u pitanju saradnja budžetskih korisnika i svih onih prema kojima postoji dugovanja. Neke od tih faktura u tim godinama 2014. 2015, uopšte nisu bile evidentirane. Što znači da one faktički ne postoje ako ih nije priznao ni taj kome se duguje. Tako da u tom smislu će sud doneti najbolje rešenje, oni će preispitati i reći šta jeste pravo dugovanje. To nije ramatično veliko dugovanje koje će ometati funkcionisanje NKC-a. Za ostale stvari ja ne bih mogao precizno da vam kažem. Što se tiče samog funkcionisanja NKC-a tamo gde su bili problemi koje je trebalo rešavati na ovaj ili onaj način ja sam se trudio da u najkraćem mogućem roku, najenergičnije reagujem kako bi se stvari ispravile. Vidite da je u mnogim aspektima napravljen vidan napredak. A što se odgovornosti tiče o tim nekim sredstvima koja su bila pre izvesnog vremena kada je bila, prema Ministarstvu koja nisu opravdana na odgovarajući način. To je bilo pitanje između Ministarstva i Grada Niša, koliko ja znam to je u međuvremenu na neki način rešeno, odnosno ta sredstva su refundirana. Da li tu ima nečega, postoje nadležni organi koji su to istraživali. Ja o tome zaista ne mogu da govorim ali slobodno mogu da kažem da što se tiče stanja u NKC-u i kada se pojavilo neko zaostalo dugovanje to je u nivou proceduralne greške ili nekih propusta. Ja ne mogu da kažem da su postojale namere ako se pojavio dug od 115.000 prema JKP Medijana pre 2 godine. Jer se najverovatnije desilo da je nešto u tom trenutku ostalo posle Horskih svečanosti ili slično. To je moguće da se desi, naročito kada su u pitanju budžetski korisnici ali to nisu dramatična sredstva ili sume koje bi ometale funkcionianje NKC-a. Mislim da je NKC na vrlo stabilnim nogama, ljudi rade veoma mnogo, jer ima mnogo posla. Neki smatraju a sam u nekim domenima čak i preterao. Ja sam se trudio da napravim raspored događaja na godišnjem nivou, da u svakom mesecu postoji nešto interesantno što se dešava. I da postoji razma između tih manifestacija kako se ne bi one preklapale i kako ne bi bilo ometanja. Jer isti organizatori koji učestvuju u većem broju manifestacija dođu u situaciju da ne mogu da koriste godišnji odmor. To smo se trudili da napravimo i mislim a je program koji nudi NKC veoma bogat. Naravno da neko može da da određene primedbe i mi ćemo sve primedbe i sugestije uvaćiti kako bismo bili još bolji u narednom periodu.

JV: Gospodine Saviću mi smo probili termin, ima toliko tema o kulturi koje bi mogle a budu još otvorene lai nekom drugom prilikom ćemo pričati o tome. Hvala vam na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Vi ste gledali 15 minuta a ja sam Vesna Milić.