Stefan Jović

Gost: Stefan Jović, košaraš

Razgovor vodila: Ljubica Jocić

---

JV: Stiče se utisak da bi uspeli u košarci mladi talenti iz Niša moraju da karijeru grade van svog grada. Poslednji u nizu primera je četrnaestogodišnji Zoran Paunović, član Crvene zvezde, koji je na nedavnom Evropskom prvenstvu za juniore osvojio zlatnu medalju. Slična priča je i sa Stefanom Jovićem prvim Nišlijom koji je postao seniorski košarkaški reprezentativac naše zemlje i aktuelni vice šampion Olimpijskih igara, sveta i Evrope. Upravo je Stefan Jović gost emisije 15 minuta. Dobro došli.

Bolje vas našao.

JV: U toku su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, da krenemo od reprezentacije, ti takozvani FIBA prozori, imali ste pravo da igrate ali sticajem okolnosti niste. Da li vam je bilo teško što niste mogli da pomognete reprezentaciji?

Jeste, iskreno, zadnji prozor koji se odvijao krajem juna i početkom jula nisam bio u mogućnosti da budem sa reprezentacijom zbog operacije očiju, to je glavni razlog zašto nisam bio tu. Pratio sam, nisam mogao da budem u Novom Sadu sa ostalim saigračima. Generalno, stiče se utisak da ovi prozori nisu najbolje rešenje za sve nas. Ali šta je tu je. Grupa kao grupa koja nas očekuje u septembru nimalo neće biti laka. Očekujem da ćemo svi mi koji nismo bili u ovim prozorima i na raspolaganje selektoru biti sada tu i u semtebru biti u najačem mogućem sastavu, da te 2 utakmice odigramo najbolje moguće.

JV: 13. septembra protiv Grčke, to je prilika, pošto je Bajern sada u Evroligi, vaš klub.

Što se reprezentacije tiče, ja sam već obavio razgovore sa ljudima iz kuba, rekao sam im da želim da budem deo reprezentacije i želim da nastupim za reprezentaciju, tako da ću ja sigurno biti i na pripremama i na tim utakmicama.

JV: Posle mnogo godina, zbog novog kalendara, ovo je godina bez velikog reprezentativnog takmičenja. Da li je to bolje ili ne, za samu košarku?

Za košarku nije. Ako se već vraćamo na ceo ovaj sistem koji nas prati zadnjih godinu dana, kroz ove prozore i koji će trajati i u septembru, novembru i februaru. Sigurno da za košarku nije dobro. Generalno, za nas igrače je ovo leto bilo slobodno, dobili mo dosta prostora za porodice, za odmor, iskoristili smo ga na najbolji mogući način. Sa te strane možda i jeste. Ako pogledamo i sva ranija leta gde nismo imali dovoljno odmora, ovo je bilo pravo leto za to. Tako da sa te strane možda je neka prednost za nas, za druge strane za košarku uopšte nije dobro.

JV: Srbija se nalazi na dobroj poziciji za plasman na Svetsko privenstvo. Da li verujete u plasman i odbranu srebra?

Što se nas lično tiče, mi uvek verujemo u nas. Tako da kažem glavni motivator za sve to i glavni čovek je selektor koji isto kroz svaki trening, kroz svaku utakmicu. To je nešto u čemu je on najbolji. Motivacija pred svaki izazov, sa te strane da verujemo u sve. Činjenica je da će sastavi u naredna 2 prozora posle septembra biti šaren. Videćemo, ja se nadam da ćemo možda moći mi iz Evrolige u tim prozorima da budemo tu, da pomognemo. Ne sumnjam da ćemo na kraju ipak biti učesnici Svetskog prvenstva.

JV: Pomenuli ste selektora Sašu Đorđevića, on je jedan od ključnih selektora u vašoj karijeri, igrali ste u Kragujevcu, pre par godina, niste tada bili jedan od vodećih igrača ali ste dobili poziv i opravdali ste poverenje Đorđevića. Kakav je rad sa legendom jugoslovenske i svetske košarke, kao igrača a sada i trenera.

Ajde da se vratimo na Kragujevac. Tada su bili aktuelni neki drugi igrači. Što je za mene, gledajući sa strane, bio neki dodatni motiv svaki put kada je on dolazio da gleda te utakmice. Iskreno, mnogo se priča vodilo tada, vezano za mene, odakle ja u reprezentaciji, ko je ovaj klinac. Ja sam tamo došao kao trening igrač. Sticajem nekih drugih okolnosti i povredama nekih drugih igrača na tim pripremnim turnirima otvorila se šansa da dobijem neke minute, da zaigram u nacionalnom dresu. Sve ostalo je neki put i drago mi je što sam na terenu izborio sve ono o čemu se spekulisalo da su možda bile neke igre iza zavese. Sa te strane drago mi je da je teren jedino merilo za nas igrače. Što se tiče rada sa Sašom, nemam šta mnogo da pričam o tome. Bili smo u reprezentaciji 3 godine, bili smo sada u Bajernu. Vrlo dobar princip, pre svega za nas plejmejkere, tako da smo dosta saveta dobili, ne samo u reprezentaciji nego i ove godine u Bajernu. Nadam se dobroj saradnji i u budućnosti.

JV: Sa njim ste readili do pred kraj sezone, kada se promenio trener došao je Dejan Radonjić sa kojim ste takođe radili u Zvezdi. Čini se da je vama najlakše od svih pala promena trenera u Bajernu.

Iskreno, meni i Majklu Cibresu i ostalim srpskim igračima. Nije se mnogo toga promenilo što se tiče načina igre. Možda se intezitet treninga promenio, sve ostalo što smo gradili sa Sašom do tog momenta mi smo produžili. Ništa skoro nismo promenili u tom smislu. Tako da sa te strane nije bilo teško prilagoditi se. novom treneru i uči u taj neki novi sistem.

JV: Sa Sašom Đorđevićem ste došli do osvajanja nacionalnog kupa posle 50 godina za Bajern, posle sa Radonjićem i do titule prvaka Nemačke. Ostvarili ste plasman u Evroligu, što je posle vaše pauze vraćate u Evroligu. Kako vam se čini Evroliga, novi je sistem takmičenja, da li je bolje?

Zadnja godina u Zvezdi je početak tog nekog novog ciklusa Evrolige. Za mene to nije ništa novo. Ja sam pravio pauzu u Evroligi, dtago mi je da se vraćam u najače takmičenje. Prvenstveno zadnja sezona u Bajernu je istorijski najuspešnija sezona za klub. Tako, da to je ostalo iza nas, dolaze nove sezone sa novim izazovima, sa mnogo više utakmica, nadam se da ćemo svi biti zdravi tokom čitave sezone da bismo mogli da odgovorimo svakom izazovu.

JV: Kakva je budućnost vezana za Bajern? Ostajete tu?

Ja sam još godinu dana zvanično, po ugovoru u Bajernu, Videćemo da li će se to nešto menjati, tako da ove godine sam sigurno tamo.

JV: Pomenućemo i vaš prethodni klub, Crvenu zvezdu, koja prvi put posle više godina ostala bez titule u ABA ligi i samim tim bez Evrolige. Srbija neće imati predstavnika u tom klubskom takmičenju. Da li je to tužno za srpsku košarku?

Ako gledamo Zvezdu kroz zadnjih 5 godina sigurno da je Zvezda ove godine pretrpela najviše promena. I u stručnom štabu i u igračkom kadru. To je ono što nikada nije dobro. Zadnje 3 godine, računajući ovu sezonu, Zadnje 3 godine računajući ovu sezonu, kada smo bili redovni učesnici mali broj igrača je, uglavnom su se stranci menjali, domaći igrači su mahom bili tu. To je ono što je koštalo Zvezdu ove sezone, ne kažem da je igrački kadar bio loš. Mnogo novih igrača, mnogo promena i to je ono što je najveći problem bio za ovu sezonu. Ja trenera Alimpijevića znam iz vremena kada sam bio u Kraljevu, prošle godine je radio fenomenalan posao u FMP-u, tako da je sa te strane jedan perspektivan trener ali je možda u ovom trenutku, sa ovog aspekta gledano, danas, možda je bio jedan preveliki zalogaj, znajući kakav je borac i kako gleda na košarku i kakav je profesionalac, mislim, iz njegovog ugla da to nije bio preveliki zalogaj. Nadam se da će ovo da bude samo jedan veliki podstrek za njega, da u budućnosti, u nekim narednim godinama pokaže kakav je potencijal. Za rezultate jeste. Šta se u Zvezdi traži? U Zvezdi se traže trofeji. To je ono što je neminovnost. Tako da nije lako igrati, nije lako trenirati, tamo biti trener jer je to veliki klub. Ne samo u Zvezdi i u Partizanu je ista situacija. To je ceh koji je plaćen ove godine, veliki problem.

JV: Još jedan od povoda, što ste u Nišu, osim što je vaš rodni grad, je otvaranje terena koji će nositi vaše ime. Koliko je to neka čast što ćete imati teren gde će neki novi klinci počinjati karijeru i reći hoću ja da budem kao Stefan Jović?

Moram da se zahvalim Mocartu, na fenomenalnoj ideji, ne samo za ovaj teren koji ću ja dobiti, mnoštvo mojih saigrača iz reprezentacije su već dobili terene. Mislim da je to jedna fenomenalna stvar, ne samo za grad Niš nego i za ceo sport, za celu Srbiju. Ono što sam ja video 2014. je ono što sam ja proživljavao u ono vreme kada sam ja kretao da igram. Kada su na sceni bili Divac, Stojaković i ta ekipa. Drago mi je da su puni tereni, juče Duvanište je bilo prepuno. Mnogo klinaca je bilo tamo. Tako da je bitno za njih. Mi jesmo uslove za košarku u moje vreme, ne kažem da nisu bili bog zna kakvi, tipa profesionalni. Oni će dobiti teen sa posebnom podlogom, sa koševima na kojima mi treniramo, tako da se radujem. Prvenstveno je velika čast za mene da u svom rodnom gradu dobijem teren koji će nositi moje ime.

JV: Vi često spominjete Niš i ističete da ste iz Niša. Koliko imate vremena da dolazite u grad i da pratite vesti iz grada i koliko se on uopšte menja?

Zadnjih 10 meseci koliko sam u Minhenu nisam imao toliko mogućnosti da dolazim ovde. To je ono što mi je najviše falilo. Nije bio isti slučaj kada sam bio u Beogradu. Preko interneta sam pratio određene vesti vezano za sport u Nišu, donekle sam bio uključen ali nije bilo toliko i na tom nivou dok sam bio u Srbiji.

JV: Počeli ste u Nišu košarku. Sada je takva situacija da Niš nema predstavnika ni u ABA ligi, ni u ABA2 ligi, ni u KLS-u, niti u Prvoj košarkaškoj ligi, nego će u Srpskoj ligi imati 4 predstavnika. Šta se dešava sa niškom košarkom? Da li verujete da može da bude bolje?

Mislim da nikada nije bilo gore stanje, da se ovo nikada nije ni desilo, da Niš ima 4 predstavnika u Prvoj srpskoj ligi, to je za neku ozbiljnu analizu, da se stavi prst na čelo jer do pre neku godinu smo imali predstavnika u Superligi. Što je bio Konstantin a samo par godina kasnije je ispadanje iz KLS lige, pa iz B lige što je za Niš nedopustivo. Pričam iz mog ličnog ugla. Šta se stvarno dešavalo i šta se dešava sa košarkom. Što se tiče ostalih klubova koji su u Srpskoj ligi, te klubove dobro poznajem, u jednom sam i bio 2 godine. Sa te strane ti klubovi nemaju toliko finansijskih sredstava da bi uopšte mogli da budu u KLS ligi trenutno. B liga je ok, KLS liga je iz ovog aspekta naučna fantastika. Što se tiče Konstantina, koji je gradski klub, ne znam šta se stvarno dešavalo ove godine i stvarno mi nije jasno kako je moglo i kako se dopustilo da jedan gradski klub ode 2 ranga ispod za samo 2 godine. To je za ozbiljnu analizu. To je ono što nisam ove godine pratio, mislio sam da su oni iz KLS ispali u B ligu, od tebe dobijam ovu informaciju da su iz B lige ispali u Srpsku ligu, to je stvarno poražavajuće za ovaj grad.

JV: a kraj, vratimo se na početak, nedavno je mlada košarkaška reprezentacija Srbije odbranila zlato na Evropskom prvenstvu. Tu je jedan Nišlija. Ima li budućnosti za srpsku košarku? Da nastave taj neki vaš niz. Jer vi ste aktuelni vicešampioni svega.

Mislim da ima. Ima puno kvalitetne dece i puno talenata. Pogotovo mislim na klince iz Nibaka. Treba da se radi, prvenstveno apel na njih da čvrsto veruju u sve ono što rade, biće puno uspona i padova, puno prepeka do svega. Mislim da je vera i rad ono što treba da bude glavni motiv a sve. Ambicioznim roditeljima savetujem da puste decu, da uživaju, da im u ovom uzrastu košarka bude zabava, da bude igra, da nemaju neke ambicije koje roditelji uvek imaju. Da li zbog nekih ličnih stvari koje nisu ispunili ili u mladosti. Tako da apel za njih da puštaju decu koja su se opredelila za bilo koji sport, da isprate decu i da ih puste da uživaju. A deci da imaju čvrst karakter, da imaju volju za za sve što rade i da izaberu sport koji će stvarno voleti. Sećam se svog doba kada sam ja kretao, kada je za mene loša ocena u školi bila ništa jer samo sam želeo da odem na trening i imao u glavi da ću otići na trening da bacam loptu na koš. To je ono što je meni dalo snage za sve ostalo. Tako da je najbitnije čvrsta volja, vera u sve ono što radimo i da stvarno volimo taj sport, koji smo odabrali.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala vama na pozivu.

JV: Ovo je bilo 15 minuta a ja sam Ljubica Jocić.