Žarko Bogatinović

Gost: Žarko Bogatinović, narodni poslanik SNS iz Leskovca

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Odavno se nije desilo da iz jednog grada sa juga Srbije imamo 4 narodna poslanika, pritom da svo četvoro budu iz iste partije. Gospodine Bogatinoviću da li su građani Leskovca osetili neki boljitak zbog toga što imaju 4 narodna poslanika iz svog grada?

Naravno da za 5 meseci, kada je potvrđen mandat svim narodnim poslanicima, nije bilo vremena da se oseti neki poseban boljitak ali će u narednom periodu sigurno osetiti. 4 narodna poslanika iz Leskovca i 5. iz Vlasotinca, tačnije 5 iz Jablaničkog okruga svakako mogu da predstavljaju Jablanički okrug na pravi način.

JV: Svih 5 je iz SNSa?

Tako je. Svih petoro smo iz SNSa.

JV: Vi ste od 16. parila narodni poslanik?

Tako je.

JV: Da li ste vi stekli utisak da narodni posalnici mogu i u kojoj meri mogu da pomognu da se reše problemi građana?

Naravno da mogu. Uostalom narod je dao poverenje narodnim poslanicima koji su na listi. Njihov zadatak i posao je rešavanje tih problema.

JV: To je po definiciji a kako je u praksi?

U praksi je sledeće. Svaki narodni poslanik po svojoj savesti a i po službenoj dužnosti itekako ima obavezu da učestvuje permanentno u radu Narodne skupštine, najvišeg zakonodavnog tela u našoj zemlji. To se ostvaruje samo na jedan način, kativnost u odborima i aktivnost na zasedanjima skupštine.

JV: U kojoj meri mislite da to može da se odrazi na svakodnevni život običnih građana, konkretno Leskovca?

Daću vam jedan primer. Ja sam član odbora za poljoprivredu. Odbor, koji po rečima predsednika odbora Marjana Rističevića, ja se nekoliko slažem sa tom konstatacijom, jeste jedan od najvažnijih odbora. Imao je do sada 12 sednica, vrlo je aktivan, od aprila meseca. Recimo, lično sam učestvovao u skoro svim, svojim diskusijama i kreativnim radom u skoro svim sednicama a eto, epilog je jedan da, recimo što se tiče veterinarske službe uspeli smo da svojim lobiranjem donesemo zaključak na odboru, koji je predložen Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i zaštite životne sredine, da implicira jedan predlog ministarstvu odnosno Vladi da stanice u pograničnim područjima Jablaničkog okruga, to je Lebane i Medveđa i stanice u Pčinjskom okrugu, dakle Bujanovcu, ne podleže zakonu o privatizaciji i ostane u vlasništvu države. Zašto? Zato što su veliki problemi u prometu životinja, to su pogranična mesta. Veliki su problemi u švercu mesa i prerađevina od mesa. Tako da je to bio jedan od vrlo važnih zaključaka i predloga i nadamo se da će Vlada i usvojiti taj predlog. Dakle, odbor za poljoprivredu je predložio Ministarstvu da da predlog Vladi da veterinarske stanice u Lebani, Medveđi i Bujanovcu ne budu privatizovane već da ostanu kao javne ustanove, odnosno, u vlasništvu države.

JV: Ajde ako mogu da vas pitam, mada relativno kratko vreme ste u Parlamentu. Po nekoj definiciji bi trebalo Parlament da kontroliše rad Vlade. ;eđutim, mnogi sada komentarišu da je zbog autoriteta Predsednika vlade tu stvar malo obrnuta i da zapravo Vlada kontoliše Parlament. Kakav je vaš utisak?

Moj utisak je sasvim drugačiji. Daću vam opet konkretan primer u odboru gde sam član i gde sam stalno sa svojim aktivnostima. Recimo odbor za poljoprivredu, odbnosno uprava za veterinu, imao je nekoliko ozbiljnih grešaka u svom radu. Tako da je došlo, ne sasvim krivicom uprave za veterinu, došlo je do zabrane izvoza mesa pojedinih klanica u carinsku uniju. To su zemlje Rusija, Belorusija i Kazahstan. Došlo je do velikih propusta i jednostavno inspekcija i kontrola iz Ruske federacije je zabranila izvoz mesa. Desilo se to da količina mesa koje je izvoženo u Rusiju naglo povećana posle zabrane Rusije da se uvozi meso iz Evropske unije zbog prisutva virusa afričke kuge svinja.

JV: To je bila prilika za nas?

Da. To je bila prilika za nas ali avaj. Došlo je do indicija da je meso u pojedinim klanicama bilo uvoženo iz zemalja Evropske unije a ti su pre svega Madžarska i Bosna i Hercegovina, Hrvatska i da je prepakivano i tako slato za zemlje Carinske unije. Kasnije je došlo do susreta između delegacija Ruske inspekcije i delegacija Srpske inspekcije i zajedsnički sastanak i ispravljena je. Ja mislim da je samo još jedna klanica ostala bez te dozvole, međutim u dogledno vreme verovatno će i ona moći da izvozi meso u Rusiju.

JV: Koja je tu bila uloga?

Samo trenutak. Došlo je do greške u sledljivosti događaja, došlo je do propusta veterinarske inspekcije i onda smo u odboru za poljoprivredu zaključili da to treba pretresti i da treba doći do određenih smena. I to je prava kontrola odbora, odnosno najvišeg radnog tela Narodne skupštine, odnosno kontrole Vlade, odnosno Ministarstva. I sasvim je neprimereno da možemo reći da Vlada nije kontrolisana od strane Narodne skupštine. Naprotiv, Vladu vrlo kontrolišemo i uopšte sa tim nemamo problema zato što Aleksandar Vučić, naš premijer, ima toliki uticaj i zato što je njegova uloga nepobitno veoma važna u ovom trenutku.

JV: Vi smatrate da Parlament ipak kontroliše rad Vlade.Da li građani mogu da kontrolišu rad Parlamenta? Odnosno u kojom meri građani mogu da utiču na aktivnosti narodnih poslanika?

Građani daju poslednju reč, u svakom slučaju, na izborima. Tu ocenu oni jasno pokažu. SNS, Aleksandar Vučić, lista Aleksandar Vučić budućnost u koju verujemo dobila je u Srbiji na izborima natpolovičnu većinu. U Leskovcu blizu 57%. Narod je poklonio svoje poverenje listi Aleksandra Vučiće pre svega SNS kao najvećem poslaničkom klubu. Narod posmatra, narod gleda sve ovo što radimo, narod prati. Vi sada možete da vidite koji je rejting i SNS ali i Aleksandra Vučića.

JV: Da li građani moraju da čekaju naredne izbore da bi rekli koga podržavaju ili kako građani da komuniciraju sa predstavnicima vlasti? Da li vi komunicirate sa građanima?

Upravo sam počeo to da pričam. Naravno da mi imamo svakodnevno kontakt sa svojim sugrađanima. Svakog ponedelja ukoliko je neradni, a ponedeljkom smo obično u Leskovcu imamo kolegijum, stručni kolegijum, kod gradonačelnika od 9 do 11 časova i tu se upoznajemo sa svakodnevnim problemima u Leskovcu. Naravno, sve to, sve prikupljene informacije, naše dogovore mi prenosimo u radu sa građanima. SNS, odnosno poslanički klub SNS Jablaničkog okruga ima svoju kancelariju u Leskovcu, ulica Koste Stamenkovića br. 5 koja je otvorena svakog radnog dana od 10 do 16 časova. Građane primamo subotom, zato što su poslanici subotom tu definitivno, od 10 do 14 časova. Svakog dana je sekretarica prisutna, kojoj mogu građani da zakažu sastanak telefon je 016/21-82-82. Naravno da svakodnevno imamo susrete, imamo razgovore i to je ono što je veza između parlamenta i građana. 

JV: Kada dođu građani na razgovor našta se oni žale? Kako izgledaju ti razgovori?

Mi smo svesni da je nezaposlenost prvi i najveći problem i u Leskovcu i u Nišu i u svim drugim gradovima. Prvo se na to žale i uglavno su problemi duge vrste, to su problemi pravne prirode, da li možemo da im damo pravni savet, da li možemo da im pomognemo na sudu. U smislu nepravda je izvršena. Mi imamo u Leskovcu, SNS ima 16 saveta. Savet za pravosuđe je vrlo aktivan, tu imamo uključene sve pravnike koji su članovi SNS, od advokata, običnih službenika pravnika, do ljudi koji rade u pravobranilaštvu.

JV: Ako ne grešim. Još 2009. je u Leskovcu otvorena prva kancelarija za saradnju građana i narodnih poslanika. Ili kontakt kancelarija. To bi trebalo da je u Domu sindikata ili tačno prekoputa SNS u Leskovcu. Šta se dešava sa tom kancelarijom?

Tu kancelariju je otvorila Snežana Plavšić uz prisustvo Američkog ambasadora.

JV: U ime narodne skupštine, ne u ime stranke iz koje je ona dolazila.

Od tog narodnog saziva ta kancelarija, koliko je meni poznato, ne funkcioniše. Ova baš prekoputa Doma sindikata i ja mislim ako je dobra volja uvek možemo. Tu imamo dovoljno prostorija, dovoljno vremena za sve građane. I sada da li će biti u Domu sindikata ili će biti prekoputa, bitno je da je na sajtu Narodne skupštine jasno piše da je narodna kancelarija, kancelarija za kontakt sa narodom, sa adresom , sa brojem telefona, sa radnim vremenom. Na Otvorenom parlamentu to isto, tako da je to transparentno.

JV: Malopre ste pomenuli da držite ponedeljkom kolegijum sa Gradonačelnikom. Aktuelni Gradonačelnik gospodin Cvetanović, nije bio gradonačelnik od 2012. kada su bili lokalni izbori, već je došlo u međuvremenu do promene vlasti. Kakava je bila saradnja u tom periodu kada je Gradonačelnik bio iz DS a narodni poslanici iz SNSa? Da li je i tada postojala ta praksa komunikacije sa narodnim poslanicima?

Iskreno da vam kažem nije postojala nikakva saradnja. To možete da vidite to je isto transparentno, ako mislite na poslanike DS, čak ja nažalost moram da kažem da postoji ta loša karma da je tadašnji narodni poslanik Živojin, neznam kako se preziva čovek, mislim da je magistar farmacije, da se čak nijednom nije obratio u Parlamentu. Šta je on mogao da priča sa građanima i kome je mogao da prenese probleme građana ja to stvarno neznam. Uglavnom znam da poslanici SNS su sktivni kako u svojim odborima, tako su i u svojim nastupima u Skupštini, svi smo imali diskusije za ovih 5 meseci. Pošto sam ja gost ja ću reći o svojoj diskusiji. Ja sam imao dve diskusije, u maju mesecu i u semtembru mesecu. Prva je bila na temu koja potvrđuje ugovor između Vlade republike Srbije i agencije za razvoj Abu Dabija kojim se potvrđuje zajam od 100 miliona dolara u smislu izgradnje sistema za navodnjavanje u Republici Srbiji. Ja sam naravni predstavio svoj grad, odnosno opštine koje predstavljam. Ali sam ujedno i skrenuo pažnju Vladi, odnosno Ministarstvu poljoprivrede pre sveda, da lokalne samouprave, pa ni grad Leskovac nema te kapacitete da izgradi projektno tehničku dokumentaciju, samim tim projekti ne može da konkuriše za taj novac. Zato apelovao na to ministarstvo iz koga dolazim i koje predstavlja ceo projekat da moraju da ulože napore. Jer u celoj Srbiji imamo samo 13 projekata, uglavnom iz Vojvodine i 3 iz centralne Srbije. To je bila tema. Najzad osvrnuo sam se na potrebe zato što je samo u 2012. godini Leskovac i okruženje pretrpelo 2 milijarde štete od suše. To je bilo veoma važno. Mislim da ćemo u dogledno vreme i preko odbora lobirati za te projekte. A dozvolićete mi o drugoj diskusiji koju sam imao krajem prošlog meseca na temu osnivanja centra pod promocijom Uneska, kategorije 2, za praćenje klimatskih promena vodnih resursa i održivog razvoja. I tu iskoristio priliku da pričam o tri važna ekološka resursa koja Leksovac poseduje.

JV: To mogu građani da vide, ja sam baš gledao pred pripremu emisije na sajtu Otovreni parlament i tu mogu da se vide vrlo lepo svi transkripti. Ono što sam hteo da vas pitam. Vi ste pre nego što ste postali narodni poslanik bili u 2 mandata načelnik gradske uprave za poljoprivredu. Na internetu nisam mogao da nađem bilo kakvu informaciju o vašem prethodnom nagažmanu. Jel možete ukratko da nam kažete čime ste se bavili pre.

Bio sam čovek sa terena. Radio sam 17 godina u javnoj ustanovi veterinarska stanica u Leskovcu. Bio sam stručnjak sa terena, bio sam šef službe za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju. I tada sam se bavio zaštitom hrane, ljudi, životinja i naravno životne sredine.

JV: Hvala vam što ste bili naš gost. Razgovarali smo sa Žarkom Bogatinovićem, narodnim poslanikom SNSa iz Leskovca, moje ime je Predrag Blagojević.