Donka Banović

Gost: Donka Banović, Poslanica DSSa iz Dimitrovgrada

Razgovor vodila: Sanja Janačković

JV: Kao treća na izbornoj listi Demokratske stranke Srbije priprema se za novi mandat. Gošća emisije “15 minuta” narodna poslanica sa stažom od deset godina Donka Banović iz Dimitrovgrada. Dobro došli gospođo Banović.

Hvala na pozivu.

JV: Vi ste u Skupštini u tri mandata. Da li očekujete da ćete i posle ovih izbora opet biti tamo?

Pa očekujem. Vi ste rekli da sam ja treći kandidat na listi kandidata za poslanike DSSa tako da hoću. Mi se nadamo mnogo boljem rezultatu nego što smo ostvarili prošli put na izborima i tada smo imali 21 poslanika.

JV: Prošli put ste imali 21 poslanika ali se ipak primećuje trend opadanja. 2003. godine DSS je imala 57 poslanika. Šta mislite da će uticati na to da se taj trend opadanja smanji, kao što ste rekli da očekiujete?

Odnosno da krene trend rasta. On je već krenuo, a vi te u pravu 2003. su bili ti izbori ali je bila potpuno drugačija situacija u zemlji i atmosfera. Onda je zavladao u Srbiji jedan period evrofanatizma, mi smo danas jedina parlamentarna stranka koja spada u stranke neevroskeptika nego evrorealista.

JV: Šta to zapravo znači?

To znači da smo mi jedina stranka koja je zapravo ozbiljno analizira i razmatra rezultate iz dosadašnjeg procesa evrointegracija i ako ste realni, ne morate da budete član DSSa nego je i svaki građanin ozbiljno pogleda kakva je situacija u zemlji. Onda se vidi da je ovaj put i Srbiji i građanima Srbije zapravo ide na štetu a ne na korist.

JV: Šta građanima ide na štetu u dosadašnjim procesima evrointegracija?

Ja ću početi od onoga što je najgore što mogu da kažem. A to je da je ova vlada nastavila put razgradnje države i odricanja od svoje južne pokrajune. AKo se sećate u prošloj predizbornoj kampanji stranke koje čine sadašnju vladu su građanima obećali pre svega da ćese razmotriti pre svega dogovori i uredbe koja je taašnja vlada a na osnovu koje je Borko Stefanović vodio sa predstavnicima Prištine da će se ti ugovori ponovo razmotriti i da će oni biti poništeni. I zato šti je to bio jedan tihi put koji je vodio od odricanja od Kosova i Metohije. Da bi smo u zadnjih godinu i po dana, od kada ove stranke vladaju Srbijom, bili svedoci da je potpisan Briselski sporazum koji je praktično i zadnja faza toga da će se Srbija zarad nekakvog ulaska u Evropsku uniju i u tu obećanu zemlju odriče svoje sopstvene zemlje.

JV: Da li DSS smatra da do toga ne treba doći?

NAravno. To je ono što ističem kao njajveću štetu. A ono što su druge štetne posledice to se već veoma vidi a to je šteta koju naša ekonomija i privreda trpi. Prvo zato što su naši političari slepo orjentisani prema saradnji sa zemljama Evropske unije. Pa ako vi imate ekonomske probleme i privredne kao što i Srbija i jako veliku nezaposlenost onda je valjda realno i normalno da vi tražite druge partnere svetu i neka bolja tržišta. Cela Evropska unija kao ekonomska zajednica je u velikim ekonomskim problemima. Oni godinama beleze nulti rast , čak kada se u Nemačkoj zabeleži rast od 1% onikažu da nisu u recesiji. Dakle neozbiljno je i da kažem da je to jedan markentiški trik samo za izbore govoriti građanima da kada ostanemo čalanice Evropske unije da će se svi naši problemi ili da će se nezsaposlenost smanjiti.

JV: Kome Srbija treba da se okrene ako ne Evropskoj uniji?

Srbija ne treba da se okren od Evropske unije, Srbija treba da radi nešto što je u njenom interesu. Naravno da treba ekonomski sarađivati i sa Nemačkom ali se treba okrenuti i drugim tržištima. Ja opet naglašavam, da Evropska unija može da pomogne državi koja ima ekonomske probleme onda bi ona pre svega svojim starim članicama kao što su Španija i Grčka onda bi tu primenila taj recept izlaska iz krize. Vi sad imate veću nezaposlenost u Španiju nego li u Srbiji. Dakle Srbija mora da se okrene onim tržištima i onim državama koje hoće da sarađuju sa Srbijom . Vi čak imate, odnosno mi sada iamamo jako dobar sporazum sa Ruskom federacijom koji ne koristimo dovoljno. Zato što smo apsolutno okrenuti Evropskoj uniji i njenim propisima. Dakle ako ne možemo da proizvedemo cipelu u Srbiji ili čizmu koju možemo da prodamo na Francusko ili Nemačko tržište sigurno možemo da proizvedemo kvalitetan artikal i da ga prodamo u Jermeniji, Azerbedžanu ili nekim drugim tržištima sveta. Nikako raskidati saradnju tamo gde Srbija ima koristi. Ali ne tamo gde mi kao država imamo štetu. A mi smatramo da do sada imamo samo štetu.

JV: Osim takvog odnosa prema Evropskoj uniji, šta je to što proglram DSSa razlikuje od programa ostalih stranaka?

Ja bih rekla da puno naših delova programa razlikuje naš program od programa drugih stranaka. Ja sam sada navela okosnicu. Koja uglavnom u kampanji govorimo. Možda spomenuti vojnu neutralnost, to nas razlikuje od drugih stranaka. Mi zaista smatramo da Srbija ne treba da postane deo NATO pakta, znači potpuna ekonomska, politička i vojna neutralnost. To je druga reč za slobodu. Ako pogledate i druge sektore u Srbiji kao što je obrazovanje, zdravstvo, socijalna politika, onda vidite da su u svim tim oblastima veliki problemi. Ja sam član odbora za obrazovanje od kada sam poslanik, čak sam u jednom periodu bila i predsednik tog stalnog radnog tela u Skupštini. I što više se reformišem i što više novih zakona donosim ,svaki zakon se najavljuje da je on reformski u nekom smislu mi zapadamo u veće probleme. U ovom trenutku u obrazovanj u Srbiji ima zaista mnogo problema i ako smo u junu ili julu ove godine usvojili nekih šest novih zakona koji su takođe najavljivani kao reformski.

JV: Šta je rešenje za sve te probleme u obrazovanju?

Da se mi vratimo suštini. Zakona imamo i previše, kojih se ionako ne pridržavamo ne samo kada je u pitanju obrazovanje nego i kada je zdravstvo u pitanju, dakle da se vratimo suštini. Da se obezbedi kontinuirano stručno usavršavanje nastavnika, da se izborimo sa strašno elikim stepenom nasilja koje imamo i u školama a onda se to nasilje prenosi i na ulicu. Da prestanemo da pričamo o reformama, da se ulaži vie novca u samo obrazovanje.

JV: Sada kada su u trendu preletanja iz jednih političkih partija u druge i stvaranje novih partija vi ste ostali lojali DSSu od počeka bavljenja politikom do sada. Da li ste nekada bili u iskušenju da napustite DSS ili da li vam je još neka politička opcija bliska?

Dakle ta vrsta beščašća, ja to ne mogu drugačije da nazovem, je nešto što nas kao društvo prilično unazađuje. Kažem, vi promovišete takav vid ponašanja koji je pre svega jedno beščašće po meni je to i nemoralno zato što ako vi i u kampanji govorite i zastupate jedan proglam i govorite o politici te političke stranke i onda mi od građana dobijemo glasove onda vi preko noći promenite stranku i onda promenite i program onda prevarite ljude koji su glasali. Dokle će ovo ovako da traje ja neznam. Ono što mene još više zabrinjava su iove prekompozicije lokalnih samouprava, kao da ti lokalni izbori više nisu važni. Vrlo se brzo pokazalo da je jako loša bila izmena u izbornom zakonu da je vlasnik mandata odbornik ili poslanik. To kao da je bio poziv ljudima, neozbiljnim ljudima i neodgovornim ljudima da mogu tako bez ikakvih problema da prelaze tako iz jedne stranke u drugu. Mi smo i tada kada je menjan taj zakon upozoravali da to neće biti dobro. Tada je DS bila stožer u prošloj vladi oni su jako insistirali na tom zakonu, dakle mi nismo glasali za to, kao da smo znali šta će se dešavati. Čini mi se da se to sada njima jako odbilo o glavu, upravo njima, Ja bih volela da se zakon promeni da stranka bude vlasnik mandata ili da počnu građani i glasači da kažnjavaju takvo ponašanje. Pa prvi put kada političar bude kažnjen zbog toga što je promenio program partiju onda će ljudi voditi računa šta rade.

JV: Jedan od primera preletanja bio je i u Dimitrovgradu. Vi kada ste bili gost naše emisije prošle godine u julu vaša politička opcija je došla na čelo te opštine.

Da ali mi nismo prelatali, mi smo imali svoje odbornike. Nismo došli na čelo mi smo deo koalicije. Predsednik opštine je iz DPBa i URSa.

JV: Tada je bilo rano da govorimo da li je ta koalicija bila uspešna u vlasti e sada je prošlo dovoljno vremena da možemo da kažemo kako je uticala na opštinu. Tada ste pomenuli da treba smanjiti broj zaposlenih u lokalnoj administraciji, pa da li je taj broj smanjen?

Taj broj je smanjen, ja mislim za pet ljudi. Tu nije bilo nešto mnogo prekrobrojno mislim da čak zadovoljavamo ovaj standard koji vlada u Evropskoj uniji na hiljadu stanovnika neznam koliko zaposlenih u administraciji. Ja mislim da sam još tada pohvalila, jer se videlo od samog početka da će ta kolalicija dobro da radi. Ono što se vidi To je svim građanima jasno Da kada domaćinski poslujete i vodite računa kako se troši budžet onda ima novca za neke stvari za koje ranije nije bilo novca. A to je da se stipendiraju učenici u srednjim školama, da se stipendiraju studenti, da postoji besplatan prevoz za sve ljude koji su stariji od 65 godina. Čak u Dimitrovgradu imamo odeljenje srednje turističke škole i na žalost svake godine imamo sve manji broj srednjoškolaca. Ali je taj smer popularan kod učenika koji završe osmi razred iz gradova iz okruga. Pa je opština Dimitrovgrad odlučila da stipendira, odnosno da plaća prevoz učenicima koji na primer dolaze iz Pirota i pohađaju to naše turističko odeljenje ili odeljenje gimnazije zato što je naš cilj da se naša gimnazija ne ugasi. Ja mislim da je to jedinstven primer da plaćate učenicima koji dolaze iz drugih gradova a dolaze u vaš grad. Onda kada je bio dan opštine svi učenici i najbolji đaci i đaci generacije, oni koji su na takmičenjima osvajali nagrade po prvi put su ti učenici i novčano nagrađeni. To je veliki stimulans. Puno je stvari urađeno. A da vam nepričam za komnalni program gde su svi putevi sređeni, negde je novi sloj, negde su zakrpljene rupe. U selima su sređeni i seoski putevi, pa ljudi pitaju da li će to lokalni izbori, jer su naši ljudi navikli da se odgovorno odnosite prema putnoj infrastrukturi i da nešto radite samo kada su izbori.

JV: Za skupštinskom govornicom ste govorili više puta o evrointegracijama, o bojkotu izbora na Kosovu, koliko puta ste govorili o problemima građan Dimitrovgrada?

Mnogo puta. I to ne samo Dimitrovgrada. Problemi Dimitrovgrada su isti kao i problemi u celoj južnoj Srbiji i istočnoj Srbiji. Ja nezam šta tu da vam prepričavam. Kada su u pitanju predlozi budžeta za pojedine godine, problemi kada je vršena eksproprijacija zemljišta za koridor X, bilo je mnogo problema na teritoriji celog okruga i oko graničnog prelaza i u Beloj Palanci. Mnogo puta sam govorila. Govorila sam o problemima finansiranja jedinog štampanog glasila na bugarskom jeziku. Sećam se posle te moje diskusije gospodin Mrkonjić, je bio ministar je javno priznao, postoji snimak i scenogram, gospođo Banovič ja ću da rešim problem oko koridora X

JV: Gospođo Banović hvala vam na gostovanju. Moje ime je Sanja Janačković a vi ste gledali “15 minuta”.