Dragan Čorbić

Gost: Dragan Čorbić, profesor Pravnog fakulteta u Nišu

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Izvršni odbor SNS-a je pre nekoliko dana odlučio da iz članstva isključi Dragana Čorbića, profesora niškog Pravnog fakulteta i jednog od osnivača te stranke. Razlog za to je takozvano kršenje stranačke discipline. Tačnije, vrh stranke mu je zamerio što je javno, kao odbornik, u Skupštini Grada kritikovao gradski vlast i funkcionere SNS-a. Gospodine Čorbiću, da li je vama jasno zbog čega ste vi isključeni iz stranke?

Pošteno da vam kažem jasno mi je. Teško se u Srbiji može govoriti istina bez sankcija. Ja sam u Skupštini Grada Niša, motivisan činjenicom da su ispod prozora Skupštine bili protestanti, građani vezani za cene toplane, koje su visoke bile i koji su protestovali i koji su vikali da smo mi u skupštini grada lopovi. Inače nisam dugo govorio, a to sam i rekao u tom govoru poveden tom činjenicom da su govorili da smo mi lopovi, a ja se nikada nisam osećao lopovom javno delujući, izašao da kažem da to što mi radimo ne može biti dobro ukoliko izazivamo proteste građana. Sve što sam rekao tada, a osvrnuo sam se i na katastrofalnu situaciju kompletnog juga Srbije, kada je u pitanju razvoj, kada je u pitanju zastupljenost juga Srbije i u Vladi i u drugim institucijama sistema. Osvrnuo sam se na nesposobni menadžment toplane, vodovoda i ostalih firmi. Jedne vodimo mi, druge vodi SPS, treće što je najčešće vode oni što su izgubili izbore, URS i tako dalje. Tako da sam ja kao odbornik sa slobodnim mandatom, a po poslovniku Skupštine član 41. se kaže da se da odbornik za ono što kaže za skupštinskom govornicom ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvaran i kažnjavan. Sasvim slobodno, uveren da govorim istinu i uveren da na taj način doprinosim ugledu SNS-a, time što sam pogrešne poteze vlastite partije kritikujem i ukazujem na potrebu da se popravimo, dožive da me šef odborničke grupe gospodin Dejan Jovanović prozove, kako je on rekao, prijateljem takvim da vam veći neprijatelji nisu potrebni. I ogradio se, on kao šef odborničke grupe, od mojih stavova.

JV: Moram da vas pitam. Čitajući program SNS-a i uvodne napomene tog programa, piše polazeći od političke platforme SNS-a i poštujući demokratska načela, ljudska prava, vladavinu prava. Otkud ovakva reakcija vrha stranke na kritike koje su upućene od strane jednog od osnivača?

Zašto se to baš sada dogodilo, ja mogu da se dosećam. Imam utisak da neki u ovoj stranci i ne žele toliko da stranka dobro prođe na izborima koliko pričaju o tome. Jer imalo je dovoljno vremena da se o mom slučaju disciplinske odgovornosti raspravlja mnogo ranije, tako da bi se to dosad i zaboravilo. Međutim, postaviti to pitanje, da jedan od profesora univerziteta bude isključen iz stranke odlukom Izvršnog odbora uoči raspisivanja lokalnih, republičkih i pokrajinskih izbora po meni je, zapravo, udarac, kako je jedna veliki gospodin rekao, nožem u leđa SNS-u kada je u pitanju njen mogući rezultat na izborima u Nišu. Ja ne mislim da sam neko ko će bitno umanjiti rezultate SNS-a, ali obzirom na ono što sam dvadeset i kusur godina u gradu Nišu i šta radim i kako radim, mislim da će se građani zamisliti, da li i kako i zbog čega treba dati glas SNS-u, a ne nekome drugome. Na taj način sudim, možda grešim, da je ovo pucanj u nogu SNS-u uoči izbora.

JV: Ako ne grešim, vi ste govorili o tome da praktično i za ove, ne mogu da kažem smene, isključenja iz stranke stoji neko iz vrha partije. Ako ne grešim pominjano je ime Radomira Nikolića, takozvana Tomina struja u SNS-u.

Ja nisam rekao da je to Tomina struja, nisam eksplicitno rekao da je to Radomir Nikolić, već da Radomir Nikolić kao predsednik Izvršnog odbora, po inicijativi Gradskog odbora. Tu je Gradski odbor mogao malo da razmisli i da sa tom inicijativom zastane i ne uputi je Izvršnom odboru. Radomir Nikolić nije imao šta da radi nego da odlučuje o inicijativi. Što je sada odlučio da odluči po inicijativi, a ne ranije, verovatno je imao mnoge druge obaveze. Radomir Nikolić je 24. marta raspustio Gradski odbor Niša, raspustio je opštinske odbore, što sam ja tada, sada i ubuduće ću govoriti, napravio je katastrofalan potez raspuštajući opštinske odbore u Nišu i pretvarajući ih u takozvane izborne štabove, kada izbori dođu. Napravio je jedan glomazan Gradski odbor koji nije funkcionalan i na taj način produbio konflikte koji postoje između pojedinih aktera SNS-a koji veruju da su sami po sebi autoriteti, predsednici opštinskih odbora i da očekuju da budu predsednici gradskih odbora, da budu gradonačelnici. Tako da je razgoreo, a ne ugasio sukobe u SNS-u u Nišu. Mislio sam tada, a i sada mislim da je to njegov pogrešan potez. Neko bi rekao kako se usuđuješ da kažeš da je predsednik Izvršnog odbora napravio pogrešan potez. Pa i Toma je napravio pogrešan potez i Vučiću ću to reći. Ja se ne plašim da kažem ono što mislim. Da ću poštovati odluke tih koji to govore, to je sigurno. Poštovaću stranačku disciplinu. I da zaključim, mislim, imam obaveštenje, da je sam Radomir Nikolić bio iznenađen kako su se neki predstavnici, članovi Izvršnog odbora, poput Dejana i još nekih likova, da vam sada o njima ne pričam, ponašali kada su predlagali moje isključenje. Verovatno oni misle da su bolji od mene, a samo najbolji idu napred. Ja sam kao što vidite, nažalost, zaostao za tim boljima. Ja sam gori i zato su predložili da me Izvršni odbor isključi. Da vam kažem, Izvršni odbor predlaže isključenje a ja imam prava žalbe na njegovu odluku Glavnom odoru, gde ću sačiniti jedno tri, četiri, pet stranica teksta jedne odbrane svojih ideja i stavova koje sam izneo i za koje sam uveren kada bi gospodin premijer i predsednik preslušao i čuo, kada bi imao vremena jer on čovek nema vremena za mene, sitan sam ja da bi on obratio pažnju na jednog profesora u Nišu. Kada bi video snimak na Youtubu, ne zaboravite da sam ja imao 5 diskusija tog dana, verujem da bi se, pogotovu posle ovog Glavnog odbora koji je imao skoro, 17. prosto potpuno složio sa onim što sam ja rekao. Ja nastojim da u politici pratim ideje i delo predsednika moje stranke Aleksandra Vučića, makar se i ne slagao sa nekim njegovim idejama i stavovima, ali prirodno je da ću slediti.

JV: Kako je moguće…

Sada ću samo da vam završim. Ja mislim da način na koji radim, borim se protiv korupcije i kriminala u lokalnoj sredini u kojoj živim. A ovi drugi bi morali da dokazuju da to čine. Kako je moguće? Pa moguće je zato što svaka stranka, na žalost i naša stranka nema bog zna kakvu idelogiju. Danas stranke imaju samo ideologiju interesa i novca i moći. Ona je previše glomazna stranka, kada to kažem, ona je previše brojna i to je lepo i dobro da svi hrle ka njoj. 500.000 članova imamo, a to je istovremeno i populistička stranka. Jedan moj prijatelj, vrli profesor Radmilo Teodosijević emeritus na Univerzitetu u Novom Sadu, koji je isto tako isključen iz stranke a bio je predsednik Opštinskog odbora. Za našu stranku i pre i posle kaže – žao mi je, ali ona mi liči na sabirni centar političkog otpada. U našu stranku je sve pohrlilo, ako se sećate tako je sve pohrlilo u Koštuničinu stranku kada je postao predsednik države. Takvi su ljudi, preko politike žele da ostvare osnovne uslove svoje egzistencije i tu se Vučić od toga ne može odbraniti. Ali onda tu dolazi sve i svašta i suprotnosti između onih koji žive za politiku, poput mene, koji ništa ne očekujem od politike i onih koji žive od politike, koje su prirodno suprotnosti nepomirljive. Ja ometam neke da zarađuju, ja ometam neke da na politiku gledaju kao na biznis koji maksimizuje profit. U politici je maksimizacija profita dobitak na izborima. Ali oni žele da malo maksimalizuju svoje materijalno stanje, ja sam zato i rekao u drugoj diskusiji da neki naši direktori, čim to postanu, njihovo se materijalno stanje vrlo ozbiljno menja. U smislu da kupuju stanove, dobra kola ili dobra odela, a građani Niša to vide.

JV: To je stara priča, a mene zanima, sećam se iako sam bio prilično mlad u to vreme, često se govorilo i za Slobodana Miloševića – ma Sloba je dobar ali ovi oko njega ništa ne valjaju. Sada slušajući vas moram da postavim pitanje da li je moguće da je Aleksandar Vučić toliko uspešan u sprovođenju reformi i napredan u svojim idejama, a da je pritom okružen pogrešnim ljudima i kako ste i vi rekli da u SNS-u ostaju samo kupci diploma, muljatori i secikese?

Ne ostaju, nego su oni dominantni. Vi vidite koliko je ljudi pohrlilo da stekne akademsko obrazovanje preko privatnih fakulteta…

JV: Da li je moguće da Aleksandar Vučić to ne vidi?

Aleksandar Vučić to vidi i Aleksandar Vučić u svemu tome nije nevin. Ne može da promeni trendove i tokove, on ima u svom okruženju i kvalitetne ljude, ali ima ljude iz ranijeg perioda i sam je to rekao. Evo šta je rekao na Glavnom odboru, da vas podsetim, to je nešto što meni pruža nadu da će ova moja kalvarija u SNS-u biti zaustavljena, možda i od njega na Glavnom odboru. On je rekao na Glavnom odboru, hoću da uz mene više ne stoje oni koji pričaju isto što i ja pričam, a rade ono što su radili oni pre mene. Pozdravljam to, jer ja sam od onih što priča ono što i on priča i radiću ono što i on radi, a ne ono što rade oni pre njega. Onda je rekao hoću da se zahvalim mangupima u našim redovima i da ih pošaljem tamo gde u suštini pripadaju. Ovde je jedan paradoks. Ja sam prvi mangup u njegovim redovima koga je Izvršni odbor isključio iz stranke i na taj način rekao da ja radim protiv Aleksandra Vučića i protiv ideja borbe protiv korupcije, reformi i mnogo čega drugog. Meni je to smešno, ali je to tako. Ja sam prvi mangup u redovima SNS-a, po onome što je rekao Izvršni odbor. Po onome što je rekao Vučić ja se radujem što je tako rekao i što će, nadam se, u daljem delovanju uspeti u svojoj nameri da se oslobodi tog preteškog okruženja, želeći da ostvari svoje interese pritiska Aleksandra Vučića i on ne može, nema manevarski prostor da se od svega odbrani. On čovek vodi državne poslove i sam je rekao da se strankom ne bavi. Mislim da je to njegova velika greška što se strankom ne bavi jer u stranci ima svačega. To je njegova krivica što se strankom ne bavi. Uslovno da kažem, mala kritika na njegov račun, čini mi se da mu modus operandi nije najbolji. Institucije su posustale, svi očekuju sve od njega a on da je sam gospod bog sve ono što ljudi od njega očekuju i kakve nade u njega polažu ne mogu. Mora da raspodeli posao, mora da angažuje institucije, on to čini ali su institucije i dalje inertne. Jedan čovek ma kakve herkulovske snage bio ne može doneti promene. On u reforme bez velikog broja posvećenika, čestitih i časnih ljudi, profesora univerziteta, časnih privrednika i institucije poput nezavisnog sudstva, tužilaštva i tako dalje ne može da rade. Milim vas, DRI je u Nišu našla milijardu i šesto miliona nenamenski potrošenih sredstva. U celoj Srbiji to je ogroman novac, molim vas da li DRI podnosi krivične prijave protiv ljudi koji su tako poslovali. To su pare koje bismo, ako bi ih tu uštedeli a ne štedeći ih preko oporezivanja i uskraćivanja penzija, plata građanima. Nama MMF ne bi trebao ništa da pomogne. To su ogromne pare. Šta hoću da vam kažem, mora Vučić mnogo žešće da udari o po svojima i po drugima i po onima koji su ranije bili tu. Jer u krajnjem računa se samo pravosnažna sudska odluka, mi tih odluka nemamo, tri ili četiri godien je prošlo. To je ozbiljna fleka na tom njegovom delovanju, u čemu on nije kriv, krivo je naše sudstvo koje je neefikasno, žestoko neefikasno. Tako da se ja bojim da sam i u tom delu diskusije, neću reći pogrešio, nego žešće rekao za stvari koje se tiču Srbije, kada sam rekao o kosoj ravni. Ja se bojim da Srbiju niko ne može izvući na zelenu granu u narednih nekoliko godina, tek će se stvari komplikovati u srpskom političkom životu. Meni je žao što ja tako mislim.

JV: Moram da vas pitam, vi ste sada sankcionisani zbog kritike koje ste uputili na račun vrha stranke. Da li mislite da je moguće da se time šalje poruka nekim drugima koji bi krenuli tim putem i možda javno kritikovali?

Poruka se šalje. Ljudi treba da ćute i da rade. Ja nisam čovek kome se naređuje, ja sam čovek sa kojim može da se razgovara i zato me nema u odgovarajućim izvršnim organima vlasti. Jer samnom se ne može razgovarati jezikom vojske, izvršenje naređenje. Ja ponešto znam, mnogo više od nekih drugih i znam mnoge stvari kako bi trebalo da se urade i znam puteve preko jih bi trebalo da se urade ali prosto su interesi takvi da mi ne dozvoljavaju. Rekao sam vam malopre, ja živim za politiku, meni ništa od politike ne treba. Mnogi koji su unutra žive, iz ovih ili onih razloga, sa deficitima svojim i profesionalnim i moralnim. Nisam ja anđeo, nisam ja čovek bez deficita imam i ja sijaset svojih nedostataka ali u poređenju sa njima ja sam nekoliko kopalja iznad. Izvinjavam se što to ovako neskromno za sebe kažem. Čitajući komentare iz Južnih vesti, hvala svima za one komentare, osim nekoliko, a dužan sam na jedan komentar da odgovorim. Jedna komentar je bio a profesore Čorbiću vi menjate stranke, ne uspevate da se afirmišete ni u kojoj stranci. Tom komentaru želim da kažem da tačno je. Ja menjam stranke da očuvam vlastiti integritet. U mnogim strankama, u SPS-u sam bio na kongresu i video sam kuda ide, nisam bio ni dan član SPS-a. Ušao sam kod Vuka Draškovića za godinu dana sam izbačen iz stranke jer nisam hteo da prihvatim paravojne formacije koje treba da vežbaju po Viniku, te budalaštine i gluposti kojima je onemogućavao i da gospodin Milišević vodi kvalitetniju nacionalnu politiku. Ušao sam u DEPOS, zvali su me, pa su me poslali u DSS da pomognem DSS-u. Tamo sam bio žestoko, na neki način. izigran, ponižavan. Bio sam u Glavnom odboru sa Koštunicom, koji je izuzetan intelektualac ali totalno promašen političar. Neprekidno sam bio u raskoraku ili šrehu sa tim čovekom, koji je fantastičan intelektualac. Šteta što nije predsednik Srpske akademije nauka. Ali se u politici ne snalazi dobro, to je moje mišljenje. Na kraju krajeva pokazalo se time što je ispao. Menjao sam stranke ali ni od jedne stranke nisam ni ispod nokta ništa nisam dobio. To je odgovor tom komentaru da sam menjao stranke. Za razliku od mnogih preletača, koji SNS-om vladaju izvesni etaloni konstante srpske politike iz URS-a. Ima ih i danas 14 ljudi je iz URS-a u izvršnoj vlasti. Gospodin Gradonačelnik nikog od njih nije promenio, ja sam mu savetovao sa skupštinske govornice da radikalno rekonstruiše svoj kabinet. On to nije uradio, prvi saradnik mu je podpredsednik Skupštine koji je iz URS-a došao. On kod nas nije došao zbog toga što nas voli. Njegov prirodni interes je da opstane u politici, ja to ne osporavam i mnogi drugi.

JV: Bližimo se kraju i moram samo nešto da vas pitam za kraj. Vi na Pravnom fakultetu predajete politički sistem. Da li se vama čini, na to je bilo dosta komentara, da Srbija ide ka diktaturi?

Srbija je mala zemlja da bi mogla da ide ka diktaturi. Nema govora, ne može Srbija da doživi diktaturu ni po kom osnovu. Srbija može da doživi veću ili manju vrstu autoritarizma. Ali to nije diktatura. Ili neke izražejnije autoritativnosti poput političkih šefova u nekom relativno kratkom periodu.

JV: Vidite li Vučića u toj ulozi?

Nema šanse. Vučić prvo po prirodi svoga bića ne može da bude diktator. On ima mnogo snažnu emociju i želju da promeni društvo, da promeni državu, da joj promeni novu energiju i snagu, pa izgleda da je on neki koji je smaodržac. On kada govori o promeni svesti, što su generalno govoreći i ja mu to kažem da više to ne govori, jer to ne korespondira za tradicijom srpskog naroda. Na kraju krajeva, ta protestanska svest je mnoga zla donela i Evropi i Americi, da ne pričamo o toj protestanskoj svesti. O tome mnogo više znam nego što je prilika da pričam. Menjajući se na taj način nećemo sebi ništa dobro doneti. Mormao da se menjamo na način koji korespondira sa našom tradicijom i istorijom i tu treba. Tačne su njegove konstatacij o lenjosti i sporosti, nepreduzimljivosti i mnogo čemu drugom. Ali nije ta promena svesti, spolja uvezena nešto što nama treba. Sa te strane mislim da smo previše mala zemlja da bi se mogla nekakva diktatura uvesti u ovu zemlju. I da je predstavlja Vučić. Na kraju krajeva mi smo toliko mala zemlja da sa malo para nama napraviti najraznovrsnije socijalne buntove, nemire, pa čak, bog će mi oprostiti što ovo kažem, mogu da nam naprave, neću sada to da pominjem, da ne budem previše sumoran u onome što govorim. Građanske sukobe koji mogu rezultirati određenim sukobima ili u Sandžaku ili u Vojvodini. Moja pretpostavka je da će ovi izbori biti vrlo opasni izbori, vrlo konfliktni izbori, unutar kojima možemo u Vojvodini ili na drugim mestima doživeti žestoke sukobe između izbornih konkurenata. Na nama je, na vlasti, na Vučiću da maksimalno povede računa da se svaka mogućnost izrođavanja izbora u međusobne sukobe, koji idu ka pretnji, ka međusobnim tučama na izbornim mestima spreči. To će biti veliki zadatak za koji sam uveren da će ga Vučić ostvariti. Mirni, pošteni, kako je rekao marljivi i odgovorni izbori su potrebi ovoj zemlji. Pa ko zaradi poverenje građana neka vlada dalje ovom zemljom. Jel sam uveren da će SNS i na ovim izborima pobediti i na lokalu i u republici i u pokrajini. Nažalost imam malo sumnje da će to biti tako trijumfalno kao što je bilo, ne verujem.

JV: Ostaje da vidimo kada ovi izbori budu raspisani.

Kada kažem ne verujem a uložiću sa svoe strane, ako mi dopuste a verovatno mi neće dopustiti, pošto su me isključili, onoliko snage koliko mogu da mi i na ovim izborima prođemo dobro. I da Vučić, kako je rekao, ove 4 godine stabilizuje Srbiju i privede je osnovnom cilju, dovede do vrata ulaska u EU. To su široke priče o kojima možemo pričati satima i satima i slagati se ili ne slagati. Mislim da ne možemo biti diktatura, bez obzira na to što neki pokušavaju da Vučića označe kao potencijalnog diktatora. Meni je to pomalo smešno.

JV: Hvala vam što ste bili gosti emisije 15 minuta.

Hvala i vama.

JV: Moje ime je Predrag Blagojević.