Dragan Đilas

Gost: Dragan Đilas, predsednik DSa

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: U trećem serijalu emisije 15 minuta ubedljivo najviše gostiju bili su članovi Demokratske stranke a sada to više nisu. Prvi gost koji najdirektnije može da odgovori na pitanje je predsednik DSa Dragan Đilas. Dobor došli gospodine Đilas.

Dobro veče.

JV: Da li je ovo kraj rapsadanja DSa?

Taj termin raspadanja, ja se a tim ne slažem. DS postoji 24 godine iz nje su mnogi odlazili, neki su se i posle i vraćali, ovo je sada jedna situacija koja nije baš zabeležena u dosadašnjoj istoriji.

JV: Kako biste vi ti opisali i kojim terminom?

Neznam ni jednu reč da vam nađem ali pokušao sam da kažem da nije zabeleženo da neko ko je predsednik stranke i bio je počasni predsednik stranke izađe iz strnake 30 dana pred izbore pošto na glavnom odboru njegova politika i predlog da ova stranka ide u vladu sutra sa Aleksandrom Vučićem nije prošao velikom većinom glasova. Ja mislim da takvi potezi mogu sami za sebe više da kažu nego što bih ja to mogao da prokomentarišem.

JV: Šta je vama sada Tadić? Politički protivnik, bivši stranački kolega, kako bi ste to definisali?

Politički protivnik. Oni ljudi su sada deo takozvane opozicione scene koja otovreno govori da sutra može u vlast sa SNSom. I smatraju da sve što se desilo ovih dve godine u Srbiji nije pokazalo da ta stranka nema kapacitet da iznese bilo koje reforme odnosno i da su u odnosu prema svim temama na istom nivou kao pre 20 godina kada su bili radikali. Evropa ih je prihvatila zbog Kosova. Kosovo je defakto dato, više nema države Srbije za to su dobili pohvale ali za sve ostalo što se dešava u toj zemlji, pre svega ekonomija, ne da nema pohvala nego su ozbiljne kritike na račun toga što rade.

JV: Kako je moguće doći do stabilnosti u državi kada stranke koje bi trebale da je vode nisu stabilne i kada su one sklone takvom cepanju?

Vi stabilnost države dobijeta ako ekonomija zemlje dobro funkcioniše. Belgija je bila zemlja u kojoj nisu mogli da naprave vladu skoro dve godine ali vi kada odete tamo vidite da ljudi rade, to ih toliko i ne dotiče. Zato što imaju normalan posao, normalne plate, da ne kažem visoke i zato što ekonomija funkcioniše. Stabilnost zemlje dobijate ako jačate institucije a ne političare. Političari će biti ovakvi ili onakvi. Svađaće se, dogovaraće se neće se ponašati tako ako imaju šanse da budu vlast zaboraviće sve što su pričali do juče, jedan o drugom o trećem i napraviće tu vlast. Bez obzira šta su obećavali građanima. Ako napravite institucije, ako imate pravo pravosuđe, ako imate ekonomiju koja funkcioniše, ako ljudi nemaju egzistenijalni strah, šta sutra ako ne bude plate onda ćete imati stabilnost u državi.

JV: Da li je to moguće učiniti u Srbiji?

Pa mi ili ćemo to učiniti ili ćemo nestati. Ovakva atmosfera koja ovde vlada jako dugo, ne samo poslednje dve godine nego i pre toga. Kroz sve što smo prošli devedesetih, ubistvo premijera, pa sve ostalo jednostavno je jako loše. Ja nisam od onih koji će vam reći da se pre dve godine sjajno živelo u Srbiji i da ta vlada u kojoj je bila i DS, kao stožer vlade nije činila i greške. Pa jeste. Većina tih ljudi iz vlade je otišla iz stranke ali ja sam godinama bio podpredsednik stranke, nosim i ja odgovornost za sve to. Ali ove dve godine po mom mišljenu su kataklizmične i katastrofalne, o ekonomiji, o ljudskim pravima, o slobodi medija.

JV: Rekli ste da očekujete da će naredne godine država bankrotirati.

Ja to ne očekujem. Ja to znam. To nema veze sa tim šta želite ili ne želite. Da li mislite da bilo ko ko voli svoju zemlju želi da ona bankrotira? Da li mislite da bilo ko ko voli svoju zemlju želi da vidi ljude na ulici da protestvuju što nisu primili platu? To niko ne želi.

JV: Da li politika DSa, budući da je bila u vladajućoj koaliciji uticala na takvu situaciju da eto dođemo pred bankrot?

Do pre dve godine imali ste jednu situaciju, tim izborima su se ljudi izjasnili o toj vladi, onima koji su bili u vladi. Na ovim izborima ljudi glasaju za stranke koje su dosada bile na vlasti i to što opozicija nudi. Ne možemo da 10 izbornih ciklusa provedemo u tome kako bi voleli ovi koji su sada na vlasti da pričamo šta je bilo. Ne mogu se ja vratiti u devedsete. KAda se cela Evropa razvijala, kada su stirgle investicije u sve zemlje oko nas, Mađarsku, Slovačku, Češku a da smo mi ratovali i u onom sankcijama izgubili sve što smo imali. Jel to nekome ili nečemu koristi? Ja mislim da ne koristi nikome, treba da se okrenemo budućnosti. Šta je to što se nudi i da ocenjujete rezultate ove vlade koja je dve godine na vlasti.

JV: Ko je odgovorna za to što je država pred bankrotom?

Pa oni koji su dana, trenutno na vlasti. Država nije bila pred bankrotom pre dve godine. Za vašu informaciju, do tada su sve vlade zadužile Srbiju za 15 milijardi evra, 5. oktobra zaduženost je bila 13 milijardi evra, znači za deset godina samo dve, ovde za 18 meseci 5 milijardi. Taj kreditni rejting koji omogućava da se zadužujete kao zemlja je spušten za dva nivoa. Mi smo na nivou Brukline Faso. Stopa nezaposlenosti ove zemlje po podacima državnog zavoda, ne DSa, je 28,9% a bila je 25% pre dve godine. 25% je ogromno ali 28,9 je nekih 70, 80 hiljada nezaposlenih. U januaru mesecu ove godine je prihod od poreza na plate 15% manji nego u januaru prošle godine. Šta vam to govori? Da je 15% manje plata podeljeno i to je sve po zvaničnim državnim podacima. I ova zemlja se gasi. Neko može da kaže ja to nevidim ali je to tako. U budžetu države Srbije za ovu godinu da bi pokrili samo troškove penzije, plate ljudi kao štop su lekari, profesori, policajci, svi oni koji dobijaju platu od države fali 5 milijardi. Sada je stigao kredit od 700 miliona evra iz EMirata, gde gospodin Krstić, ministar finanasija i svi ponavljaju rečenicu dobro je da smo uzeli ovaj zajam inače bismo morali da se zadužimo. Pa šta je uzimanje zajma nego zaduženje? I opet fali još 4 milijarde. Vi sada možede da volite Dragana Đilasa, možete da ga nevolite, možete da volite DS ali to su poaci koji su zvanični podaci i koji na žalost govore da su šanse da ova zemlja ako nastavi ovako ne prođe na način na kojim vam govorim a to je to bankrotstvo.

JV: Gde vi vidite rešenje?

Pa rešenje je da promenite potpuno način razmišljanja. Da prvo shvatite da je država jednako partija više ne može. I da pogledate primer Beograda gde sam bio gradonačelnik i gde je više od pola gradskih preduzeća vode nestranačke ličnosti. Agencija za investicije koja je izgradila sve po Beogradu, sva obdaništa, 44 za 5 godina, 9 škola, mostove je vodio čovek, moj prijatelj, Marko Blagojević kolega sa mašinskog fakulteta. Agenciju za javne nabavke, koju smo napravili pre 5 godina da sve okupimo na jednom mestu da bismo uštedeli i kontrolisali je vodio Bane Janković, čovek iz Kučeva, ovaj čovek je iz Loznice. Ja sam ih doveo tu da rade, nijedan nije član stranke. Prmenite način razmišljanja. Mi smo uzeli PKB pre tri godine, kao firmu koja ima 100 miliona duga, 16 godine neplaćnih poreza i doprinosa na plate, 6 godine neplaćene struje, danas radi 2000 ljudi prosečan plata 50000 dinara i sve se plaća. Znači, može se ukoliko iuskreno pristupite. Dovedete profesionalni menadžment platite ga i on radi. Kada kažem država jednako partija tako i ovde. Državno preduzeće partisko preduzeće. Ali onda nije preduzeće, više nije preduzeće. Ja nisam čovek koji kaže da treba da bude sve državno, to nije tačno ali nisam ni neko ko prihvata da ono što je privatno to je uspešno što je državno automatski neuspešno. To nije tačno. Onda bi se Nemačka raspala. Dojče Telekom je državni ili privatni? Telenor, čije telefone mnog od nas imaju jel državni ili privatni? Državni, pa kako radi. Tkao što imate pravi menadžment, prave plate, bonuse za njih, bonuse za radnike to već sve postoji. Pokrenete prehrambenu industriju, poljoprivredu, to je šansa ove zemlje, mi možemo hranu da izvozimo jer je nema dovoljno. Damo neke subvencije za izoz, za transport, pošto smo daleko od nekog del Evrope, Rusije a onda još železnicom izvozimo a onda ćete imati situaciju da kažemo da železnica nema dovoljno vagona, pa četiri fabrike vagona koje štrajkuju dobiju posao, pa ljudi prime platu, pa od te plate počnu da troše u gradu gde žive, pa i onaj ko radi u prodavnici gde ovaj troši platu pa i on primi platu i dobijete jedan ekonomski ciklus da se ova zemlja kreće napred. Ovako idemo samo u kontra smeru.

JV: Koji je period potreban da bi ona krenula napred?

Pa niko sada ne može da vam kaže šest i po meseci ili koliko. možda već prvog dana krene napred. Prvoga dana. Pre dve i po godine sam sa svojim saradnicima pisao zakon kako da se biraju direktori javnih preduzeća, nažalost to nije prošlo. Jednog dana ćemo biti u toj situaciji. Da te ljude platimo da ih dovedemo iz ozbiljnih firmi, da nije partiska knjižica glavna stvar. Evo ja sam dao primer PKBa, ja sam sada u Nišu, mogu da pitam koliki profit ima Apotekarska ustanova Niš, ja ću vam reći u Beogradu, milijadrdu dunara za prošlu godinu. I poslednjih pet godina nije bio direktor koji je bio član stranke. Nego je kolektiv predložio osobu koja će da vodi tu firmu. Od tih milijardu i ako smo dozvolili privatnim apotekama da rade i opet milijardu, Trista bi otišlo u budžet grada Beograda i mi bi uradili 5 domova zdravlja, ambulante. Tako stvari funkcionišu. To je nešto što je već dokazano da negde funkcioniše. Desilo se tamo glde sam ja sa svojim timom vodio taj grad. Ja građanima ništa ne obećavam ja nudim. Nudim konkretna rešenja na osnovu rezultata koje smo napravili.

JV: Očekujete da će se rezultati videti već prvog dana?

Ja nešto vas da pitam ali to je više retoričko pitanje. Da li očekujete da sva deca u osnovnim školama imaju besplatnu užinu? Da li bi voleli da svaka trudnica prima punu platu?

JV: Da li je sve to moguće?

Da vam samo nešto kažem. Sve to i još da vsaki penzioner koji prima manje od 16 000 primi i trinestu platu smo mi uradili u Beogradu. U Beogradu smo uradili. Iako u Beogradu smo od prihoda na plate tražili da umesto 80% pripadne 70%. I za to me danas prozivaju moji protiv kandidati za gradonačelnika. Kako sam ja oštetio Beograd. A ja sam smatrao kako je normalno da se Beograd odrekne dela, jer ipake je sva administracija kod nas i sve plate su kod nas i da to damo za nerazvijeni deo Srbije. To su velike pare. I napravili smo 44 obdaništa za 5 godina i 9 osnovnih škola i 2 mosta. 40 godina nismo imali ni je dan most, u vreme najveće krize. Jer smo se organizovali, doveli prave ljude i radili. Nismo mnogo pričali, nismo mnogo filozofirali. Ako je mogao PKB koji je vredeo 1 evro pre tri godine, danas po proceni oditora vredi 400 miliona evra. A što ne može to isto u Srbiji da se napravi? PA može, samo dovedite prave ljude i dajte im šansu.

JV: Da se vratimo na priču o DSu i situaciji u njoj. Da li je ona uticala na birače?

To ćemo da vidimo 16. marta.

JV: Istraživanja pokazuju da se po broju glasova, DS i NDS nalaze oko cenzusa.

Ja sam posle dva meseca rekao svim ljudima. Ne obraćajte pažnju na ta istraživanja. Ta istraživanja ovde služe da se ubede glasači i jedina opoziciona stranka DS: Samo mi nećemo sa SNSom u vlast. Hoće i LDP, hoće i Boris Tadić, hoće i Dinkić. Ja ne vidim ništa zajedničko sa ljudima koji rade ovoj zemlji ovo što rade. Nemam ja ništa lično protiv Vučića, daleko od toga.

JV: Da li je to jedno od predizbormnih obećanja, ipak?

Nije to obećanje, to je činjenica. Ja ne mogu da sarađujem sa ljudima koji na svaku reč da vam odgovore najbrutalnije i da vas optuže da mrzimo ovaj narod i ovu zemlju. I pre 20 godina su nas kvalifikovali kao strane plaćenike. Jedina stvar koju su ispunili je kancelarija za brze odgovore. Čim mi nešto kažemo stigne odgovor za 5 minuta. Ja danas slušam kako sam ja ekstremista, prizivam snajpere i Ukrajinski scenario u Srbiji. Ko? Dragan Đilas? DS? Pa kako vas nije sramota to da kažete. Pa mismo rekli samo jednu činjenicu. Da ljudi ne primaju plate, da lošije žive i da svima nama, Srbiji i Vučiću i Đilasu preti opasnost socijalnog bunta. Da ljudi izađu na ulice i da se pobune jer nemaju dovoljno i da treba da se dogovorimo kako da bude takva situacija da do toga ne dođe. A oni nas optužuju da prizivamo nekog da uđe u stan Aleksandra Vučića. Ko priziva? Što to radite? Što opet kopate rovove među ljudima koji drugaqčije misle? Što opet delite Srbiju na ove ili one? To jednostavno ne vodi nigde. Ali ja imam pravo da imam drugačije mišljenje od Aleksandra Vučića. Imam pravo da kažem da to nije dobro. I niko nema prava da me zbog toga proganja, hapsi, stavlja na 200 naslovnih strana tabloida, uništava moju porodicu, moj privatni život, to niko nema pravo a to se ovde dešava godinu i po dana. E zato sa takvima koji to rade mi ne možemo da budemo vlast. Ta vlast neće Srbiju povesti napred. To je cela suština. A ovi drugi kažu, ako prihvate našu politiku mi ćemo sa njima. Ko da prihvati, Vučić koji ima toliki broj glasova da prihvati to što kaže Čeda Jovanović. Pa dajte molim vas ili Boris Tadić. Pa vi kada ste mali partner prihvatate ono što veliki govori. Pa nemojte da podcenjujete inteligenciju ovog naroda, pa mi smo pamet pokazali vrlo često. To su samo izgovori političara koji po svaku cenu žele da budu vlast i ništa drugo. Pa sada nalaze objašnjenje za svoje birače kako se mora. Pa ne mora se.

JV: Već ste pomenuli tabloide. Kao neko ko je radio u medijima kako se vi informišete? Kome vi verujete kada je reč o njima?

Moram da priznam da sam prestao da čitam novine. I to mi je dosta veliko olakšanje. Ne mogu da čitam o sebi i o milijardama, milionima, avionima, kućama…

JV:  Upotrebljavaju često reči tajgun, medijski mag, šta vam najviše smeta?

To ja vas da pitam. Ako sam ja medijski mag i preko te agencije sam kontrolisao medije kako ih ne kontrolišem ovih godinu i po dana? Nema tu uticaja. Tajkuni su po meni ljudi koji su učestvovali u nekim privatizacijama, bogatili se na račun Srbije. Ja nikada ni u jednoj privatizaciji nisam učestvovao. Sve sam počeo od početka i napravio najveću firmu u osam zemalja. Svim zemljama bivše Jugoslavije plus Albaniji. A bavim se politikom od 2004. godine. I u nju sa mušsao sa svim onim što imam i danas. Ja mislim da bi bilo sjajno da u nju ulaze ljudi koji su već nešto uradili. Ne moraj svi da budu u biznisu. Mogu da budu u bilo čemu ali da su nešto radili. A ne kako oni kažu da će Srbiju da promene oni koji u radnoj knjižici nemaju ni dan radnog staža van politike. PA čime bi se bavili sutra a nabrojali ste neke ljude. Čime bi se bavili sada Vučić, pa i Boris Tadić, pa Ivica Dačić, šta bi oni radili da nisu u politici. Možete li da ih zamislite da nisu u politici? Od čega bi živeli. To je problem ove zemlje. Ovde su 90% političara da nema politike oni bi umrli od gladi. A nama je potrebno da ulaze ovakvi ljudi. Kao Miodrag Stojković, genetičar, napravio kliniku za vantelesnu oplodnju. Naučnik. Da nam uđu neki lekari, da nam uđu neki ljudi koji rade u fabrikama, koji znaju, koji osećaju to. To nama treba u politici Srbije.

JV: Recite mi molim vas za kraj. Što se tiče ljudi na jugu Srbije. Šta vam oni kažu?  Šta vam oni zameraju?

Ovde ljudi teško žive. Ne veruju DSu. Smatraju je odogovornom. Kao da je bila na vlasti 10 godina a ne 4 godine. Velika su očekivanja i bila posle 5. oktobra. Koja nisu ispunjena. Ljudi jednostavno jako dugo lope žive onda im ta priča kada neko dože i kaže sada ćemo da pohapsimo sve. Svi su tajkuni, lopovi, kada njih pohapsimo biće para za sve. Pa evo dve godine hapse i nastaviće da hapse posle izbora, krenuće hapšenja po Beogradu, ljudi koji su samnom radili posao, koji su časni i pošteni ljudi. danas možete da uhapsite koga hoćete i  da držite u pritvoru koliko hoćete. Pa oni drže u pritvoru predsednike opština koji su nešto potpisali. Oni ne kriju da su potrpisali, ako su prekršili zakon odgovaraće. Ali zato sede u privoru po tru, četiri meseca. Kao Sobodana Kocića iz Leskovca. A zato je gospodin Lazarević optužen da je odavao Šarićima tajne da će policija da presretne stotine tona kokaina on je u pritvoru bio manje od 24h. Zato što ljudi loše žive, ja im govorim šta smo dobor uradili i govorim da ima šanse da u celoj Srbiji to uradimo. Ako hoćemo na taj način da živimo. Trideset malih PKBova u Srbiji koji vode profesionalci, da ljude iskoriste zemljište koje koriste, okupimo ostale poljoprivrednike, da prodaju. Napravimo hladnjače i skaldišta da prodaju čim uberu jabuku i da je prodaju posle tri meseca kada je duplo skuplja. Izvozimo to. To daje šansu, mogućnosti, realna Srbija je Srbija na zemlji ne na vodi. I od te zemlje i od tih plodova treba da živimo. T oje ono što nudimo sa naše strane.

JV: Hvala vam na gosatovanju.

Hvala vama na vremenu.

JV: Moje ime je Sanja Janačković a gledali ste 15 minuta.