Miroljub Stojčić

Gost: Miroljub Stojčić, narodni poslanik SPS iz Vranja
Razgovor vodio Zoran Marjanović

JV: Pre neki dan završena je tzv. prolećna sesija Skupštine Srbije. Parlament je radio punom parom, O tome govori podatak da je doneo skoro stotinak zakona i drugih važnih odluka, što, hteli vi to ili ne, mora mnogo da znači za zemlju Srbiju, ali ono što je najatraktivnije, verovavno, za južnu Srbiju desilo se dva dana pre kraja zasedanja. Dogodilo se da je u zgradi parlamenta, u Odboru za građevinarstvo održan razgovor u kojem je potvrđeno da će u Vranje stići lađa. Da li baš bela lađa, ili nekakva drugačija, nebitno, ali kažu… Možda se neće zvati Nea Vranje, biće Vranje! Da li će biti lučka kapetanija u zgradi Opštine ili ne, ni to se još ne zna, ali ipak kažu da biće lađa i nije sve prazna priča. Pa  smo, eto, upravo zbog toga, zamolili narodnog poslanika, Miroljuba Stojčića, čoveka koji je 15 godina bio što gradonačelnik, što predsednik Opštine, što… Stalno, stalno nešto bude! Dakle, da nam on malo interpretira priču sa toga… Stiže u Vranje lađa, a u Vranje, zna se, nema laganje.

Hvala lepo na vašem pozivu i veoma mi je drago što se danas nalazi u Nišu i evo, razgovaramo, da kažem, o tim razvojnim projektima. Dobro ste rekli – mi smo prekjuče, na insistiranje poslanika i pomenutog Odbora, imali jednu sednicu u Skupštini Srbije gde smo razgovarali o zaista veoma ozbiljnom projektu, o njavećem projektu, kako je ministar Bačević rekao, koji Srbija nikada nije imala, niti će možda imati! Naime, razgovaralo se o plovnom kanalu Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more. Jednostavno, mi smo tražili da nas i ministar Bačević i njegovi saradnici upoznaju sa time dokle je došla ta priča vezano za ovaj zaista veoma ozbiljan projekat koji će, kao što sam ja rekao u diskusiji gore u parlamentu, posebno značiti za razvoj Srbije od Niša prema jugu, znači, prema Leskovcu…

JV: Oprostite, ta priča o tom plovnom putu koji treba da poveže Evropu sa Egejskim morem, odnosno, sa lukom u Solunu, nije nova! Imam fotografije brodova, parobroda u Paraćinu. Ali, šta je to što je ključno, što daje osnovu da se veruje svemu tome?

Prvi podaci za jedan ovakav projekat datiraju iz 1843.godine. I ja sam bio iznenađen sa tim podatkom i da se uvek u nekom periodu, da kažemo, razvoja, spominjao plovni kanal prema Egejskom moru. Međutim, iz određenih, da kažemo i političkih i vojnih i, da kažemo, razloga ratovanja, se zastajalo sa tim projektom i jednostavno, sada se došlo na ideju da se uopšte pokrene taj proces, vezano za plovni kanal. Verovatno da je jedan od razloga za ovu ideju da se pokrene i taj što, ja moram da vam kažem, na raspolaganju Srbija ima negde oko tri milijarde eura, stoje negde u fondovima, Srbija plaća kamatu, a nemamo ozbiljne i velike projekte gde bi se ta sredstva plasirala. I to je bio jedan od uzroka i razloga zašto da mi krenemo sa razgovorom na ovu temu.

JV: Dobro, to znači pare stoje, a onda šta? Dođu Knezi?

Pare stoje, plaćamo kamatu, a nemamo projekat! I onda smo, u saradnji sa kineskom vladom. znači, Vlada Srbije i kineska vlada došli do toga da se ispita i da se krene sa izradom studije, da se zaista ta ideja vidi koliko je ona opravdana i koliko to vuče za sobom i koliko ona znači .. da li uopšte može da se realizuje. I…

JV: Kakve veze to ima sa Kinezima? Šta će Kinezi tu?

Prema, znači, sadašnjim podacima, znači, Kinezi su preuzeli obavezu da urade kompletnu studiju. Oni rade studiju besplatno, koja treba, koja je učinjena i napravljena negde, da kažem, oko 95 %.. Potrebne su, prema izjavi, da kažemo, stručnjaka, onog dana kad smo bili gore u Beogradu, to su rekli, da postoje neki podaci koji su vezani za nautiku i da će nakon toga uraditi studiju i reći Srbiji: “OK! U redu je, projekat je dobar, idemo na realizaciju!”… Kinezi…

JV: Ali, zašto? Zašto to Kinezi rade?

Kinezi su prihvatili da rade ovaj projekat, pre svega, iz razloga što imamo dobre političke odnose sa Kinom. Zaista se radi o jednom veoma ozbilljnom projektu, takoda iz nekih prijateljskih razloga između Srbije i Kine je prihvaćeno da ona radi studiju. A drugo, ja sam prvi put čuo tu informaciju da, jednostavno, Kinezi su uzeli u zakup luku Pirej, a da su u planu da uzmu u zakup i luku Solun. Prema tome, čini mi se da je ovaj kanal Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more, odnosno, Solun, sastavni deo jednog veoma ozbiljnog i velikog projekta u Evropi koji faktički treba da omogući da roba koja će biti dovežena u solunsku luku bude prosleđena prema centralnoj Evropi gde su, takođe, Kinezi zainteresovani i za izgradnju čitavog ovog kanala.

JV: Podatak je više nego značajan, jer on govori da ovi Kinezi koje sada imamo po većim gradovima na jugu Srbije, koji imaju tu svoje prodavnice, su u stvari verovatno samo prethodnica jednog talasa koji će nam tek stići, ako krenu lađe!

Pa, dobro, mi u suštini, pogotovu na jugu Srbije, doživlajvamo Kinu kroz, ove Kineze, što ste vi rekli, kroz prodavnice i kroz tu njihovu trgovinu, ali, u suštini Kina je zaista veoma značajna industrijska sila i zemlja sa modernom i savremenom tehnologijom. Ja mogu da vam kažem da sam ja sa njima razgovarao u vezi jednog velikog solarnog parka koji treba da bude na prostoru Grada Vranja urađen, odnosno, blizu Grada Vranja, negde na 465 hektara i to je takođe u nekoj fazi, taj zaista jedan kapitalni projekat za Opštinu Vranje, gde su došli do takve tehnologije da solarni paneli apsorbuju i pretvaraju svetlost, čak i mesečevu svetlost, u električnu energiju! Prema tome, zaista zemlja sa jakom tehnologijom i velikim razvojnim i umnim potencijalom koji treba, jednostavno, da bude plasiran ovde…

JV: Dobro! I ako bi se dogodilo to što Kinezi crtaju sada kao skicu, kao varijantu, kao studiju,  na šta bi trebalo da liči naša Morava sutra?

Pa, otprilike… Ja sam gledao iz prezentacije da otprilike taj kanal treba da bude širok negde do 50 m. Čini mi se da je negde ogledalo tog kanala treba da bude negde širine 43 m, da bude negde dubine od 8 do 12 m, tako da omogućava da se mimoiđu brodovi, odnosno, lađe u širini negde oko 11m, nosivosti 2.500 t. Planirano je da bude nekoliko, da kažemo, luka na ovom prostoru, hajd da kažemo, što se nas tiče, znači od Stalaća: Stalać, Niš, Leskovac, Vranje, što se tiče Srbije, gde bi se, znači, radile te lučke stvari. Prema tome, ovo što vi kažete za Nea Vranje, treba verovati, ja mislim u tu ideju! Jednostavno, bili smo malo skeptici i kada smo razgovarali o auto – putu nekad!

JV. Iz toga što ste do sada govorili, govorili ste o plovnom putu, pomenuli ste auto – put, a kad sam vas pred ovaj naš razgovor pitao, ovako, “Završena je sezona u Skupštini, stotinu zakona je doneto, šta je najvažnije?”, pa sam čekao da kažete: “Aha, onaj o budžetu, što su nam uzeli pare u lokalu itd”, a vi ste kazali,: “Ne, nego Zakon o železnici!” Zašto on?

Pa, u suštini, ja izuzetno poštujem te razvojne projekte i zakone koji se donose u parlamentu. Nekako mi više odgovaraju, jer sam u prethodnom periodu bio gradonačelnik, predsednik Opštine, predsednik Skupštine i neka iskustva, jednostavno, bavio sam se razvojem moje lokalne zajednice. Prema tome, Zakon o železnici je dobar, pogotovu što se tiče uzimanja, da kažem, ovog kredita od strane Rusije, u visini negde od 800 miliona dolara koji će biti implementirani posebno na ovom delu, da kažemo, na jugu Srbije, gde Niš treba da bude čvorište odakle će se planirati radovi i prema Pirotu i Dimitrovgradu, ali i prema Leskovcu, Vranju i Preševu, gde treba da bude negde, čini mi se, iz tog kolača, izvora, negde blizu 200 miliona eura… Jer samo znam da je dole na prostoru, da kažemo, od Grdeličke klisure prema Preševu planirano negde oko 30 miliona eura za rekonstrukciju tog dela pruge. Takođe, Pečenjevac – Leskovac i značajna sredstva prema Dimitrovgradu. I jednostavno, stvoriti neke uslove da zaista nekom brzom železnicom omogućimo našim studentima, poslovnim ljudima da iz pravca juga i pravca istoka dolaze u Niš i rešavaju svoje probleme. Znači to je… Projekat je realizovan, postoji tehnička dokumentacija i s njime se kreće u realizaciju, ja mislim, vrlo brzo.

JV: I na sve to dođe sad onaj četvrti tranzit koji se zove gas.

Gas je, znači, projekat koji je u toku. Znači, “Južni tok” je zaista jedan veliki projekat koji prethodi, da kažemo, čini se ovom plovnom kanalu. Sve je definisano, urađena je tehnička dokumentacija. Sada je u fazi rešavanja imovinskih odnosa  i za to su izdvojena sredstva. I ono što je veoma bitno, informacija koju sam dobio tog dana u republičkom parlamentu, to je da je i Makedonija pre 3 – 4 dana potpisala, znači, ugovor sa sovjetskom kompanijom Gaspromnjeft za gasifikaciju Makedonije. I najverovatnije da će južni krak “Južnog toka” koji će ići preko Niša, Vranja ući u Makedoniju i da se Makedonija takođe snabdeva sa gasom iz ovog našeg kraka koji ide preko Niša i Vranja. To je, da kažemo, izuzetno veliki razvojni potencijal i uplanu je da se negde, samo na kontu transporta gasa, zaradi, da Srbija zaradi negde blizu milijardu eura, znači, na gasu koji će ići prema ugu.

JV: Pa, šta ćemo da radimo s tih milijardu evra, ako svi odu u Beograd?

Pa, politika ove Vlade je da se, pre svega, utiče da se zadrže, da imamo jake regionalne centre, kad to kažem, mislim pre svega, idući sa juga, Vranje, Leskovac, da kažemo Niš, posebno ove veće centre, kao što su… Niš treba da bude jedan pokretač razvoja ovih drugih centara i ja mislim da za to imamo potencijala i umnog i tehnološkog, tako da ne treba sumnjati u to.

JV: da bismo se razvijali, moramo, sasvim prirodno, da savladamo mnoge teškoće, što. činise, ponekada je u Srbiji najteže da savladamo sebe same. Ja znam da vi nemate krsnu slavu, slavite svoj rođendan, ali znam da ste se ovih dana krstili i to levom rukom, kad ste čuli Dragana Markovića Palmu kako optužuje vašeg partijskog kolegu iz SPS i sadašnejg gradonačelnika Vranja, Zorana Antića, da je negde u Rusiji pokupio neki konjak! Pa, kaže: “Ja ih vodim da nađu neke investitore, oni kradu konjak!” Zašto ste se prekrstili?

Ne! Nije, nije, Palma … Ja sam baš razgovarao sa Draganom u vezi toga i pitao sam ga posle onog natpisa u “Kuriru”, poznajući Zoranove karakteristike, da kažem, on je faktički moj saradnik dugo godina bio i znam ga baš, ovako, dobro… Nije sklon, da kažem, ni da popije, u tom smislu. I razgovarao sam sa Draganom posle onog natpisa i Dragan je rekao da, prosto…. “iznenađen sam takvim natpisom, obzirom da smo,” kaže, “zajedno bili”. “Ja,” kaže, “ za to uopšte nisam ni čuo dok smo bili u Rusiji!” Znači, radi se, pre svega, o jednoj kampanji u tom trenutku, što se tiče gradonačelnika Vranja. Ja mislim da je on našao rešenje, da kažemo, sa navedenim listom da se izađe iz tog problema. Ja sam mu čak predlagao i druge savete u smislu da, jednostavno, tuži za klevetu! Jer, ipak, je i njegova ličnost, a i Grad Vranje. što je za mene bilo posebno, ovako, bolno, povređen u tom smislu da gradonačelnik jednog, da kažemo, veoma uglednog grada, koji ima svoju tradiciju i ima jedan politički nivo, bude povezan na taj način.

JV: A, interesantno… Sad, ne govorim o Zoranu Antiću, kao gradonačelniku, ali karakteristično je. Ovih dana imate u Vranju i neke druge probleme, između ostalog, i štrajk u Yumcu, za koji je ostalo nejasno da li je uopšte uspeo ili nije uspeo, ali se Zoran Antić stavio na stranu štrajkača i rekao: “Ako, treba tako!” Šta se to događa između Vranja i Yumca?

Činjenica je da su problemi u Yumcu nagomilani dugi, dugi niz godina i splet političkih okolnosti je verovatno doveo do toga i malo da je malo i rukovodstvo Yumca… Ne želim da kažem da treba Grad Vranje da utiče na privrednu politiku Yumca, ali u svakom slučaju da su se od Grada izdvojili malo i računaju da mogu da vode politiku Yumca bez Grada! U ovim okolnostima, kada je Yumcu potrebna pomoć na svaki način, i sa lokalnog i sa republičkog nivoa i pomoć i poslanika i gradonačelnika, primereno je da se problemi rešavaju u tom nekom ambijentu, sa načelnikom okruga, takođe, sa stručnjacima iz oblasti ekonomije sa prostora Vranja, ali činjenica je da rukovodstvo Yumca ne traži tu pomoć, a najveće probleme u čitavoj toj priči imaju sami radnici. Ali, mislim da ćemo mi već izaći iz tog problema! Gledaćemo da ipak ono što smo zacrtali pre nekoliko godina, kroz jednu reformu Yumca, zaista postane to jedan primeran i ugledan kolektiv na jugu Srbije.

JV: Veliko vam hvala na ovom razgovoru.

Hvala i vama što ste me pozvali.