Saša Radulović

Gost: Saša Radulović, Ministar privrede u ostavci

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: U zemlji u kojoj više od polovine ukupnog broja građana radi u javnom sektoru ili u javnim preduzećima, neko ko je kao ministar predlagao reforme je u jednom trenutku bio veoma omražen. Makar, kada su sindikati u pitanju. Gost emisije “15 minuta” je ministra u ostavci i lider liste “Dosta je bilo – Restart” Saša Radulović. Gospodine Raduloviću bili ste ministar svega pet meseci, poslednjih dana koje ste proveli u kabinetu suočavali ste se sa velikim nezadovoljstvom radnika da li očekujete da ćete na izborima imati više uspeha?

Pa mislim da ste to pogrešno rekli. Nije to nezadovoljstvo radnika već fabrikovani protesti sindikalnih vođa koji bi izgubili svoje privilegije izmenama zakona i takođe nespremnošću političara posebno ALeksandra Vučuća da sprovedu bilo kakve smislene reforme. Problem društva u Srbiji je parazirski sistem koje su izgradile političke stranke, taj sistem je izgradio Boris Tadić za vreme prethodne vlade, njega je samo nasledio ALeksandar Vučić i malo ga usavršio. Taj sistem izuzetno mnogo košta građane Srbije. Petnaest posto viška partiskih zaposlenih ljudi u tom sektoru nas košta više od milijardu evra godišnje. Prateća burazerska ekonomija takođe. Zbog tog i takvog sistema mi nemamo novca za druge stvari. Ljudi loše žive, penzioni sistem je loš, zdravstvenog osiguranja nema, zbog tog parazitskog sistema propadamo. Ne postoji nikakava volja da se on reformiše, zato što bi reformisanje tog sistema značilo da stranke koje žive od toga sistema, koje se njim hrane više ne bi mogle da funkcionišu. Recimo SNS ima preko dvesta hiljada novih članova u poslednje dve godine. To vam pokazuje koliki je razmer tog sistema i pokušaj svih da uđu i dobiju barem deo tog kolača. Problem sa opozicijom je takođe, što stoji ispred vrata Aleksandra Vučića i želi da uđe u taj sistem da dobiju i oni jedan deo umesto da razgovaramo o tome kako da se demontira, kako da se postavi dobar zdrav sistem kako bi onda ostatak društva mogao da funkcioniše.

JV: Ispravili ste me i rekli kako to nije bilo nezadovoljstvo radnika već sindikalnih lidera, odnosno, da je bilo orkestrirano. Da li su građani svesni toga i ti radnici, koji su možda osetili strah zbog najavljenih reformi? Da li su oni bili svesni šta te reforme podrazumevaju?

Pa reforme podrazumevaju da živimo od rada a ne od privilegija. Znači, promene zakona koji smo radili su promene koje bi dovele do toga da su zloupotrebe male da su neradnici ti koji plaćaju ceh da oni koji neplaćaju poreze su oni koji ne plaćaju ceh. A ne produktivni radnici, ljudi koji žive od svog rada. Znači, hoćemo da živimo od rada a ne od privilegija. Radili smo istraživanja javnog mnjenja u decembru mesecu i veliki broj građana podržava reforme. Shvataju da ovako više ne može. Ova propala ekonomska politika.

JV: Ko je radio istraživanja?

Radile su agencije. Ja mislim da je Ipsos radio ovo istraživanje. Preko pedeset posto građana je podržavalo izmeme zakona o radu. Preko sedamdeset posto građana ukidanje besmislenih subvencija pod čijim teretom propadamo. Pogledajte posledicu ovog parazitskog sistema na bankarski sistem. Od Agrobanke, Metals banke, Privredne banke Beograd, sada i Univerzal banke. Milijarda evra troška za poreske obveznike, koji je otišao burazerskoj ekonomiji. Onima sa privilegijama sa vezama u političkim strankama kojima je novac na kraju otišao. Ceh na kraju plaćaju svi građani. AKo se pitamo zašto loše živimo to je zbog tog i takvog sistema.

JV: Dobro, ali vi pričate o reformama koje bi trebale na dugoročnom planu da donesu boljitak. Šta je na kratkoročnom planu? Da li su građani svesni šta bi trebalo da podrazumeva već sutra?

Ako smo ozbiljni oko reformi. Reforme mogu da se sprovedu u roku od godinu dana. Za tih godinu dana živećemo teže. Svi građani. AKo se naravi takav plan, odnosno ako se sprovedu takve reforme, kod kojih svi nose teret reformi onda su građani spremni to da urade. Ako imate refiorme koje selektivno gađaju samo neke grupe onda to tako ne važi. Ljudi vide nepravdu zato što neko nosi teret a neko ne. Znači potrebno je dubinske reforme sprovesti u roku od godiniu dana. Postaviti temelje i nakon toga sistem bi počeo da funkcioniše i ljudi bi nakon toga počeli da osećaju boljitak. Ovo što imamo sada očigledno ne funkcioniše, mi smo jedna propala neuspešna država i ostaćemo takva država na duži rok ako ne promenimo način na koji se ponašamo.

JV: Vaše primedbe, i ako ne grešim, to je bilo jedna od glavnh stvari koja ste naveli kao razlog za podnošenje ostavke je da niste imali dovoljnu podršku u vladi.

Potpuno odustajanje od reformi.

JV: Zbog čega mislite da biste u nekoj budućoj vladi imali podršku?

Nama je ovo dugorošna borba. Na ovim izborima želimo da uđemo u skupštinu da bi pokazali kako treba da funkcioniše opozicija. I da bi u tom periodu, pošto očekujemo da bi, odnosno znamo da ni Aleksandar Vučić ni kompletna opozicija nemaju nikakva rešenja za Srbiju. Nisu spremni za reforme. Nisu spremni za demotažu ovog parazitskog sistema. To će se brzo urušiti imaćemo izbore u roku od dve godine. Nakon čega očekujemo da se borimo za vlast. To nam je plan. Sada oko reformi. Pre nego što sam ušao u vladu ja sam jasno rekao koje stvari moramo da sprovedemo. Aleksandar Vučić je rekao jeste to nam treba. Ja sam ga pitao hoće li izbori biti problem on je rekao ne mene ne interesuje popularnost, samo hoću da uradim pravu stvar. Reforme koje sam predlagao su ušle u ekspoze premijera. Premijer je to pročitao pred parlamentom. Znači nije neka druga priča, nego ono što zaista tamo piše. Taj ekonomski deo sam ja pisao. Pet ključnih reformi. Regulatorna reforma sa četiri zakona. koja menjamo. Smanjenje nameta na rad, poresko opterećene je nerazumno zbog toga nam propada mala privreda. Rešenje problema preduzeća u restruktuiranju koja nas koštaju sedamstopedeset dolara godišnje. Zatim, javašluk u javnim preduzećima. Kao što je Srbija gas na primer. Partisko zapošljavanje, ogroman višak u tim preduzećima. I peti problemi sa bankarskim sektorom gde smo nakon plačkaške privatizacije ti novi vlasnici su uzeli kredite od banaka koje više ne mogu da vraćaju. A novac su izvlačili preko ofšor kompanija za svoje jahte. I taj sistem onda dovodi do visokih kamatnih stopa zbog kojih privreda ne može da funkcioniše. To je pet ključnih temelja reforme. I onda nakon što je formirana vlada počele su da otpadaju jedna po jedna. Poslednja je ukinuta odnosno, nije zakon o radu, zakon o radu je jedan u delu regulatorne reforme. Nego odustajanja od zakona o privatizaciji stečaju i dovođenja u red preduzeča u restruktuiranju. I vidimo i zašto, da su zakoni prošli direktor RTB Bora ne bi mogao da bude direktor RTB Bora i drugih propalih preduzeća gde su pratiski postavljeni kadrovi i nadzornih odbora koji ne žele red kojima treba ovakav subvencionisani haos. Sad vidimo da je direktor RTB Bora vodi kampanju SNSa u Boru to treba da jasno pokaže gde su prioriteti političkih stranaka. Moramo prvo da sprovedemo reforme. One treba da dovedu do privrednog rasta. Privredni rast dovodi do rasta zapošljavanja i do rasta životnog standarda. Ja bih voleo da može obratno, da prvo poraste životni standard pa onda da dođe do rasta zapošljavanja pa odna do privrednog rasta po onda da možemo natenane da radimo reforme koje nikoga ne bole. Nažalost ne može. Nerealno je da bilo ko obećava tako nešto. Moramo onim teškim putem a to je put odgovornosti, put rada, put transparentnosti, domaćinskog ponašanja. To nismo imali duže od deset godina. Ono što smo imali je plaćkaška privatizacija a ne samo u prošlosti ove dvadesetčetiri privatizacije nego i sad potpiusujemo štetne ugovore, Vršačke vidograde pokušavamo da prodamo.

JV: Ali govorili ste o tome da očekujete da dugoročno vi dođete na vlast.

Mi diktiramo uslove, odnosno da diktiramo kriterijume na kojima će se formirati ta nova vlada.

JV: Koliko je realno da očekujete da čete sami moći. Odnosno moje pitanje je sa kim ćete moći.

Svi oni koji prihvate ove ključne principe pravljenja koalicije koje govore da nema subvencionisanja, da nema besplatnog ručka, nema partiskog zapošljavanja, moraju konkursi, mora stručnost. To su neke stvari od kojih nećemo odustati. To je nešto što stanke sada ne mogu da prihvate. To je nešto što diktira sada Aleksandar Vučić, koji je na vrhu te piramide sistema koji psrovodi to partijsko zapošljavanje. Pogledajte direktora Železnica. Našta liči to preduzeće i kolika je stručnost tog kadra. Kada dođemo do toga da dobijemo veću podršku građana na narednim izborima onda ćemo moći i da utičemo značajno na to kojim kriterijumima i na kom programu će biti formirana naredna vlada. I mislim da će se tada situacija promeniti i da ćemo moći na tim kriterijumima napraviti vladu.

JV: Ja mislim da bukvalno svi koji su u Skupštini Srbije, ne samo oni koji su na vlasti nego koji su u opoziciji bili su na vlasti bar jednom periodu u poslednjih petnaest dvadest godina. Koliko je realno da će ti isti ljudi sada u nekom skorijem periodu prihvatiti to o čemu vi govorite?

Zavisi od građana. Znači ako građani ne daju podršku ovoj opciji na ovim i na narednim izborima onda naravno da do toga neće doći. Znači ako ne bude nova opcija koja će ovo postaviti kao fundamente politike do promene neće doći. Do sada smo čuli sve stranke kako obećavaju departizaciju, profesionalizaciju, kako ćemo da radimo kako treba, kako ćemo da imamo korporativno upravljanje, sve to je palo u vodu. Jedino što imamo je zapošljavanje partijskih kadrova. Jer je to jedini način da finansiraju mašineriju. Ko to finansira na kraju, odnosno ko plaća račun? Građani Srbije.

JV: Ko je zapravo vaša ciljna grupa? Govorimo o ovim izborima.

Na ovim izborima svi ljudi koji vide u kakvom smo problemu kao društvo. Koliko smo neodgovorni bili u proteklih deset godina. I da zaista moramo da okrenemo novi list i da ponašamo se domaćinski. Oni su u svim sferama društva. Od preduzetnika, lekara, profesora na fakultetima, znači u svim sferama društva imamo odgovarajuću podršku. Ono sa čim smo suočeni je medijski mrak. Tabloidi bacaju blato na sve, pokušavajući sve da pokažu kao da su isti. Jer onda u blatu ne možete ni da razaznate ko je kakav. Iz kabineta prvog podpredsednika se uređuju tabloidi. To su neverovatne stvari koje se tamo pojavljuju. Mislim da je strah sveprisutan. Ljudi se boje, ovo je jedno stanje koje je neodrživo. U isto vreme pričamo šarene laže, ležemo građane o Mercedesu i inesticijama i Ikarbusu. Lažemo građane o Etihadu i o tome kako je to dobar ugovor za JATom. I obećavamo investicije, otvaramo stotine hiljada radnih mesta, to je već jedan teatar apsurda koji mora da prestane.

JV: Vi i dalje niste predali izbornu listu? Prikupljaju se potpisi. Nikako da sakupite tih potrebnih deset hiljada potpisa. A kažete da računate na podršku građana. Zbog čega ne uspevate da sakupite tih deset hiljada potpisa?

Kod sakupljanja potpisa ni jedna stranka nema građane koji dolaze iz ubeđenja potpisuju već imaju organizaciju, mašineriju koja im to omogućava. Mi smo jedina stranka odnosno grupa građana koja radi peške. Odnosno, zaista traži podršku građana da ljudi koji zaista veruju u ovo što govorimo i radimo došu i daju svoj potpis. Mi drugačije ne možemo sve i da hoćemo a nećemo. Hoćemo da dobijemo podršku direktno. Počeli smo da pravimo organizaciju u prvoj sedmici februara. Mi smo na prikupljanju potpisa deset dana, prema tome stvari idu svojim tokom, mi smo uvereni da ćemo uspeti da obavimo sav posao. Na kraju nije lako izvesti ljude pogotovo zimi iz svojih domova da dođu, prošetaju i na nekom mestu daju svoj potpis. Potrebna je jaka motivacija. Čak i brojevi koje dobijamo nam ukazuju da je ta motivacija, odnosno podrška građana značajna.

JV: Ajde da probamo da poslednje minute iskoristimo da pričamo o jugu Srbije. Prosečna plata u Srbiji je do decembra 2013. bila preko pedeset hiljada dinara. Da li znate kolika je plata na jugu Srbije?

Prosečna plata nije preko pedeset. Prosečna plata u Srbije je oko četrdesetpet – šest hiljada, na jugu je ispot toga, znači ispod četrdeset hiljada.

JV: Ali taj podatak, čak i ispod četrdeset hiljada često izaziva osmehe, prosto pratimo reakcije kada mi objavimo tekst da je plata četrdeset hiljada. Koje rešenje vi nudite kada je u pitanju jug Srbije? Imali smo gigante poput elektronske industrije, mašinske industrije, Jumka, Simpa, ČIK Kuršumlije, Koštane, Vučja, Pivara Niš, Hisar u Prokuplju. Gde vi vidite rešenje, kako proizvesti nova radna mesta.

Prvo, nije posao države da stvara nova radna mesta. Niti je posao države da otvara fabrike. Koliko je država sposobna u tom poslu možete da gledate poslednjih deset godina. Koliko su političari sposobni da rade taj posao, samo pogledajte šta nam se desilo u poslednjih deset godina. Država nije sposobna ni da investira, niti da restruktuira preduzeća, pogledajte našta to liči. Kako nam se privatizacija završila. I ono što sada imamo je arčenje novca poreskih obveznika na subvencije na kojima političke stranke uzimaju reket.

JV: Šta je rešenje?

Rešenje je postavljanje privrednog sistema koji je zdrav, koji je podnošljiv i koji je dobar za biznis. Smanjenje poreskog opterećenja. Na primer ako hoćete da poslujute legalno ako zaradite trista evra morate državi da date stodvadeset evra. To je nerazumno. Taj sistem generiše sivu ekonomiju koja je tridest posto od bruto nacionalnog dohotka. Šta se radi? Napravite zakone koji imaju smisla. Smanjite birokratiju i smanjite poresko opterećenje. Smanjenje poreskog opterećenja je najbolja “subvencija” koja je nedriskreciona, ne odlučuje ministra nego ide svima. Kada napravite takvo okruženje onda ste stvorili uslove da siva ekonomija pređe u bele tokove i da privreda sama ivestira u nove projekte i da izvozi i da proizvodi. Ako smo napravili sistem po kome je zapošljavanje skupo a uzimanje profita jeftino, posedovanje imovine jeftino, a bilo kakva proizvodnja skupa. Složićete se kod proizvodnje rad je najveći faktor, odnosno rad je najveći trošak. Ako spustimo troškove rada ali ne tako što spustimo plate nego smnjujemo poresko opterećenje koje je sada preko šezdeset posto na neto zaradu. AKo to uradimo i uvedemo progresivan sistem tako da neko ko zaradi malo plati minimalan ili nikakav porez, tek kada počnete više da zarađujete počinjete da zarašujete više. Napravite taka siste onda on može da funcioniše. U isto vreme morate skresati partijski deo javnog sektor koji je petnaest posto. To je milijarda i po evra godišnje. Novac umesto da država arči ga na subvencije smanjite opterećenje privredi napravite privredni ambijent i sami privrednici će pronaći najbolje rešenje i to funcioniše svuda u svetu. Pa i kod nas. Kod ovih giganata, ono što treba uraditi sada je ono što nismo uradili prethodne deset godina i to je ono što sam počeo da radim gotovo završio posao u prvih pet meseci kao ministar privrede. Prvo se urade lične karte, popiše se imovina, proceni se fer tržišna vrednost imovine, utvrde se obaveze i napravi se poslovni plan za 2014. godinu. U utvrđenju imovina i obaveza utvrdili smo da su obaveze daleko veće od vrednosti imovine. Znači, neodgovornim ponašanjem država je izgubila sav kapital. Morate da konvertujete dugovanja u kapital, odnosno u vlasništvo, oslobodite preduzeća tih dugova i menadžment onda preko svojih poslovnih planova u 2014. godini mora da stavi ta preduzeća na zdrave noge. Ako ne, sledi im zatvaranje ako da onda će da profukcionišu. Među preduzećima, ovih dvestadevedesetšest ima dosta onih koji imaju budućnost samo se treba domaćinski ponašati. Šta ne treba raditi. Recimo ono što je rađeno sa “Prvim Majom” Pirot. Prodate imovinu Prvog Maja za budzašto, svi dobiju otkaz, država im plati otpremnine, znači poreski obveznici daju novac. Pojave se jedan dan na birou rada i onda ih nova firma preuzme i dobije subvencije po radnom mestu od deset hiljada evra.

JV: Tu onda dolazimo korupcije.

Došli ste do toga da ste nekome dali novac da preuzme svu imovinu, znači platili ste mu da uzme tu fabriku. Pa to nigde na svetu tako ne funkcioniše. Vršački vinogradi su vam isti takav primer.

JV: Ajde da zaključimo. Potrebno je.

Domaćinsko ponašanje. Dobar pravni sistem, regulatorni okvir, nisko poresko opterećenje. Smanjiti javni sektor, prekinuti parazirski sistem koji jede društvo.

JV: Hvala vam najlepše. Bila je ovo emisije “15 minuta” a gost Saša Radulović moje ime je Predrag Blagojević.