Aleksandar Krstić

Gost: Aleksandar Krstić, Kandidat za narodnog poslanika sa liste LDPa

Razgovor vodio:  Sanja Janačković

JV: Na političlu scenu vratio se posle 10 godina. DS je zamenio LDPom i već se našao na izbornoj listi. Gost emisije “15 minuta” je član predsedništva LDPa Aleksandar Krstić. Dobro došli gospodine Krstiću.

Hvala, bolje vas našao.

JV: Niste novi na političkoj sceni, šta mislite po čemu vas Nišlije pamte obzirom na to da ste u ovom gradu imali važne funkcije? Bili ste predsednik gradske skupštine, posle toga direktor carine.

Pa ja sam imao bogatu političku karijeru u ovom gradu i na nivou republike, od decembra 1990. godine sam član DSa, dugo godina sam bio njen član i od prošle godine sam u LDPu. Motiv zbog čega sam prešao u LDP je zbog toga što sam u Čedomiru Jovanoviću i energiji politici koju je zastupao LDP prepoznao nešto što su bile osnovne vrednosti i motiv one demokratske stranke dok sam se ja u okviru nje bavio politikom, to je bilo do sredine 2004. godine. Posle jednog dužeg vremena bavljenja poslom u oblasti privrede i osiguaranja rešio sam da se ponovo uključim u politiku zato što sam procenio da je Srbiji potrebno i znanja i energije. Mislim da građani Niša mogu taj period da pamte po jednom zdravom vođenju grada, po jednoj lokalnoj samoupravi koja je u to vreme odskakala od proseka Srbije i na neki način bila avangarda u tom periodu. Mogu da pamte po komunalnim preduzećima koja su apsolutno bila solventna, po jendoj zdravoj politici u oblasti kulture, u oblasti sporta naročito i mi smo u to doba bili grad koji je maltene rame uz rame sa Novim Sadom. Primera radi, da vam kažem, da smo mi u to vreme imali budžet koji je 15% bio manji od budžeta Novog Sada dok je sadašnji gradski budžet 2 ili 3 puta manji od novosadskog. Što samo govori o procesu decentralizacije Srbije, nego govori i o političkoj moći ljudi koji su tada vodili političku upravu i bili u vrhu svojih stranaka i koju su tada mogli gradu Nišu da obezbede u okviru republičkog budđeta i u okviru svih onih investcija i međunarodnih pomoći koju je grad Niš imao.

JV: Rekli ste šta vas je navelo da se vratite u politiku. Recite mi, posle nekoliko meseci provedenih u LDPu šta je to što sada nju razlikuje od DSa gde ste nekada bili.

Pa razlikuju je ljudi. Kada sada uđete u LDP prvi utisak vam je da je to 2004. i da ste izašli iz Krunske, pošto su tamo mahom ljudi koji su nakon Zoranovog ubistva i Tadićevog preuzimanja DS i jednog načina kadroviranja koji je bio dosta drugačiji nego u Zoranovo vreme. Koji us nakon godinu dve sa Čedomirom izašli iz DSa, to su ti ljudi obogaćani sa jednim velikim brojem mladih i obrazovanih ljudi i mogu da vam kažem da ono što je mene impresioniralo kada sam ušao u Siminu, to je da tamo ima malo nesređenih ljudi. Vi kada pogledate rukovodstvo LDPa kada pogledate predsedništvo partije koja nikada nije bila na vlasti to sve su ljudui poput mene koji sam deset godina radio za strane kompanije. Znate kada neki stranac odvoji budžet za vaša primanja i za standard koji jedan direktor ima to znači da on mora dva ili tri puta da zaradi na vama. Mislim da je to jedan od velikih uspeha kako moji lični tako i svih ljudi koji su u rukovodstvu LDPa . To su ljudi koji su u svojim branšama  i u svojim zanimanjima apsolutno ostvareni. Za razliku od velikog broja stranaka na današnjojh političkoj sceni gde je pripadnost stranci jedan od prvih preduslova da dobijete radno mesto kao što na žalost veliki broj ljudi zbog te jedne nakaradne politike koja se duže godina vodi shvataju da moraju politički da se angažuju da bi rešili.

JV: Kakva je to nakaradna politika?

Nakaradna politika je zbog toga što se ne stavlja težište na struci i iskustvu nego se stvalja težište na političkoj pripadnosti. Ako vi te standarde kao 2004. gajite negujete i forsirate a svaka vlada je više forsirala te standarde onda narod normalno videvši koja pravila važe pokušava da se uklopi u ta pravila jer u međuvremenu kroz izborne procese ta pravila nije uspeo da promeni.

JV: Čini se da LDP neće u koaliciju sa DSom. Hoće li u koaliciju sa SNSom?

U Srbiji za ove izbore su krajnje isforsirana neka pitanja kao što je na startu bilo pitanje predizbornih koalicija, kao što je u toku kampanje pitanje ko će skim nakon izbora praviti koaliciju ili kao što su pitanja istraživanja javnog mnjenja i osnovno pitanje ko koliko procenata ima. Mislim da to nije prava tema koju bi Srbiju i njene građane trebala da interesuje i mislim da je ovo krajnje vreme da se građani opredeljuju prema programu. Mi sada u pogledu programa možemo da kažemo da se danas maltene svi zalažu za isto. Nama DS, sada zavisi na koju mislite, staru ili na novu, oni nama jesu bliski po nekim idejama, razvoja privrede, reformi, evropskih integracija, ubrzanih reformi u državi ali ono što nas izdvaja to je činjenica da su oni tu priču imali od 2004. na ovamo, znači, 10 godina u ovoj državi se vode, svaka kampanja i svi programi su maltene slični kao jaje jajetu. I sve stranke slično pričaju, zbog toga što je to što građani hoće da čuju. Međutim, osnovni problem je u tome što su neki imali nekoliko šansi da te svoje politike i svoja zalaganja realizuju u praksi a da ništa nisu uradili ili da su uradili veoma malo. Pomaka je bilo, to niko ne spori ali realno mi smo izgubili sve te godine i sada 10 godina nakon Zoranovog ubistva mi maltene krećemo sa iste pozicije. I to nije pitanje da li neko hoće sa nekim već je to pitanje simpatija ili antipatija. ALi u isto vreme mora da se gleda činjenica da je neko za ovo vreme sve to mogao da uradi i da smo mi ove izbore mogli da dočekamo sa sasvim drugom kampanjom i da budemo pred ulaskom pred ulaskom u Evropsku uniju a mi tek treba da počnemo taj proces pregovaranja, skrininga i svega ostalog. U otme se razlikuje odgovor na pitanje skim bi ko želeo da bude i da uđe u koaliciju.

JV: Ali građane interesuje koje su koalicije moguće da bi znali kome sada daju glas. Jer ako podrže jednu partiju a ona posle izbora uđe u koaliciju sa drugom tu su posredno dali glas i toj drugoj. I zato je bitno da se kaže da li je moguća koalicija sa SNSom.

Ona je moguća. Da bi se ta koalicija desila sve stranke moraju da se slože oko programa. Potpuno je izveštačena teza mi nećemo sa ovom strankom ili nećemo sa onom strankom, a poželjne su nam te i te stranke. Život je potpuno realna kategorija. Koalije se prave od stranaka koje mogu da prave većinu. Mislim da će nakon ovih izbora ta većin biti minimum dvotrećinska ako ne i veća, zbog toga što je potrebno državi promeniti ustav. Pošto je ustav u državi veoma teško promeniti na referendumu, znamo kako je donošen prošli ustav i da se tu dva dana glasalo i danbas je ostao veo tajne da li je tu bilo realne većine ili nije, jer građane u tom trenutku to nije zanimalo. Očigledno je da će se ustav menjati u Skupštini. Što znači da će se napraviti šira koalicija. I pošto je politika veština mogućeg i realnog tu koaliciju će napraviti stranke koje će imati odgovarajuće poverenje građana da mogu da izrealizuju svoje predizborne programe. Malopre sam vam rekao da se danas svi zalažu za isto. Ono što je naš stav je to da LDP sa svojom energijom sa svojim znanjem i samom činjenicom da do sada nije učestvovao u vlasti ima pun kapacitet da može da se zalaže da u sutrašnjoj vladi realizije svoju politiku koja treba da bude usaglašena sa drugim strankama koalicije. Ono što je za nas karakteristično je da mi ni ovaj put nećemo praviti kompromise kada jepolitika u pitanju kao što to nismo pravili do sada. LDP je uvek prelazio cenzus, što znači da smo uvek bili potencijalni kandidati da uđemo i u prethodne vlade ali pošto te prethodne vlade u svom programu rada nisu imali sve elemnte koji su bili elementi politike LDPa mi smo ostajali opozicija i nismo ulazili u takve vlade. To ćemo uraditi i ivaj put. Naš cilj je da odradimo ovi kampanju na način da ljudima kažemo apsolutnu istinu kao što smo govorili i na prošlim izborima i da ima jasno stavimo do znanja da moraju da se opredele za ljude, za svoju dobrobit i za dobrobit Srbije, koji sve što su govorili to su i uradili. Vi imate vladu koja je postigla određene rezultate u zadnje dve godine ali u oblastima u kojima se ranije LDP zalagao i na osnovama na kojima je LDP ranije zastupao. I zbog toga mi u nekom segmentu imamo taj, stalno nam se govore ukrali su nam politiku. Nije nikakav problem što su ukrali politiku i mi želimo da nam ukradu politiku jer mi mislimo da je ta politika za Srbiju dobra ali ne želimo kada neko ukrade politiku da u isto vreme je oskrnavi kada je realizuje. Ovi izbori upravo treba da daju odgovor na to pitanje, kome građani žele da ukažu poverenje da sprovede tu politiku. Mi tu politiku i te reforme moramo da sprovedemo brzo, ključno, stručno, Da bi smo što pre ušli u proces oporavka. Jer svi govore da će reforme biti bolne i to uopšte nije sporno ali mislimo da tu politiku niko nije pozvaniji da je sprovede od LDPa koji se godinama za nju zalagao.

JV: Kada su pre nekoliko godina visoku funkcioneri LDPa Niškog odbora napuštali tu partiju zamerili su na tome da je ona centralistička i da se o njoj ne vodi dovoljno računa o interesima Nišlija. Da li je potenciranje regionalizacije, sada u kampanji, u stvari odgovor na te prozivke?

Koliko znam LDP nije bio ništa centralizovanija stranka nego bilo koja stranka u Srbiji. Istorijat deljenja strnaka pokazuje i u drugim strnakama naročito u DSu svojevremeno pa u SRSu i u drugim stranakama da su se one delile kada je neko nezadovoljan svojim položajem unutar organizacije i onda postoje neka sistemska neslaganja i onda je najlakši izgovor da je stranka centralizovana. LDP ni manje ni više nije demokritičniji ni centralizovniji od DSa i od neke druge organizacije. Mislim da se tu uvek radi o ličnom pitanju i ličnom zadovoljstvu i nezadovoljstvu. I pre nego što je grupa okupljena oko Niške priče izašla iz LDPa oni su dugo godina u LDPu on je na isti način bio demokratičan i centralizovan kao i godinu, dve, tri pre toga.

JV: Ovog puta na listi ima čak 13 Nišlija. Vi ste 22. na listi da li očekujete da ćete se naći u skupštini obzirom na to da je na prošlim izborima dobila 19 mandata?

To nije toliko bitno makar u mom slučaju. Ja se nalazim na listi zbog toga što je procena predsedništva bila da se svojom biografijom i iskustvom mogu da doprinesem rezultatu te liste. Inače ja sam u sazivu 2000. godine bio poslanik DSa, tada kada sam bio predsednik izvršnog odbora grada i posle godinu i neki mesec ja sam dao ostavku jer nisam mogao kvalitetno da radim obadva posla, nisam više mogao fizički da izdržim da svaki dan putujem u Beograd i da se vraćam u Niš da radim. To za mene nije krucijalno pitanje i mi ćemo napraviti tu listu u zavisnosti od rezultata i ne verujem da tu može biti bilo kakvih problema. Ja lično očekujem da ćemo mi ove godine imati bolji rezultat nego prethodni put. Tako da će po mom očekivanju i po nekim drugim pretpostavkama i pokazateljima u vidu istraživanja ta mesta biti prolazna.

JV: I jedno pitanje za kraj. Da pitam nešto što sigurno interesuje Nišlije. Vi ste za člana predsedništva LDPa izabrani kao delegat iz Beograda a na izbornoj listi ste kandidat iz Niša. Koji vam je od ta dva grada bliži?

Pa bliži mi je Niš. Meni porodica živi u Nišu. Ja živim u Nišu svaki vikend i otprilike jedan radni dan nedeljno. A to uopšte nije tačno da sam izabran kao delegat iz Beograda, to je pogrešno interpretirano. Ja sam u LDP ušao na poziv Čedomira Jovanovića i na njegovu ideju da u LDP skupiomo ljude koji su politikom prestali da se bave nakon Zoranovog ubistva a koji u međuvremenu imaju uspešne profesionalne karijere, koji su u svom osnovnom poslu uspešni. Ekonomski nezavisini i da na taj načinm kadrovski ojačamo LDP da damo jačinu ozbiljnost da u sledećem koraku ojačamo organizaciju i da budemo u nekom budućem periodu, osim po idejama i po programu i organizaciono jača stranka. Pošto je to nešto sto me podsećalo na onu demokratsku stranku Zorana Đinđića ja sam pristao. Tako da sam u LDP ušao na ime i na prezime a ne po gradu gde radim ili gde živim.

JV: Gospodine Krstiću, hvala vam na gostovanju. Moje ime je Sanja Janačković a vi ste gledali 15 minuta.