Aleksandar Veljković

Gost: Aleksandar Veljković, Direktor ETŠ „Mija Stanimirović“ Niš

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: Osnovne i srednje škole u Nišu ostale su bez telefona i interneta, a sapune u sunđere kupuju sami zaposleni jer grad već mesecima kasni sa isplatom troškova školama. Gost emisije 15 minuta je direktor elektrotehničke škole “Mija Stanimirović” Aleksandar Veljković. Dobro došli.

Hvala.

JV: Gospodine Veljkoviću u vašoj školi između ostalog školujete đake za administratore računarskih mreža i elektrotehničare multimedija njima je internet neophodan gotovo svakog dana kako ste im organizovali nastavu?

I elektortehničar informacionih tehnologija.

JV: I njima treba internet.

Naravno. Ako tu još dodamo autodijagnostiku de je apsolutno prisustvo interneta neophodno zbog konekcija sa ovlašćenim servisima.

JV: I kako se snalazite u poslednje vreme?

Mi smo te probleme prevazišli zato što u školi vidimo wifi mrežu EI Informatike koji su nam dali neke pasvorde pa nam tako funkcioniše komnikacija sa svetom. Pre svega računovodstvo, jer školska uprava sve informacije zadnje vreme idu internetom. Uglavnom je to jedini vid komunikacije sa svim onim organima i predstavnicima vlasti sa kojima trebamo da komuniciramo. Realno govoreći nismo baš toliko vezani za ove naše modeme, međutim, veliki problem je u organizaciji nastave. Kod nas se nastava odvija u četiri kabineta i svi su povezani sa internetom jer veliki deo nastavnih materijala je upravo i to. Postavljanje određenih programa, realizacija. Sada je malo nezgodno zbog ocenjivanja u ovom tromesečju ali nemamo internet, kraj.

JV: Grad mesecima kasni sa uplatom, sa pokrivanjem tih redovnih troškova a stižu i utuženja javnih preduzeća. Čak i kada bi stigle sada uplate a i stižu, kažete 50.000 je već leglo na račun, a kada stižu te uplate to ne znači da će računi biti odblokirani i da ćete imati internet i telefon zato što to ide na prinudnu naplatu drugih potraživanja. Da li vi vidite kraj ovom problemu?

Kada bih rekao da ne vidim onda to ništa ne bi valjalo. Valjda ćemo se svi, ozbiljni smo ljudi pozabaviti dugovanjem ustanova iz sistema obrazovanja. U ovom tenutku ja mislim da nema škole koja nije u nekakvoj finansijskoj dubiozi. Pored telekomunikacijskih usluga za koje ste više puta javljali da su ukinute mi smo prošle nedelje dobili jednu uplatu telefonskih računa. Mislim da su sve škole dobile, međutim po mom saznaju iz Telekoma to je bilo nedovoljno. Nadam se da će grad naći mogućnosti da sa izirenim ovim dugovanjem makar do kraja 2013. da ćemo uspeti da dobijemo telefone, da prorade selsvičeri, ruteri jer bez toga mi ne možemo. Ovog trenutka, škole koje su vezane, govorim o školama koje su vezane na akademsku mrežu nisu ugrožene. To se pre svega odnosi na one škole u onom ostrvu oko tehničkih fakulteta. I oni nemaju taj problem, sve druge škole koje su vezane na ovu vrstu telekomunikacijskih usluga nemaju mogućnost. Međutim, nije problem samo telekomnikacijske usluge, svako se snađe kako ko zna i ume. Koristimo svoje mobilne telefone, tako da možemo da prevaziđemo tu vrstu problema. Veli problem u ovom trenutku su ogromna utuženja, kako javnih, tako i profesora i sindikata. Sindikati su krenuli u ozboljno utužavanja jubilarnih nagrada 2012. tako da u našoj školi, mogu to pouzdano da kažem doći će, pored toga što smo već u četiri spora povodom otpremnina i jubilarnih nagrada. Jedan spor smo već izgubili, to je pravosnažna presuda, jubilarna nagrada 2012. koja automatski blokira račun.

JV: O kojoj se tu sumi radi?

Pa recimo jubilarna nagrada je jedan i po lični dohodak u netu to je oko 70.000. Međutim sa sudskim troškovima, kamatama i troškovima prinudne naplate to sve ide na 140.000. Maltene se udvostručuje taj iznos obaveza ustanove prema.

JV: Da li vama nakon toga refundiraju taj novac?

Iz dosašnjeg iskustva nismo ni imali toliko problema, ja sam kao direktor škole bio u sporu sa jednom radnicom, izgubili smo to i platili smo sopstvenim prihodima i nakon toga je grad refundirao to. Međutim problem će biti sada što sopstveni prihodi više neće biti dovoljni za održavanje sistema. Vidite, srednje stručne škole imaju nekakav vid dodatne delatnosti, vanredno školovanje. I to nam je u ovom trenutku bio jedini vid finansiranja pored učeničkog dinara ili donacija roditelja za poboljšanje standarda školovanja. To naravno u ovoj situaciji besparice to ne funkcioniše onako kako je zamišljeno. Saveti roditelja donose odluku ali nažalost ni roditelji nemaju puno para pa ne možemo ni da se ljutimo.

JV: Ove godine iz gradskog budžeta kažu izdvojeno 30% više sredstva za obrazovanje nego prošle godine. Kako je moguće da i pored toga situacija bude ovako loša? Ko je za to odgovoran?

Polazeći kod vas, odazivajući se na vaš ljubazan poziv ja sam prvo sebi dao zadatak da neću nikoga pljuvati. Ko je odgovoran? Pa valjda gradska struktura. Ko bi drugi bio odgovoran. Prema školama idu dve vrste sredstava, republička sredstva to su plate, preko trezora.

JV: Sa njihovom isplatom nema problema?

Ima problema i sa platama. Jedan deo računa nam je u rino blokadi. Rino program podrazumeva vi odradite nešto, naručite nešto, kupite nešto i u roku od 45 dana ako ga ne platite vi automatski ulazite kao škola, kao ustanova u blokadu. Dva, tri puta je bila ozbiljna situacija da nećemo primiti ni lični dohodak, međutim to u dogovoru sa gradskom pričom malo nam priprete, vidimo na računaru na internetu da smo u blokadi a oni nam puste platu. Pitanje je kako nam puste platu. Ali sigurno po zakonu kada ste u blokadi, rino blokadi. Druga vrsta blokade su sudske presude. Ovog trenutka elektrotehnička škola “Mija Stanimirović” je u finansijskoj dubiozi reda 12 miliona.

JV: Kome se sve duguje?

Tu spada, preko 4 miliona struja, struja nije plaćana. Imajući u vidu da se ETŠ “Mija Stanimirović” nekada grejala na daljinsko grejanje EI “Toplane” sada se grejemo na pomoćnu toplanu električnom energijom. Imajući u vidu da mi jedini u ovom gradu ne kupujemo od javnog preduzeća ja mislim da se zve EPS Snabdevanje nego kupujemo od Elmaga, to je preduzeće u okviru EI Korporacije, koje je jedino ovlašćeno da prodaje struju u tom prostoru jer druge infrastrukture i nema jer morate od njih da kupite. I oni ljudi svoj deo računa, da vas sada ne zamaram, plaća se na 30 kV dobijena struja a oni to nama dela korisnicima niskonaponske mreže preko razvoda, sve je njihovo, oni to nama prodaju po nekoj usvojenoj ceni. I sada je problem što je to preduzeće stalno nas blokira, da budem iskren još nas nisu tužili ali nas stalno blokraju tim računima.

JV: Da li vas je neko preduzeće tužilo?

Ovog trenutka smo u sporu, mislim da i oni imaju razumevanje, Balkanski Crna Trava koji je prošle godine radio rekonstrukciju sale. To je novih 2.800.000 sada su se obratili u ime, da kažem, mirnog rešavanja spora da im platimo 2.800 plus pripadajuću kamatu to je preko 3 miliona.

JV: Koliko oni imaju razumevanja? Predpostavljam da tražite odlaganje naplate?

Iskreno da vam kažem mislim da svi imaju razumevanja. ALi kada se nešto otegne u nedogled onda tu pada i razum. Pazite na te pare ta firma je morala da plati PDV: Znači oni su već morali 500.000 svojih para da daju do 10. u mesecu. Imajući u vidu da su oni tu morali, nije tu sve njihova zarada. Morali su da kupe parket, prozore, oni imaju obaveze prema drugim dobavljačima. I oni imaju razumevanja do neke granice.

JV: Načelnica uprave za obrazovanje Jelica Velaja je najavila da će u narednih nekoliko dana biti odblokirani računi svih škola. Da li verujete da će se to dogoditi? Da li mislite da je to moguće?

Ako gospođa Velaja nije rekla istinu onda ćemo biti još u većim problemima. Neka tranša para je došla krajem prošle nedelje. Prema mojoj školi je upućeno 400.000, plaćeno je dva zadnja računa javnog prevoza, koju isto treba da plaća grad je upućeno prema firmi koja nas servisira. Uz jednu napomenu da je obaveza ETŠ prema javnom gradskom prevozu negde preko 2.600.000, dugi jedan niz nije ništa plaćano. I onu ljudi tamo isto treba da prime platu. To je malo olakšalo situaciju prema tom javnom preduzeću. Jedna tranša od 10 mesečnih rata je uplaćena i na ime izvoza smeća. Ali uz napomenu da je tu izmiren dug iz 2012. Ono što ste me pitali da li verujem da će biti isplaćeno, pa moram da verujem.

JV: Da li je moguće da svi računi budu odblokirani?

Mislim da je to ogroman finansijski napor. Jer neću vam ja reći koliko grad duguje školama to mora neko zvanično da vam kaže. Ali verujte to je pozamašna svota novca. Gradska priča je takva da je priliv sredstava mali. Ja u to neograničeno verujem, verovatno je mali priliv sredstava. Postavlja se i pitanje kome trebaju ove škole. Svakog jutra kada pođem na posao prvo sebe pitam pa šta meni treba da ovo radim u sedmoj deceniji života. Ja imam 60 godina i neki dan. Šta meni to treba više? Prosto je postalo nemoguće.

JV: Nije samo reč, rekli ste i sami, o telefonu i internetu. Problem je nabaviti sredstva za higijenu i kancelarijski materijal. Znamo da đaci gimnazije “Stevan Sremac” nisu dobili dve stipendije, novac koji je njima uplaćen otišao je na podmirenje troškova za izvođače radova za rekonstrukciju jedne učionice. Koliko đaci trpe u svemu tome?

Naravno da trpe. Do ovog trenutka mi smo uspeli da održimo sistem. Radi se o tome da mi relativno dobro funkcionišemo pa i bez interneta. Funkcionišemo i bez materijala za obrazovanje, sa nekim zalihama. Dobro funkcionišemo po pitanju tih tužbi, plivamo. Međutim ja sam doneo konačnu odluku, ni za jednu tužbu za koju nismo odgovorni nećemo odgovarati jer samo povećavamo troškove škole. Mi obavezno gubimo sporove. Radniku prpada nagrada mi izgubimo spor. Radniku priprada otpremnina mi izgubimo spor. Firmi koja je izvodila radove pripada mi izgubimo spor. Javnom preduzeću koje je iznosilo smeće, koje daje vodu da pijemo, koje vozi zaposlene, pripada mi ćemo izgubiti spor.

JV: Ovaj problem traje dugo. Još od prošle godine su počele blokade računa, vaša škola je u januaru imala dug od 12 miliona. Medicinska škola je preko zime ostala bez grejanja a čini se da direktori nisu dovoljno ukazivali na ovaj problem. Da li oni nekog štite time? Zašto ćute?

Možda se i plaše. Svako se plaši nekoga. Neko se plaši neke političke opcije, neko se plaši školske uprave, neko se plaši ministra, doći će ponovo na crtu. Svi su po malo da kažem u takvim slučajevima oprezni, pa što ja da kažem.

JV: I koliko su direktori odgovorni?

Sa upravom grada prisustvoao, ja se ničega ne plašim, ja nikoga ne vređam, ja samo kažem da je situacija takva uz jednu opasku da je stvarno i komplikovana situacija. Znamo u kakvoj državi živimo. Ako moj kolega, profesor, početnik ima 40.000 platu, ne kažem da je ni mnogo ni malo a republički prosek, po nekoj izjavi od pre par dana, u gradskim sredinama 58.000, sve ukupno u Srbiji je 56.000 a van velikih gradova je 52.000. Ali prosek plata u Srbiji je 56.000, izjavio je Republički zavod za statistiku. To je zvaničan podatak, nisam ga ja izmislio. Od svih u školi ja jedini imam tu platu a svi oni ostali ne primaju ni republički a gledam dopuni izjave 47.000 na jugu Srbije.

JV: Koliko su direktori odgovorni za ovakvu situciju?

Po tom pitanju nikako. Ni na čiju platu ni jedan direktor, ni u jednoj školi u ovom gradu ne može da utiče. Plata je državna kategorija, prema normi koju imate vi dobijate platu. Možete da radite, možete da ne radite kada vas direktor nešto ganja da radite onda se uključuju sindikati, pa je to mobing.

JV: Kada ste već pomenuli zaposlenje i plate da li je u redu da u školi u kojoj radite ste zaposlili i ćerku i zeta?

Oni su zaposleni po važećoj proceduri, bile su sve vrste inspekcija, stim što je zet u tom trenutku angažovanja angažovan sa 40%, u ovoj školskoj godini nije bilo časova za njega, on je ostao na 20%. Ja se toga ne stidim.

JV: Gospodine Veljkoviću hvala vam na gostovanju. Moje ime je Sanja Janačković, gledali ste emisiju 15 minuta.