Dragan Perić

Gost: Dragan Perić, direktor SC „Čair“

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Svaka veća kiša i posle nedavne rekonstrukcije je problem u najavi kada je u pitanju hala “Čair”. Prošle godine je samo srećom izbegnuta veća steta kada je voda poplavila i centralni deo hale Čair i parket gde se dešavaju sportske priredbe. Trenutna odbrana od tih poplava su džakovi sa psekom. Razgovaramo sa direktorom SC “Čair” Draganom Perićem. Gospodine Periću može li nekako dugoročno da se reši taj problem sa poplavama?

Pa može. Ako mi dozvolite ukazao bih u jedan hronološki red da kažem da ona stara hala, pre renoviranja. Mi smo preuzeli određene mere upravo zbog činjenice da je sama hala projektovana ispod nivoa kanalizacije. Imali smo i ranije tih problema kada je velika atmosferska padavina i voda je ulazila u delove hale ali nikada nam se nije desilo da poplavi borilište. Mi smo nekako tim nekim barikadama koje smo stavili na nultoj tački sprečavali slivanje vode. Renoviranjem hale, po međunarodnim standardima asocijacija, uklonjene su sve te barijere. Postavljene su rampe za lica sa otežanim kretanjem kojim je bukvalno napravljen koridor za ulazak vode u halu. To što se desilo prošle godine, je bila jedna velika elementarna nepogoda, to je ličilo na jedan planinski potok koji je bukvalno ulazio i slivao se iz pravca Elektrodistribucije i ono niko živ nije mogao da zaustavi. Ako vam kažem da u onom delu gde su bila dupla vrata, izuzetnog kvaliteta, visina vode bila oko 1.2m. To je sve pokidalo, uletelo i mi nismo imali tu nikakve šanse da nešto uradimo, osim da saniramo štetu. Ovo što se rekli da smo imali sreću, sreća je što nismo morali da zamenimo ceo parket. ZAhvaljujući činjenici da je parket veoma kvalitetan, radi se o firmi Junkers iz Danske, zahvaljujući nekoj proceduri koju su nam dali proizvođači, ispoštovali tu proceduru i doveli do neke vlažnosti od 9%, čak smo pred kraj to morali dodatno da zagrevamo i spasili smo šta se spasiti moglo. Mi smo to izlakirali, doveli u funkciju i spasili to prvenstvo. Prblem je bio i što su određena postrojenja bila ispod vode, gasni kotlovi. Mi smo bukvalno morali da napravimo jednu nemoguću misiju, da gasne kotlove pretvorimo u elektrokotlove jer nije bilo vremena da čovek koji se time bavi. A znate da morate da ispoštujete proceduru, tenderi, administracija je nemilosrdna. Sve u svemi imali smo jedno gorko, loše iskustvo i mismo ukazali nadležnima gde su te tačke, kritične. I mi smo samoinicijativno uradili jednu branu, ako prolazite tamo gde je Radnički imao svoje prostorije, tu smo postavili jednu blokadu od peska. Verujte da to nismo uradili skorašnji grad i skorašnja poplava imala bi isti epilog. Bukvalno smo u zadnjem minutu zaustavili dovođenje vode u halu. Iamli smo prodor sa onog dela gde je Mediko blok.

JV: Ali upravo zbog toga sam pitao da li je to moguće dugoročno rešiti. Da se ne bi rešavalo to nasipima peska ili džakovima peska na ulazu.

Mi smo se pre svega obratili Direkciji za izgradnju grada. To je ustanova, javno preduzeće koje radi te vrste poslova. Trebalo je da se odradi niz promena u kanalizacionom sistemu jer je hala Čair ispod nivoa 9. brigade i sva voda se sliva ovamo. Bilo je nekih razgovora i dolazio je veliki broj stručnih ljudi koji su rekli da trebamo da budemo prevezani na drugi deo. Mi smo tražili da se naprave mali bedemi na tim ključnim mestima i nama je to obećano, međutim iz nekog razloga nije se stiglo. Sa ove tačke gledišta jedino što možemo da uradimo a da je koliko toliko sigurno je da vratimo opet te blokade na ulaznim mestima. One bi bile u vidu ležećih policajaca da mogu vozila da prelaze. Morali bismo opet da napravimo pragove po celoj dužini hodnika da ne ulaze u kancelarije, svlačionice, od nekoh 5 do 10cm. To smo ranije uradili zbog toga. Sada, pošto smo primorani od strane međunarodnih asocijacija jer oni traže određene uslove, mi sada imamo jednu neprijatnu situaciju da ispoštujemo standarde, kada su međunarodne utakmice, koje nisu stalne a sa druge strane trpimo stalno štetu.

JV: Evo, sada kažete uslove međunarodnih organizacija. Prilikom rekonstrukcije stadiona Čair, pa i hale Čair to se isto pričalo da se rekostruišu tako da budu u skladu sa međunarodnim standardima. Na kraju se ispostavilo da hala ne ispunjava neke propise po pitanju visine plafona, pa je to nekako prevaziđeno. Kako stoje stvari, postoje glasine da stadion Čair ne ispunjava uslove po pitanju atletske staze? Jel ima istine u tome?

Trebalo bi da bude 10 staza da bi moglo da bude svetsko prvenstvo. On ispunjava samo do određene granice. Ima nekoh standarda atletske federacije da do 8 staza mogu da se određeni nivo, ja nisam siguran da li do Evropskog ili do Balkanskog nivoa. Ali svetska i olimpijada ako bi se hipotetički održalo u Nišu, za to već nemamo standarde, jer nemamo dovoljan broj staza. Što se tiče ostalog tu je sam kvalitet atletske staze. Jedina greška koja je napravljena, da li je to iznuđeno, to je da je istočna tribina treala da bude mesto gde bi trebala da bude glavna loža. Sada je po tim standardima FIFE u UEFE to mora da bude na zapadoj tribini, jer to su standardi. To moraju da pogledaju ljudi koji su u tim asocijacima, međunarodnim i našim domaćim da li stadion Radničkog ispunjava te uslove za međunarodne manifestacije.

JV: Zapadna tribina je u najavi, tačnije rekonstrukcia zapadne tribine. Šta se dešava sa tim?

Prema mojim saznanjima treba da se radi. Mora da se poruši do temelja i da se napravi nova.

JV: Kada to može da se očekuje?

To precizno ne mogu da vam kažem jer je to sve u ingerenciji grada. SC Čair je samo neko ko to treba na kraju da primi. Sva imovina, sva sportska infrastruktura je vlasništvo grada, to se samo daje na korišćenje SC Čair. Svi tenderi, svi radovi ide preko grada, odnosno koga grad izabere, da li je to Direkcija za izgradnju grada ili adekvatna firma koja prođe na tenderu.

JV: Jel ima nekih informacija kada može da se očekuje završeteak svih radova na preostale tri tribine? Odnosno na ostatku stadiona, tu su rokovi odavno istekli.

Neki preliminarni razgovori koji su obavljeni, odnosno neke informacije koje sam ja dobio da smo mi u jednom trenutku trebali da preuzmemo stadion, ove tri tribine. Zašto se zastalo.

JV: Ali one nisu završene.

Trebale bi do juna da budu završene. Na to sam mislio. Kada budu završene.

JV: Ove godine?

Tako sam ja dobio od mog tehničkog sektora. Da li će to biti ne mogu da vam precizno kažem. Nemam takva saznanja. Budimo realni, situacija u zemlji je teška u gradu još teža, sve to ide na budžet, to je več viša matematika za mnoge a kamoli za mene.

JV: Šta se dešava sa kuglanom? Tu je bila priča da je to trebalo da bude završeno još maja 2012. godine, međutim bilo je tu i nekih hapšenja.

Nažalost epilog te kuglane je bio da su dvojica naših kolega bili uhapšeni, bili su istražnom postupku, mislim da je protiv njih pokrenut postupak, oni su sada pušteni, brane se sa slobode i kao treću saučesnik je gospodin iz Sombora koji je trebao.

JV: Vlasnik firme.

Tako je. Koji je trebao po nekom dogovoru sa SC Čair, sa kojim je potpisan ugovor, da ispostavi adekvatnu opremu, da demontira staru opremu, da novu postavi i da na kraju izda sertifikat da bi mogle malo jače manifestacije da se održavaju da ne bi morali naši kuglaši da se takmiče van Niša. Koliko ja znam a ne bih da pričam više, zato što je to stvar tužilaštva.

JV: Da ne idemo u krivični postupak. Šta se dešava sa kuglanom?

Pa kuglana i dalje stoji tamo gde jeste. Ista kuglana, ostala je stara. Mi smo se potrudili da je koliko toliko osposobimo i da ljudima omogućimo da tu staru kuglanu dovedemo u stanje da oni mogu da treniraju. I dalje mogu samo niže kategorije, niži rangovi da se takmiče, ovi ne. Čekamo epilog suđenja.

JV: Bilo je najava, izvršni direktor Direkcije za izgradnju grada Branislav Jovanović je septebmra 2012. godine najavio mogućmnost da se u okviru bazena Čair napravi akva park. Kako stoje stvari?

Deo prostora od olimpijskog bazena prema pruzi do svlačionica prema terenu Železničara je napravljen jedan rekreativni bazen, nadzire se školjka i vidim da su neki radovi nastavljeni. Verujete, nemam nikakve informacije.

JV: Da li je moguće da vi kao direktor neznate šta se dešava?

Upravo pokušavam da vam objasnim. Nama je rečeno za prošlu godinu a evo i ove godine. Očigledno nedostatak novca. Ja sam to čak imao u ekspozeu kada sam bio u Skupštini grada, to bi bio jedan od prioriteta grada jer bi to značajno povećalo kapacitete SC Čair i u finasijskom smislu. I u kvalitativnom i kvantitativnom smislu da bismo mi mogli neke svoje probleme da rešavamo. Nažalost, prema trenutnoj situaciji ja mislim da taj bazen neće biti skoro završen. Jedna od ideja, a mislim da su vaši novinari bili kod gradonačelnika kada smo bili na Gradskom veću, bio je da se pokuša da se dođe do javno privatnog partnerstva. Da se dođe do nekog partnera koji bi sa nama napravio takvu priču da dobijemo akva park. Ideja postoji, dobra volja postoji, ja se trudim da dođemo do toga, međutim kao što vam je poznato SC Čair je ustanova. Mi smo indirektni korisnici i mi sve ostvarujemo preko naše resorne uprave, pa onda to ide preko uprave za finansije, pa onda do gradonačelnika. Nažalost takva je procedura. Javna preduzeća imaju drugačiji koncept, oni malo lakše dolaze do tih partnera.

JV: Ako ne grešim vi ste najavili ili govorili o potrebi da se rekonstruiše zatvoreni bazen. Dokle se stiglo sa tim?

Zatvoreni bazen je doživeo svoj submaksimum, ako ne i više nego što smo očekivali. Tu 15, do 20 godina, to je neki plafon, 10 ali smi smo Balkan pa možemo malo da produžimo tu. Mi smo prešli sve moguće standarde, on je u vrlo lošem stanju. Ono što građani ne vide, to je onaj deo ispod bazena koji mi lavovski održavamo ali nismo sigurni dokle ćemo moći.

JV: Da li je ugrožena bezbednost?

Ne, na sreću nije. Dole su celokupne instalacije. Vodovodna, kanalizaciona, vazdušna, pumpe. Koliko je vama poznato i građanima Niša poznato da je bazen na takvoj lokaciji da njemu pumpe moraju da rade 24h. U protivnom sva voda bi izbila odozdo. Da li vam je poznato da mi imamo sopstvenu vodu koju koristimo. Što je velika stvar za uštedu, jer mi smo to od prošle godine počeli da radimo. Imamo svoju vodu koja je 35 do 40l u sekundi i time štedimo gradskom budžetu negde oko 500.000 na mesečnom nivou. Sada smo u fazi da hoćemo da tu istu vodu koja je jako dobrog kvaliteta sprovedemo za tuširanje, ona nije za piće. Pitali ste me da li je nešto preduzeto. Imamo odobrenje od strane grada, predviđena su sredstva, nekih 17 miliona dinara. Ta sredstva ne mogu da zadovolje kompletno renoviranje ali delimično možemo i mi smo već krenuli u proceduru, obavestili smo toplanu i Zavod za uzrbanizam. Oni treba da urade te idejne projekte i Zavod za urbanizam bi trebalo da se bavi onim problemima koji se tiču građevinskih radova a Toplana bi trebalo da se bavi elektro mašinskog postrojenja.

JV: Da li postoji šansa da to bude gotovo ove kupališne sezone?

Što se nas tiče, mi onog trenutka kada dobijemo sredstva mi krećemo.

JV: Koliko je potrebno?

Da vam kažem nešto, to neće uopšte usporavati i ugrožavati rad. Sve se radi ispod. Jer mi celokupnu aktivnost selimo na otvorene bazene. I mi ćemo sukscesivno, deo po deo, jedan po jedan bazen da radimo. Niti će to građanstvo da oseti, niti će biti prekida, mi ćemo to da radimo suksesivno i postepeno. Onoliko koliko nam prihod stiže. Nadamo se da ćemo da uspemo, jer tu je veoma bitna instalacija elektro, vodovodna i bitno je da obezbedimo podno grejanje i ventilaciju. a treba nam najmanje još toliko para da bismo mogli da kompletno uradimo. Još nešto da vam kažem što je veoma bitrno. Mi smo predali tri projekta, mimo gradskog budžeta ka Republici. Jedan je za solarnu energiju, drugi je za toplotne pumpe kojima trebao da obezbedimo posebno grejanje i mislim da je treći za kompletnu zamenu svih ovih portala koji su nagriženi od strane.

JV: Cilj svega toga je ušteda energije.

Apsolutno. Samo ovim putem smo uštedeli 500.000 što koristimo sopstvenu vodu.

JV: Pričaćemo sledeće godine da vidimo da li ste to realizovali. I da li ste uštedeli.

Ja se najiskrenije nadam da hoćemo.

JV: Hvala vam što ste bili naš gost. Bila je ovo emisije 15 minuta, moje ime je Predrag Blagojević.