Saša Radulović

Gost: Saša Radulović, pokret Dosta je bilo

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Vlada Aleksandra Vučića obeležila je godinu dana, toliko je prošlo od kada u toj vladi nema Saše Radulovića. Gospodine Raduloviću kako ocenjujete rad ove vlade u poslednjih godinu dana?

Čist 1.

JV: Na kojoj skali?

Od 1 do 5. I to kečina kao vrata. Ništa od stvari koje su potrebne građanima Srbije nisu uradili. Prblem je u uvođenju reda, dovođenju u red partokratije, sprečavanje korupcije, pravljenje sistema koji funkcioniše. Umesto toga imamo prenemaganje preko malih ekrana, smanjenje penzija, smanjenje plata i padanje standarda građana. Praktično nigde nije uveden red. Ja bih voleo da to nije tako ali građanima je dovoljno da se osvrnu oko sebe i da vide da niko ne dobija posao a da nije preko stranke. Koji ljudi nam vode lokalne samouprave i javna preduzeća i ko su ministri. Mislim da je to dovoljno.

JV: Da vas pitam, povodom godišnjice Vlade u istom danu su objavljena dva intervjua, nisu intervjui nego prenete izjave. Imamo premijera koji kaže: “Naš uspeh je za pojedine Evropske zemlje nedostižan, budžetski deficit u prvom kvartalu je ispod 3% što je uspeh koji ni pojedine Evropske zemlje ne mogu da dostignu”. U istom danu ministar finansija kaže da je dug Srbije porastao za 55 milijardi, kaže u prva tri meseca je porastao za 55 milijardi od čega je 27 iskorišćeno za pokrivanje deficita. Dok premijer kaže da je deficit smanjen. Kako vi to vidite?

Pa premijer je takođe obećavao da neće smanjivati penzije, pred poslednje izbore premijer je takođe govorio da će Beograd na vodi biti gotov za 4 godine, njegova je izjava da će svaki objekat na maketi biti gotov za 4 godine, tako da mislim da se ne možemo pouzdati u ono što premijer govori. Kada pogledamo izvršenje budžeta, za prva dva meseca, treći mesec do danas nije objavljen. Vidimo da imamo smanjenje rashoda i smanjenje prihoda. Poreski prihodi su manju u odnosu na prihode pre godinu dana.

JV: Šta to znači?

To znači da imamo pad proizvodnje i manje poreske prihode. Kada smanjite potrošnju, kao što je Aleksandar Vučić uradio, i to 5. put do sada i podignete poreze kao posledicu dobijete manju proizvodnju i manje poreske prihode. Način na koji su došli do manjeg deficita u prva dva meseca je tako što su paralelno sa padom prihoda obarali rashode. To vam je jedna spirala koja vas vodi na dole. Manji rashodi posledično vuku manje prihode i praktično se urušavamo. Privatni sektor nam se raspada, tako da ni jedan ozbiljan pokazatelj nije tu. Pokazati samo brojeve da je 3% manji od planiranog. To je na osnovu toga što smo uzeli velike dividende od javnih preduzeća, Telekom je platio dividendu, Pošta je platila dividendu. Ta javna preduzeća su morala da se zadužuju kod banaka da bi mogli da isplate papirnu divudendu i da prikažu te prihode u budžetu. Sa druge strane drastično su smanjeni rashodi u odnosu na ono što je planirano, što će dodatno pogoršati situaciju.

JV: Pomenuli ste na početku veliki problem u penzijama. Tačnije da je premijer sproveo smanjenje plata i penzija. Sa druge strane vi ste svojevremeno govorili kako 700.000 ljudi od toga je 150.000 zapošljeno preko veze. AKo ne grešim vi ste govorili i o nekim subvencijama države javnim preduzećima i napravili poređenje između tih subvencija i troškova koji nastaju zbog prevelikog broja zaposlenih u javnom sektoru. Kakav je tu odnos uopšte?

Aleksandra Vučić je predstavio smanjenje penzija kao reformu. Smanjenje penzija nije reforma, smanjenje penzija je protivustavno, to je i nemoralno. Penzije nisu socijalna davanja, penzije su imovina ljudi koji su odvajali doprinose od svoje plate i na osnovu toga dobijaju penziju.

JV: Ako ne grešim, kod nas se penzije isplaćuju iz budžeta a ne iz fonda?

To nije problem penzionera. Penzioneri su odvajali doprinose. Šta je država radila sa fondom, kako ga je slupala. Doduše, to je i cena ratova devedesetih godina, koji su potpuno urušili penzione fondove. To je jedna potpuno druga tema. Suština je da su smanjili penzije. Na penzijama je premijer uštedeo 210 miliona evra na godišnjem nivou. Sa druge strane na subvencije Vučić godišnje troši milijardu evra. Vidite da je to u potpunoj nesrazmeri. Govorite kako je važno smanjti penzije a sa druge strane bacate novac na subvencije. drugo pitanje je pitanje partijskog zapošljavanja. Imamo 15% partijskog viška u javnom sektoru.

JV: Kako ste izračunali to?

Gledali smo po različitim sektorima i gledali koliko ima viška u odnosu na parametre koji se koriste za ocenu tog sektora. Recimo u uspešnim zemljama na zapadu. Najveći višak imamo u javnim preduzećima i on ide daleko iznad tog 15%, manji višak imamo u nekim drugim sektorima. Mi nemamo viška lekara ili prosvetnih radnika, mi imamo viška partijskih kadrova uguranih na izmišljena administrativna radna mesta. Za tih 15% godišnji trošak za njih je preko milijardu. Milijardu evra trošimo na partijsko zapošljavanje, nešto što ne bi trebalo da se radi, milijardu evra na subvencije, milijardu evra smo dali na spašavanje ovih para državnih banaka Agro banke, Metals banke, Univerzal banke a sa druge strane predstavljaju smanjenje penzija od 210 milion evra kao reformu i kao spasonosni potez za državu. To jednostavno, prosta matematika vam govori da je to jedna besmislica. Ono što se zaista dešava. Aleksandar Vučić nije u stanju da štedi tamo gde treba da se štedi. Na partokratiji, odnosno na sebi. Time bi urušio mašineriju koja ga drži na vlasti.

JV: Realno je da on sada krene, recimo on. Čuo je da ga vi kritikujete i kaže otpustićemo 15%. Kada krene otpuštanje 15% realno je da neko kaže da on sada otpušta neke koji su se ranije zapošljavali, koji nisu partijski nego su stručni. Kako odabrati, kako odvojiti žito od kukolja?

Ja sam ovo rekao pre nego što sam ušao u Vladu. Ne kada sam bio u Vladi, nego pre nego što sam ušao u Vladu. Tada sam mu objasnio čitav koncept. Pisao sam o tome, vaši gledaoci mogu to da pročitaju na mom blogu. Iamam jedan tekst u kome sam napisao tačno šta treba da se uradi. I to je program pokreta Dosta je bilo, baziran na tome. Mi politiku nismo menjali. Pokazao sam kako se to radi kada sam ušao u ministarstvo. Napravili smo sistematizaciju randih mesta, jer ne otpušta se višak tako što odete u kafanu i sa spiskovima kažete ovaj može ili ovaj ne može. Nego se napravi sistematizacija radnih mesta i uspostave se kriterijumi. Za svako radno mesto se odredi.

JV: Te sistematizacije bi sprovodili partijski kadrovi.

Ako se to javno objavi. Onda bi ljudi mogli da vide pre nego što se to sprovede kakvi su kriterijumi sprovedeni. Ono što rade je upravo ono što vi govorite. Oni naprave tajno i tajno to sprovedu, niko to ne može da vidi i na kraju samo kažu oslobodili smo se viška. Mada i to ne rade jer i to košta. Koštaće ih nekih partijskih kadrova. Vučić to ne može da sprovede, to znači demontažu sistema na čijem vrhu sedi. Nije ovo samo pitaje za Vučića, nije Vučić na vlast ina svim nivoima. SNS nije na vlasti u pokrajini, nije na vlasti u mnogim lokalnim samoupravama. Sve stranke koriste iste mehanizme, guraju svoje kadrove u javnio sektor na izmišljena radna mesta. To svi znaju i radnici u javnom sektoru. Imaju burazersku ekonomiju. Imaju privatne firme povezane sa vrhovima političkih stranaka, koji potrpisuju štetne ugovore i preko toga izvlače novac iz javnog sektora. To je uzrok deficita, zajedno sa subvencijama. Ne visoke plate ili visoke penzije.

JV: Ajde da probamo da spustimo priču na lokalni nivo. Konkretno kada se radi o Nišu. U poslednje vreme došlo je nekoliko velikih međunarodnih kompanija, došla je Jura, došao je Dajtek. Međutim i Nišu ima više od 30.000 nezaposlenih. Da li je moguće da lokalna vlast utiče na rešavanje tog problema?

Naravno da jeste ali ne i poslušna lokalna vlast koja samo sluša centralu u Beogradu. Mi imamo tu situaciju u celoj Srbiji, gde lokalna vlast uopšte ne vodi lokalnu autonomnu politiku, nego mora da sluša koji su interesi stranke u centrali. Mi imamo jednu potpuno drugačiju politiku.

JV: Na šta konkretno mislite?

Recimo u tim slučajevima, onaj ko uzima rekete na tim dilovima koji su vezani za subvencije. Sve subvencije su na neki način vezane za rekete su u centrali. Ja sam to video iz Ministarstva privrede, zaustavio nekoliko njih, podneo krivične prijave o tome. Kada god se deli državni novac a subvencija je poklon, uz to idu neki dogovori sa onima kojima se daje novac. to pravilo sam video kod svih. Pošto je to jedina ekonomska politika, drugim politikama ne možete ni da se bavite. Tako da lokal sedi tu i ćuti i sluša diktat iz Beograda, pa daje građevinsko zemljište za badava, oslobađa investitore taksi, lokalnih.

JV: Mislite da je to pogrešan princip? Da ne govorimo o tim reketima.

To je principijelno pogrešna politika. Politika u kojoj mislite da ćete vući za rukav kojekakve strane investitore da vam dođu ovde i da vam preporode vaše društvo, zanemarujući domaću privredu, to je katastrofalno loš potez.

JV: Šta bi trebalo uraditi?

Ono što bi trebalo uraditi je podržati domaću privredu. Ne znam šta gledaoci znaju ali najveći poslodavac u Srbiji su male porodične firme. One zapošljavaju 1,4 miliona ljudi. Naspram 300.000 u srednjim i velikim preduzećima. Treba njima omogućiti dobar sistem, ne velikim multinacionalnim korporacijama i bankama, nego malim porodičnim firmama. A to se radi kroz smanjenje poreskog opterećenja, da smanjite poreze i doprinose, treba smanjiti birokratsko opterećenje, tako da je administracija lakša. Treba smanjiti kamatne stope u bankama i to osnivanjem garantnog fonda. To je nešto što je ušlo u budžet, dok sam bio ministar, međutim Vučić je od toga odustao. Jer sa druge strane ne mogu da se slikam sa tim stranim investitorima i pokazujem kako delim subvencije i tobože otvaram radna mesta. Za svako takvo otovreno radno mesto mi izgubimo tri na strani našeg privatnog sektora. To je jedna gubitnička politika.

JV: Da vas pitam, vi ste nedavno otvorili u Nišu kancelariju pokreta Dosta je bilo. Spremaju se loklani izbori. Ko su ti ljudi koji će voditi vaš pokret na lokalnom nivou. Da ne govorimo samo o Nišu, govorimo i o Vranju, Leskovcu.

To su uglavnom novi ljudi u politici. Ima onih koji su bili u politici ali se nisu ukaljali u politici.

JV: Kada čemo da ih upoznamo?

Otvorena je kancelarija, tu je koordinator, polako se priprema lista za izbore. Čim ona bude gotova biće i objavljena. Imaćemo javni poziv za građane da se uključe, ko god misli da može da pomogne. Mislim da je došlo vreme da ljudi vide da političke stranke koje su postojale u Srbiji ne rade posao za građane. Da praktično vode računa o svojim interesima i nisu zainteresovani da uvedu red i građani polako preduzimaju korake i uključuju se da naprave promenu. Imamo nekoliko principa koji su nam jako važni i od kojih nećemo odustati. Prvi je, potpuna transparentnost. To znači da će se svaki mesec, za prethodni mesec objavljivati koliko je novca potrošeno iz budžeta. Za svaku budžetski stavku dati spisak pravnih i fizičkih lica koji su dobili novac i okačiti ugovor po kome su dobili novac. I ovo uraditi ne samo za opštinu, skupštinu, većnike, nego i za sve ustanove, javna preduzeća, kulturne ustanove, domove zdravlja, škole. Kada postignemo totalnu transparentnost, prostor za korupciju će se značajno suziti i novinari neće moću da se ganjaju i koriste poverenika od javnog značaja nego će sve iamti na gotovo. Onda će moći javnost da upoznaju sa tim šta radi lokalna samouprava. Drugi princip je sve sistematizacije radnih mesta, za čitav javni sektor, koje moraju javno da budu objavljene, sve biografije javno objavljene i sve biografije čelnika moraju da budu dostupne javnosti. Svika koji pristupaju pokretu kažemo, preko nas sigurno nećete dobiti posao, za sva mesta u javnom sektoru moraju da postoje konkursi, na koje će se javljati svi građani i to sa strankama ne sme da ima veze. Za stranke su mesta odbornika i većnika i tu je kraj političkih funkcija. Nakon toga moraju konkursi.

JV: Sve ovo što ste nabrojali teško da možete da postignete iz opozicije. Realno bi bilo da možete da dođete na vlast.

Naša politika je sledeća. Nećemo praviti predizborne koalicije ni sa kim, pošto sve druge stranke već učestvuju i parazitiraju ovakvom sitemu. Jednostavno ni jedna od njih nije rekla mi ćemo da prekinemo i prihvatamo ove principe. Ne samo da deklarativno pričamo protiv partokratije, nego morate da podržaite ovaj princip transparentnosti i princip konkursa i načina na koji se biraju ljudi. Kada izabeete nekog po konkursu, morate da ga merite posle toga, da li radi dobro ili ne. Može neko da ispliva na konkursu kao najbolji a posle se pokaže da ne ume da radi svoj posao. Taj sistem mora da se napravi, to se zove uvođenje reda. Postizborne koalicije ćemo praviti isključivo ako budu poštovani ovi principi, inače ćemo biti opozivija. Nećemo nigde ući u vlast ako princip transparentnosti, ovo o čemu sam govorio ne bude nešto što je sastavni deo rada lokalne samouprave. Da li ćemo uspeti negde da formiramo vlast, to ne mogu da kažem.

JV: Obzirom da je teško da bilo koja partija koja trenutno učestvuje u vlasti, pošto su sve u nekom trenutku bile na vlasti. Teško da će bilo koja pristati na te vaše argumente.

To sve ostavljamo građanima da ocene. Ako nisu u stanju da prihvate ove principe, treba da imaju neki odgovor zašto ne. Mi mislimo da je to minimum, minimuma ispod koga ne možemo da idemo. Mi nismo napravili ovaj pokret da bi se kao druge stranke ugurali u javni sektor i negde sebi našli udomljenje. Mi smo ljudi koji smo već ostvareni, radili smo stvari u životu. Nama ne treba javni sektor ali znamo da bez uvođenja reda u Srbiju, ovde život neće biti lep i neće biti dostojan života za našu decu, zato moramo da se umepamo i da napravimo nešto.

JV: Ajde za kraj, vrlo kratko. Koja je garancija da ljudi koji na predstojećim izborima budu dali glas Dosta je bilo neće taj glas uslovno rečeno baciti, možda čak SNS-u. Jer u slučaju da vi ne pređete cenzus ti glasovi se ravnomerno raspoređuju svima koji su ušli u parlament.

To nam je jedna od glavnih prepreka koju smo imali i na prethodnim parlamentarnim izborima. Dosta ljudi nije glasalo za nas upravo iz tog razloga. Ja ne mogu da dam odgovor na to pitanje. Jedini odgovor bi bio preći ćemo cenzus i ljudi će to videti. Ko bude odlučio da nam pokloni svoje poverenje videće da ćemo uspeti. Da vas podsetim, za prethodne izbore nismo imali nikoga na terenu. Praktično je cela kampanja bila preko interneta, sada već imamo širok broj članova. Preko 150 članova u Nišu, koji plaćaju članarinu i finansiraju pokret na takav način i sa druge strane veliki broj simpatizera. Provodimo akcije na terenu i mislim da ćemo sigurno u Nišu uspeti da pređemo cenzus. Najbolje rezultae na parlamentarnim izborima smo osvojili u Beogradu, u Novom Sadu i Nišu.

JV: Pričaćemo naredne godine u ovo vreme, pa da vidimo šta se desilo u međuvremenu. Hvala vam što ste bili naš gost.

Hvala vama.

JV: Moje ime je Predrag Blagojević, bila je ovo emisija 15 minuta.