Zvezdani kontejner
Dragan IlićProfesor informatike u Gimnaziji "Stevan Sremac" u Nišu i predsednik Pedagoškog društva informatičara Srbije, sa sedištem u Nišu.
Ovih dana najveći biseri srpskog školstva su posle meseci većanja napokon izašli sa predlogom zvanim zaista tragično: „Reforma srpskih gimnazija“. Moguće da su im trebali vekovi da smisle kako da srpsku omladinu unazade za taj isti period, međutim ono što nam nije jasno jeste činjenica da nisu shvatili da su pogrešili.
Naime, iako su ukinuli sve što ima veze sa zdravom pameću, barem su trebali znati da prostom računicom ne mogu zbrojiti glupost koja prevazilazi čak i polupismenost običnog čoveka, koji će čekajući u redu poverovati da je „pao sistem“. Ljudi koji su sačinjavali komisiju koja je dala ovaj konačan predlog „reforme“ (čitaj reciklaže) gimnazija verovatno i nisu baš znali o kojoj se školi radi već su kao u nekom ringu, svako vukući na svoju stranu, došli do zaključka da pustimo pa šta bude. Da uputimo neupućene.
Srpske gimnazije su do sada imale tri smera: prirodno-matematički, društveno-jezički i opšti. Po ovom konačnom predlogu sve gimnazije imaju prvu godinu sa istim predmetima (smeši nam se Stjepan od milošte Stipe Šuvar), a od druge pa nadalje uvode se izborni predmeti. Po starom komunističkom receptu „napravi haos pa vladaj“, komisija čiji članovi dobrim delom i potiču iz vremena komunizma, doživela je sebe kao motor promena i rešila da malo preuredi gimnaziju. Gledajući seriju „Beverli Hils“ koja je snimana 90-tih godina, omiljenih godina našoj komisiji jer je tada najveći deo njenih članova bio pred penzijom, ljudi koji su „radili“ na projektu ove reforme su se malo zaneli. Oni su, doduše, lepo zapazili da u toj seriji gimnazijalci u Americi biraju predmete ali su nekako smetnuli s uma da se to debelo plaća od strane njihovih roditelja. Međutim, ne možemo da se otrgnemo utisku da su uvođenjem izbornih predmeta u srpske gimnazije naši reformatori pogodili u sam centar stvari. Od sto procenata učenika u gimnazijama sto i jedan će biti odličan. Ko će od kolega profesora rizikovati izbor svog predmeta nekom drugom ocenom izuzev petice. Kako ljudima za sreću malo treba.
Svi su naizgled srećni, učenici sa prosekom 5.00 (možda kolege koje predaju obavezne predmete u početku malo i prave probleme sa ocenama, ali smo sigurni da će reformatori i njih opametiti), roditelji jer će napokon „super plaćeni profesori s obzirom koliko rade“ proizvoditi „kvalitet“ vredan svih petica i Ministarstvo koje će povećati broj odličnih na famoznu trećinu populacije. U celoj računici hvale samo profesori. Oni će nažalost imati samo male trenutke sreće kad im se izabere predmet.Ko im je kriv što ih Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je dao đacima odrešene ruke kad su u pitanju profesori, nije dovoljno urazumio.
Čovek bi sebi postavio pitanje zašto se to radi. Odgovor je jednostavan: sistem izbornih predmeta je u osnovnim školama dao takve rezultate da nam zavide i mnogo bogatije zemlje. Sigurni smo da je komisija, kada se odlučivala za sistem izbornih predmeta, bacila malo pogled na osnovne škole gde je, naravno, imala šta da vidi. Spisak izbornih predmeta (čitaj bačenih para za spašavanje nastavnika od gubitka norme) je toliki da nebi mogao stati na ovaj papir, ali evo nekih: ruke u testu, čuvari prirode, svakodnevni život u prošlosti, šah, domaćinstvo, slikanje i vajanje….Šta da se kaže nego kakva demokratska i napredna zemlja, koja u svojim osnovcima već vidi fakultetlije pa im u najranijoj fazi školovanja pruža fakultativne predmete.
Slično tome i naši učeni reformatori su rešili da im malo pomognu i na taj način preskoče nekoliko stepenica u školovanju srpskog učenika. U prilog tome ide i činjenica da su iz obaveznog dela nastave izbacili predmet informatika i računarstvo da se deca ne ometaju u slobodnom korišćenju fejsbuka. Kao što nedavno reče predsednica Nacionalnog prosvetnog Saveta inače glavnog pokrovitelja ove komisije, njeno unuče sa tri godine sve „progugla“ i šta će njemu informatika.
Naravno svaka slučajnost sa tendencijom jednog od predhodnih ministara da se izbaci Darvinova teorija iz škola je namerna. I jednoj i drugoj motiv je bio isti: šta će mi stvari koje ne razumem. Ono što im je takođe sličnost je to što su se i jedna i druga neposredno posle takvih „bisera“ distancirale od svojih izvršioca, pa je tako naša predsednica NPS-a sada jedna od glavnih kritizera čudovišne komisije za reciklažu srpskih gimnazija.
Na kraju možemo samo sa tugom konstatovati da Srbija i jeste kontejner ali sa koliko zvezdica i da li ih ima uopšte, teško je pitanje. Taj kontejner i ide tamo gde mu je mesto, na smetlište školskih sistema sa tendencijom da tu i ostane dugo, dugo vremena!
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
15Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Imam tri đaka i naše školstvo je odavno zaribalo..odeš na roditeljski ono više od pola pdeljenja odlično..kad sam ja išla u školu, nekoliko odličnih, koji i jesu stvarno bili najbolji, većina vrlo-dobrih, poneki dobar i 1-2 dovoljnih..a izostanaka sad imaju po mali milion..dete ne ode u školu jedan dan, spremi lepo neki predmet koji treba sutra da odgovara i dobije 5, a razredni ili roditelj mu to opravda..roditelj ode u školu i slaže profesora gledajući ga u oči da mu dete bilo bolesno..a ovaj zna da ga laže ali mu ipak klima glavom saosećajno..
profesori..nekima zaista svaka čast..ali ako profesori za vreme školskog odmora prepričavaju najnovija događanja na Farmi šta očekivati od takvih..to sam lično čula od jedne moje drugarice koj aradi kao profesor, i kad sam dala komentar, joj, pa što ja onda uopšte šaljem decu u školu..naljutila mi se..
Malo samo da se dotaknem Ministarstva, detalj jedan..trebalo da se popunjavaju neki upitnici za svakog učenika..upitnik je bio na ćirilici što nije problem, ali kurzivi su bili sa ruskim slovima, tako da su ti u ministarstvu totalno nepismeni što se tiče kompjutera kad ne umeju da podese ni izbor jezika na računaru.
Odavno nisam video smuseniji tekst: vidi se da je covek u afektu i da je kivan na reformiste, ali bih zamolio redakciju da povede racuna o kvalitetu tekstova koje objavljuje. Neko kao ja, ko nije upucen u to sta ce biti promenjeno u sistemu skolovanja, iz pomenutog clanka ne moze da zakljuci zbog cega je novi sistem los i sta je to sto je toliko iznerviralo gospodina Ilica.
A sada o temi skolstva: Zivim vec 10 godina u Nemackoj i dve cerke su mi prosle kroz nemacke skole. I kod njih nije sve tako belo kako se kod nas misli. I kod njih se redovno vrse reforme skolstva, reforme pravopisa, reforme sistema… I kod njih postoje kriticari koji tvrde da je stari sistem bio bolji ili oni koji bi zarad parole ‘vazno je da se pare okrecu’ uvek nesto novo na nama i nasoj deci isprobavali. Posto nasi ljudi smatraju da je sve sa zapada bolje od onog domaceg, prenecu par utisaka sa zapada, jer se smatram dovoljno kompetetnim da to ucinim (akademsku diplomu sam stekao u Srbiji a kao sto sam rekao pratim sistem skolovanja svoje dece u Nemackoj):
– Izborni predmeti: princip uopste nije los, samo je problem u tome kako se primenjuje. U Nemackoj je svaka skola institucija za sebe, koja se bori da privuce sto vise djaka, tako da se takmice ko ce imati primamljivije izborne predmete (pocev od informatike, preko raznih jezika pa do glume i muzike). U izboru ucestvuju i roditelji, ciji je cilj da im se deca sto bolje osposobe za buduci rad i zivot.
– Sistem ocenjivanja je mnogo strozi od naseg. U citavoj generaciji postoji jedan (ili nijedan) ucenik koji ima prosek ocena 1 (1 je najvisa a 6 najniza ocena). Postoje povlastice na ime poznanstava sa profesorima, na ime donacija skolama i sl., ali to ipak nije dovoljno da neko dobije jedinice iz svih predmeta, sto znaci da je ekspert za npr. jezike, matematiku, crtanje, plivanje i atletiku. Pa niko nije savrsen, cak ni Nemci.
– I na kraju praktican rad. Kod nas je praksa kada odes negde i odsedis dve nedelje u nakoj hali. Kod njih
@Stanko – sta Vam nije jasno u tekstu? Covek se lepo fokusirao na jednu stvar a to su izborni predmeti. Kao sto ste i sami rekli to je dobra stvar ali smo ako se sprovede na pravi nacin. U suprotnom nastaje problem jer ce profesori, u strahu da ne ostanu bez djaka a samim tim i bez posla, iz svog predmeta davati sve najbolje ocene a onda ode kriterijum do djavola a posledice su nesagledive.
@Mico
Nije mi objavljen komentar do kraja, a s obzirom da nemam vremena da ga ceo ponovo kucam ukratko: Kada covek nesto kritikuje on mora to i da analizira.
Ja sa svojim komentarom ne moram da radim dublju analizu, ali novinar u svom clanku je vec obavezan da to uradi.
Problem nije u tome da li ce neko da da deci sve petice iz svog predmeta (to ionako svi rade), vec da li ce ga icemu nauciti. U mojoj bivsoj skoli je najposeceniji cas bio cas iz istorije (kod profesora Sukletovica) koji nije zapisivao da li su mu ucenici odsutni i koji je govorio da je privilegija svakog djaka da slusa njegova predavanja (sto je i bilo istina), a ne da ih on silom tera da to cine.
Dakle izborni predmeti su nesto sto moze ali i ne mora da bude lose, ali je problem u pomerenim sistemima vrednosti, losem skolskom kadru (zaposljavanje preko veze, lose plate i sl.), ne-konkurentskom odnosu izmedju skola i sl. To je ono o cemu se treba pisati i sta treba menjati.
Gospodine Stanko, ocigledno da ste posle dugog boravka u Nemackoj prevideli neke vrlo bitne stvari. Nemacka izdvaja 6-8% BDP za skolstvo, mi sa druge strane 2-3. U nemackoj je prosecna plata 2000-3000 evra pa i vise kod nas 200-300. U Nemackoj roditelji mogu da izdvoje novac za skolarine svoje dece kod nas?!
Sistem izbornih predmeta znaci kako slobodu za ucenike tako i za nastavnike ako hocete da funkcionise kako treba. Kakav je ovo sistem kad se jedni predmeti koji su do sad bili „obavezni“, mada birani odabirom tipa gimnazije (tipovi su koliko vidim nabrojani u tekstu) menjaju drugim. Ovde se iz teksta vidi da se nastava osakacuje izbacivanjem Informatike. Posto imate iskustva sa skolstvom u Nemackoj navedite mi jednu gimnaziju koja nema nastavu informatike. Navedite mi takvu besmislicu zvanu Matematicka gimnazija sa obaveznim muzickim i likovnim u sve cetri godine obrazovanja. Razmislite malo o tome i zasto se to radi. Na kraju, imali ste srece da Vasa deca pohadjaju Nemacke skole, nasa ce ici u ove kojih u ovakvom obliku vise nema ni u Albaniji. Ne vrsi se reforma sa profesorima na ivici egzistencije. Zlonamerni bi rekli dobro ste placeni koliko radite, pa onda ajde da ne radimo, da nema skolstva, da nema zdravstva.Kako je prosla „reforma“ sudstva cujemo u medijima. Sta god pipne ova retrogradna vlast to propadne. Mislite malo o tome. Ako vec niste upuceni u sistem skolstva procitajte malo pa ce Vam sve biti jasno.
Pozdrav!
Dajte ljudi, pa nemojte da ste na kraj srca. I ja ne mogu ocima da smislim ovu gomilu nepismenih i nabusitih nesposobnjakovica koja vodi zemlju i nekakvim reformama i presipanjem iz supljeg u prazno pokusava da zamaze narodu oci.
Zelim samo da kazem da Sistem izbornih predmeta (mada se meni svidja i Sistem ocenjivanja profesora od strane djaka) ne moraju da budu losi. Ja sam svojevremeno zavrsio ‘usmereno obrazovanje’ po kome je onda bacano drvlje i kamenje, pa sam na kraju postao inzenjer koji barabar radi sa kolegama iz celog sveta. To sto sam ucio muzicko i likovno mi nikada nije smetalo, vec mi je samo davalo sirinu koji mnogi ljudi na zapadu nemaju, jer ih sistem skolstva ‘usko’ specijalizuje.
Imam kolege koji rade u Nisu kao profesori informatike (u srednjim skolama i na fakultetu) i siguran sam da im je kvalitet djaka mnogo bitniji od kvantiteta. Zasto terati nekog da sedi na casu informatike ako ga to ne zanima, pustite ga neka ide da sije dugmad na domacinstvu, jer ce na kraju zavrsene srednje skole ionako biti nesposoban da bilo sta radi. A mislim i da profesori informatike nece zavrsiti na ulici, jer je to jedno od retkih zanimanja koje se jos uvek trazi.
O tome koliko se izdvaja za skolstvo i u kom stanju su oprema, skole pa i nastavnici, o tome necu da diskutujem – to ionako nije tema ovog clanka.
@Stanko
Ne bih da ispadnem grub, ali gde su tvoji argumenti na osnovu kojih kritikuješ ovaj članak ?
Živiš u Nemačkoj već 10 godina ali ti ipak bolje od autora ovog članka i ostalih u Srbiji znaš kakvo nam je obrazovanje i u kom smeru ide reforma.
Ja sam u prosveti pa ću ti reći ovako:
Radio sam par stručnih radova koji se tiču kvaliteta obrazovanja i kvaliteta reforme kod nas.
Ocena je NULA a to potvrđuju i međunarodni testovi znanja koe rade naši đaci kao npr TIMSS.
Kao što autor ove KOLUMNE piše, problem nije u samim izbornim predmetima, od kojih neki definitivno nemaju svrhu u osnovnoškolskom sistemu ali ajde, već u sistemu gde će se profesori otimati za učenike, verovatno tako što će davati svima najviše ocene. Jer od toga im zavisi plata.
Ali naše obrazovanje je toliko zaglibilo, ne samo zbog očajne reforme i nepraktičnih i besmislenih promena, već i zbog zadrtih provesora koji nemaju nameru da menjaju bilo šta i prosto ne poštuju odluke ministarstva. A sa druge strane nema ko da ih kontroliše. Ovde pre svega mislim na fakultete gde je stanje očajno. Opšte rasulo, više se ništa ne zna…samo cene ocena i toliko.
Koliko na fakultetima profesori rade šta hoće, tako u osnovnim i srednjim školama takva prava imaju učenici. Niko više ne ide u školu, niko ne uči, profesori ne smeju da povise ton na učenika, makar ih taj psovao, ne smeju da daju jedinice, doćiće im komisija, ma ne smeju ništa !
Ovu retrogradnu vlast je izabrao narod, sve lupajuci u serpe, pisteci iz pistaljki i neumorno setajuci. Verovao je da ce za to biti pravedno i nagradjen, medom i mlekom.
E, to je izostalo. Sad se na narodnim ledjima izneta vlast, kineskim zidom ovojila od istog naroda i ne zeli da cuje za njega, osim kad oglasavacka preduzeca iz partija, dunu u trube tokom predizbornih kampanja. Pa, opet, sve iz pocetka.
Dakle, ko je naivan pa veruje da ce mu dete nesto nauciti u skoli, ne treba da od prvog dana prvog razreda, radi s njim iz polugodista u polugodiste.
Sve sto je naucilo,nase dete je naucilo od nas, u skolu ide zato sto je osnovna bila obavezna a gimnaziju je samo biralo. I opet, vec isproban recept, rad u kuci!
Drazavi su potrebni manuleni radnici, u ime kojih misli drzava, a odrzava ih u zivotu uz pomoc farmi, talenata, velike brace, surviver-a…..
Zato, svoj zivot u svoje ruke i ne zurite da menjate svet glasanjem, apstinirajte – za promenu.
Izgleda da niko od vas nije ustvari svestan koliko je tuzno nase skolstvo.Ja doduse ne idem u gimnaziju ali je u mojoj skoli stanje vise nego katastrofalno. Imam mali milion primera koje znam i iza kojih stojim koji dokazuju da mnogi „profesori“ uopste ne zasluzuju to zvanje a kamo li da budu primer deci. Ja naprimer imam profesora fizickog koji za vreme casova nelegalno prodaje benzin tj. naftu koju pre toga istocuje iz autobusa Nis Ekspresa cak sam mu jednom i pridrzao kantu dok je pretakao benzin.To je javna tajna u mojoj skloli i ako svi znaju o cemu se tu radi.Vozaci autobusa prijavljuju da im je za put potrebno vise nafte i pre nego krenu svrate do „profesora“ da istoce visak a ovaj im za uzvrat da procenat i svi zadovoljni.To je samo jedan primer. Inace imam i profesora koji nam je objasnjavao kako se bere zatim susi i kako se zavija marihuana i to sve detaljno.Itd. da ne duzim mnogo.Stanje u nasim skolama je vise nego jadno samo sto svi okrecu glavu i ne zele o tome da pricaju.Ucenici imaju poremecene sisteme vrednosti i najveci idoli su Kristijan Golubovic i ekipa iz Citulje a ni profesori nisu mnogo bolji. Kad sam upisao skolu bio sam u cudu a onda mi je to bilo tuzno a sada mi je vec smesno i pomirio sam se sa tim
Problem je što gospodin Ilić piše o školstvu a ne zna da se ne kaže „…barem su trebali znati“ nego „…barem je trebalo da znaju“. Još je veći problem što ljudi na bitnim pozicijama kad se već ugledaju na razvijenije države ne „skinu“ nikad celu ideju nego do pola. Znali bi da se i na zapadu „izborni predmeti“ ipak prvo biraju od strane profesora pa tako srednjoškolci mogu da biraju ali za te četiri godine moraju da skupe određeni broj kredita i iz informatike i iz matematike i iz stranih jezika, društvenih i prirodnih nauka itd. E onda pored toga mogu i da biraju, ali određen standard i ograničenja itekako postoje.
Takođe je problem što neko ko misli da je kompetentan da kritikuje bilo kakvu (pa i ovakvu) reformu školstva a ne shvata važnost umetnosti i muzike u životu mladih ljudi, pa i učenika skoncentrisanih na prirodne nauke. To je ogroman problem.
Drga Gospodjo ili Gospodjice Emona molim Vas da javno na ovde kažete da u 21. veku u Matematičkoj gimnaziji Informatiku treba da zamene Muzičko i Likovno kao obavezni predmeti u svim razredima. Samo to kažite molim Vas!
@misko
Ne treba zamenjivati informatiku ni sa čim. Ali isto tako ne sme se izbaciti predmet poput likovnog ili muzičkog. Ionako su u srbiji gimnazijalci poražavajuće plitki…neprestano se govori o „širini“ koju imaju gimnazijalci Srbije. Na žalost takva ideja je daleko od istine. Reforma jeste defektna u svakom pogledu. Ali neka je kritikuju kompetentniji, a ne njima sličnim. Vi što biste izbacivali predmete opšte kulture u gimnazijama i ne ulivate neko poverenje.
Slazem se sa Vašim izlaganjem po pitanju izbornih predmeta i smatram da je gimnazija iz vremena Stipe Šuvara bila najbolje rešenje.Bilo je smerova iz fizike , hemije , biologije itd. tako da su se učenici mogli na zavidnom nivou pripremiti za studiranje.Smatram da je šuvarica bila dobra samo za gimnazije.Takođe učenici su dobijali zvanje laborant .Nedostatak je bio u loše opremljenim školama za laboratorijski rad a bogami i loše pripremljenim profesorima.Udzbenici su takođe bili vrlo loši,jer je određena grupa beogradskih profesora imala monopol na pisanje udzbenika.Ja sam srećom radio u aleksinačkoj gimnaziji koja bila izuzetno dobro opremljena što nije bio slučaj u drugim školama.
Dodao bih i to da bez logike,filozofije,muzičkog obrazovanja,likovnog obrazovanja i informatike ne moze biti obrazovanja da ne govorim u prirodnim naukama.
Cisto da se zna… Kada nesto nedostaje to FALI, a ne HVALI. Znam da se kritika odnosi na formu, a ne na sadrzaj, ali prosto bode oci.