O novinarstvu, s povodom
Državi nije trebalo ni 15 godina da, uz nesebičnu pomoć „gospodina Legije“ otkrije ko je osumnjičen da je potegao pištolj (17 puta) u Slavka Ćuruviju.
Da li će iko ikada utvrditi ko je sve kriv za ubistvo jedne profesije u Srbiji – novinarstva? Ubijali su ga polako, sistematično… Ubijali su ga svi: država, političari, tajkuni, istaknuti medijski radnici, nezamenljivi državni novinari, medijski magnati, analitičari, nevladine organizacije, novinarska udruženja, oni koji treba da edukuju novinare, sami „poslenici javne reči“…
I, svako je tu imao neki interes, uglavnom lični, eventualno parcijalni, svakako materijalni.
Država se oslobodila „korektiva vlasti“, što bi novinarstvo trebalo da bude prema knjigama po kojima su neki od nas učili.
Političari su dobili poslušnike koji samo povlažujući, klimaju glavom i sa obožavanjem gledaju dok postavljaju unapred dogovorena pitanja.
Medijski magnati su uspeli da nametnu svoj „koncept novinarstva“, oličen u buđenju najnižih osećanja i promovisanju polusveta i površnosti, otvarajući tako put za manipulisanje, uz pomoć „čarobne kutije“, šerova i istraživanja javnog mnjenja.
Tajkunima je omogućeno da, za sitne novce, naruče i dobiju plaćenike koji svoj talenat traće na naručene teme i zadatke u prljavim kampanjama koje za cilj imaju samo ličnu korist i promociju.
Istaknuti medijski radnici ili nezamenljivi državni novinari, perjanice srpskog novinarstva, osim na ličnoj promociji i obezbeđivanju materijalne sigurnosti za svoje potomstvo isticali su se u „pripremanju terena“ za neke važne događaje, u odvraćanju pažnje javnosti od krucijalnih, egzistencijalnih tema fabrikovanjem „skandala“ i ekskluzivnih informacija „iz izvora bliskih vlasti“.
Mnogobrojni tzv. analitičari, srpska varijanta gatara koje umesto u kristalnu kuglu gledaju u kameru i trude se da izgledaju pametno, sve objašnjavaju ili propustima prethodne vlasti, ili konstelacijom odnosa političkih snaga u svetu, eventualno neopravdanim zahtevima EU.
Nevladinim organizacijama odgovara stanje posrnulog novinarstva zbog bojazni da ih slobodni mediji ne propituju gde su se denule silne milijarde evra koje su ušle u ovu zemlju preko projekata koje su finansirali stranci.
Novinarska udruženja se uglavnom bave podelom spratova u zgradi u Resavskoj ulici, jer od članarine ipak ne može baš dobro da se živi. Uspeli su, ruku na srce da se izbore za novinarski popust od 20-tak posto na autobusku kartu (ukoliko imate uredno plaćenu članarinu), reaguju uredno saopštenjima kada su ugroženi njihovi drugari, objasnjavaju, ne baš uspešno zašto treba pogasiti sva lokalna glasila u Srbiji, osim u Beogradu… I, ne nude nikakvo rešenje, bar ne suvislo.
Pojedini fakulteti koji edukuju novinare svojim programima nisu predvideli ni jedan politički, ekonomski ili pravni predmet, tako da dobijamo diplomirane novinare koji nemaju teorijsku osnovu o najbitnijim pitanjima funkcionisanja države, pa tako ne mogu ni da je kontrolišu.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, krivi smo mi, novinari – „krivi smo sto smo ih pustili“. Dozvolili smo da nam profesija bude najnezaštićenija, da svako ko uhvati mikrofon ili olovku i blok može sebe da nazove novinarom.
Novinarstvo bi trebalo da se bavi pitanjima od opšteg interesa, da traži odgovore u ime građana, da ukazuje na greške, da nudi rešenja… Za sve to je potrebno verifikovano predznanje koje kontroliše neko državno telo zaduženo za izadavanje licenci.
Status novinara sa licencom mora da štiti kredibilni sindikat koji ne bi dozvolio da njegovi članovi rade za 20-ak hiljada dinara i bez ugovora. Mora da postoji mreža lokalnih javnih medija koji će imati stabilne uslove finansiranja ali i potpunu uredjivačku slobodu, što bi značilo da ne mogu urednici i direktori da se postavljaju partijskim fermanima.
Srbija nije demokratsko društvo. Neće ni biti, bez obzira na sve uspehe u borbi protiv korupcije i kriminala, približavanju EU, reformi pravosudja i sl. sve dok ne oslobodi medije ekonomskog, partijskog i svakog drugog pritiska.
Kolege novinari, niko nam neće na tacni dati ono što nam pripada. Moramo da se borimo za bolje uslove rada, veću slobodu, za dostojanstvo profesije.. Ja to radim na ovaj način.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
22Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Пре свега замерка ЈВ због грешака у штампи, фонту.Друго новинар несме бити партијски опредељен,а још мање функционер.Новинарство кроз политичку лупу је шунд.Политика и новинарско тезгарење је магла.
Gospodine, potpuno se slazem da novinar NE SME da se aktivno bavi politikom. Ja vec 4 godine ne radim, pa mogu da sebi dozvolim taj luksuz da kroz politiku pokusam da ostvarim u koje verujem!
Gospodine, potpuno se slazem da novinar NE SME da se aktivno bavi politikom. Ja vec 4 godine ne radim, pa mogu da sebi dozvolim taj luksuz da kroz politiku pokusam da ostvarim ideje u koje verujem!
ma bre ona da je htela nesto da postigne preko reda sigurno bi otisla u vladajucu stranku. Ovako samo pokazuje da razmislja. Treba hrabrosti da odes u opozicionu stranku. Samo napred Ana!!!
Оправдавам труд да се као новинар борите за оно у шта верујете.У шта ми обични грађани да верујемо.Политику нам воде лекари,адвокати…тумаче нам новинари,професори…Политачарима у професији не веруј
Bravo Ana, a mislim da ćeš više doprineti Srbiji kao aktivni političar, nego kao „zaposleni“ novinar, ako ti je za utehu…ima posla za tebe,vidis da pises tekstove na radost mnogih, a možda…
Ana opet trefila usred srede. Kad bi bilo više ovakvih partijaca. Ovako, Ana i još par ljudi – tu i tamo. Ana otišla u opoziciju, iako je mučki izbačena s posla, nada se utopijskom (ljudskom). Hrabro.
Da bi se razumeo Anin gest treba znati kako su delali ljudi poput, recimo, Kondorsea i Langranža. Da, da, i u ovoj vukojebini na periferiji sveta ima takvih ljudi. Omalovaženi, a dragoceni.
Bravo koleginice,ali malo je ostalih iz naših redova koji su spremni da se hrabro bore za čast i kodeks profesije.Vezuju konja gde im gazda kaže i ne misle svojom glavom!
postovana ana,kome se vi obracate.uz vas u ovom gradu,na prstima jedne ruke,mogu se nabrojati NOVINARI.vecina je :nabedjena,napaljena,nepismena,politicki podobna,na vezu primljena,misli da je ti „IN“.
Svaka čast koleginice. Slažem se sa svakim zarezom koji ste napisali. U ime „Smedervskih novina“ čiji sam direktor,želim da Vam poručim da ćete u našoj redakciji imati podršku u svakom narednom potezu
Srbija je zemlja cuda. Kriminalci su nam kljucni svedoci,sudije prodane duse a politicari dobrim delom doktori. SRBIJA JE MNOGO BOLESNA. Kamo srece da nam politiku vode magistri politickih nauka.
Tako je, mnogo je bolesna. Na žalost, ne žele da je leče oni koji to mogu, dok oni koji to žele, ne mogu. Mogu samo da dignu glas,da pišu kao Ana…kao lek koji može da izleči, ali ga nema u apoteci.
Veeliko DA, koleginice Ana. Samo sto,uz spoznaju slicnu Vasoj, ja sam odlucila da ‘zaboravim’ na novinarstvo, jer ne verujem da BORBA donosi dobro. Resenje je u promeni neceg dubljeg, sustinskog…
Ana,rekoh li ti da pokreneš blog? Tamo nema cenzure, autocenzure, smarača,ometača – pišeš do mile volje, em duši lek, em proveriš sebe i to u daleko jačoj konkurenciji od bilo kojih novina.
Bravo Ana, jos jednom nam vraćas veru u to da imamo pametnih ljudi, a ovog puta i da ne ubijaju svi novinari svoju profesiju. Na žalost, a tebi za utehu, nije tvoja profesija jedina koja se srozala…
Ана и обожаваоци, смешно што мислите да сте неке месије.Ви сте само неспособњаковићи који не могу да нађу себи посао па тако револтирани нападате без реда.Може само криво да вам буде 🙂
E moj’SRBINE’da si pazljivije citao komentare ukapirao bi da smo mi’Anini obozavaoci’zaposljeni. tako da od ono „nesposobnjakovici“nema nista. mi smo samo imali vise srece od Ane pa smo nasli veze.
pa moj’SRBINE’ukoliko si zaposljen onda je to i tvoj slucaj. Ne laskaj sebi da si sposoban pa si tako dobio posao,ili da nisi mozda prosao testiranje.Cetvrt veka vec ta praksa ne postoji u Srbiji.
I jos samo ovo da te pitam’SRBINE’po kom redu treba da napadamo pa da nam ne bude krivo?Da nisi i ti mozda od onih sto su studirali“uvece prelistaj ujutru zablistaj“ pa preko stranke u javno preduzece
Prvo će ti se smejati,potom će te ignorisati,onda će se boriti protiv tebe, zatim ćeš pobediti.Bravo Ana.
M.Gandhi, Mislim da onaj ko ti je dao negativnu ocenu, nije razumeo. Ustvari, sigurna sam u to, jer se smeje i to pred svima. Za Anu je to dobro, znaci da je pocelo…