„Niška deklaracija“ – neophodno rešenje ili veliki promašaj

Čitanjem izvornog teksta ispred Oficirskog doma i tribinom o njenom značaju obeležen je jedan vek od donošenja “Niške deklaracije” koju je 7. decembra 1914. godine usvojio srpski parlament.

Ova deklaracija predstavila je ideju o ujedinjenju svih Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu nakon Prvog svetskog rata, a šta je to donelo srpskom narodu i dalje je predmet sporenja među istoričarima.

O samom stvaranju Jugoslavije postoje dva mišljenja među istoričarima. Prvo da je to bila najveća greška srpskog naroda, dok je drugo mišljenje da je njeno stvaranje bilo nužnost i sled događaja koji mora da se desi – objašnjava niški istoričar Boban Janković.

On napominje da je u danima kada je pisana “Niška deklaracije” Srbija bila na rubu propasti.

Kolubarska bitka se još vodila, mnogo vojnika je poginulo, u Beogradu se već vijorila austrijska zastava i baš u tim presudnim trenucima Vlada izlazi pred Skuštinu sa novim idejama stvaranje nove zajedničke države. Pored toga, Srbija je bila pod pritiskom zapadnih država koje su htele da pridobiju Bugarsku i Rumuniju za svoje saveznike, a na uštrb srpskih teritorija – objašnjava Janković.

Niški istoričar napominje da se može reći da je tada Srbija hrabro i politički neočekivano izašla sa težnjama o zajedničkoj državi. Objašnjava da je krug srpskih intelektualaca radio na programu i stvaranju ideje jugoslovenstva.

Stanoje Stanojević je morao da nađe spoj istorije Srba i Hrvata, Aleksandar Belić je morao da nađe lingvističku vezu, Slobodan Jovanović je trebalo da nađe političku vezu, a Jovan Cvijić je tražio antropološku i geografsku vezu Srba i Hrvata – kaže Janković.

Kao važnu stvar ističe da su Srbi u ovoj ideju bili jedinstveni i složni, mada kaže i da su se mnogi nadali da će “prizivajući Slovence i Hrvate” izazvati kod njih pobunu u Austrougarskoj.

Zanimljivo je da političke partije u Srbiji pre Prvog svetskog rata nisu u svojim programima imale stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca, već samo oslobođenje svih Srba i stvaranje zajedničke države Srba. Kod Hrvata je bilo nešto drugačije, jer su imali neke planove o stvaranju južnoslovenske jedinice, ali u sastavu Austrougarske monarhije, dok kod Slovenaca nije ni bilo pomena o udruživanju – objašnjava ovaj istoričar.

Mišljenja o posledicama “Niške deklaracije”, odnosno stvaranju Jugoslavije i potom njenom “krvavom” raspadu, oprečna su, i prema rečima istoričara, teško da će doći do jedinstvenog pogleda i stava. Činjenica jeste, da je ovaj dokument doneo nove ideje i promenio sliku Evrope nakon rata stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.