Vreme stalo u sablasnom rudniku u Aleksincu (foto)

I posle skoro 26 godina od velike tragedije u Aleksinačkom rudniku nakon koje je stavljen katanac na sva okna, i dalje se na ulazima u jamu nalaze zarđali šlemovi, razbacan nameštaj i dokumentacija…

U svlačionicama ormarići, slika Josipa Broza, članske knjižice, evidencije o smenama, tu i tamo po neka viljuška i kašika koje svedoče da je u tu nekada radilo oko 2 hiljade rudara.

Pustoš u prostorijama rudnika, zatvorenog 1990. godine zbog nesreće u kojoj je stradalo 90 rudara, slikala je Nišlijka Aleksandra Kostić čija je fotografija nedavno bila najbolja na konkursu Evropske komisije.

Jako je čudan osećaj kada vidite prostor gde su se nekada rudari pripremali za ulazak u jamu, a koji je sada zapušten. Imala sam osećaj kao da sam u nekom mestu poput Černobilja – kaže Aleksandra.

I fotografija za koju je nagrađena takođe je nastala u napuštenoj fabrici, a Aleksandra kaže da je iz nekog razloga privlače ti ambijenti.

Prve tone mrkog uglja iz rudnika u Aleksincu počele su da se vade krajem 19. veka, a 1902. godine kupio ga je belgijski inženjer. Između dva svetska rata smatran je najunosnijim ugljenokopom u Srbiji, a u vreme II svetskog rata preuzeli su ga Nemci.

Najveću proizvodnju Aleksinački rudnici ostvarili su 1963. godine, kada je iz šest okana proizvedeno 444.007 tona uglja. Zbog rudnika je nastalo je i naselje u kome je otvorena škola, biblioteka, Dom kulture, bioskop, ambulanta, pošta…

Tako je bilo sve do 1989. godine, kada je u požaru poginula cela prva smena – 90 rudara. 

Sada u okviru Rudarsko-građevinskog preduzeća oko 300 rudara radi u drugim rudnicima u Srbiji. Više puta bilo je reči i pomena da se ponovo aktivira Aleksinački rudnik, ali zasada nije bilo konkretnih akcija.