Montipajtonovski recept za dugovečnost – optimizam

Čini se da je Monti Pajton bio u pravu kada je savetovao da na život uvek gledamo sa vedrije strane – istraživanje pokazuje da optimisti žive duže.

Istraživači u Sjedinjenim Američkim Državama zaključili su da su optimističniji ljudi „dugovečniji“ – žive 85 i više godina.

Oni navode da je optimistima lakše da kontrolišu emocije i tako se zaštite od stresa.

Pesimistima bi moglo da bude korisno da zamišljaju budućnost u kojoj je sve dobro.

• Visok pritisak u tridesetim može da ošteti mozak
• Kako da ostanete budni na sastancima

U studiji su učestvovale dve grupe ljudi već regrutovanih za različite studije – 70.000 žena uključenih u istraživanje o zdravlju medicinskih sestara i 1.500 muškaraca u studiji o zdravlju veterana.

Analiziran je nivo optimizm, kao i njihovo celokupno zdravlje. Takođe su ih pitali o vežbanju i dijetama, kao i o tome koliko su pušili i pili alkohol.

U proseku, najoptimističniji muškarci i žene imali su 11-15 odsto duži životni vek i izvesnije je da će, kada se uporede sa najmanje optimističnom grupom, živeti do 85 godine.

Iako se mnogo zna o faktorima koji izazivaju preranu smrt i oboljenja, značajno se manje zna o „pozitivnim psihosocijalnim faktorima“ koji bi mogli da omoguće zdravo starenje.

Levina Li, vanredna profesorka psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Bostonu koja je radila na studiji, rekla je: „Naši podaci govore da povećanje nivoa optimizma može dovesti do dugovečnosti i zdravog starenja.

• Kontraceptivna pilula za muškarce – zašto i dalje čekamo

„Dokazi iz nasumice izabranih ispitivanja sugerišu da intervencije poput zamišljanja budućnosti u kojoj je sve dobro, ili intenzivnije kognitivno-bihevioralne terapije, mogu da povećaju nivo optimizma.“

Međutim, još treba da se razgovara o tome zašto optimistični ljudi žive duže, rekla je ona.

„Zdravije ponašanje i niži nivo depresije samo su delimično objasnili naša otkrića.

„Početni dokazi iz drugih studija ukazuju na to da su optimističniji ljudi skloni ciljevima i istrajni su u tome da ih ostvare, efikasniji su u rešavanju problema i mogu bolje da regulišu svoje emocije tokom stresnih situacija“, dodala je.

Profesor Brus Hud je šef katedre razvojne psihologije u društvu na Univerzitetu u Bristolu i vodi kurs pod nazivom „nauka o sreći“.

On kaže da studija podržava postojeće dokaze o koristi koju imamo od pozitivnog razmišljanja.

On je dodao: „Mislim da bi jedan uzročno-posledični mehanizam mogao da bude da se optimisti lakše nose sa stresom, i to tako što izbegavaju glasine o negativnim životnim događajima.

„Stres utiče na imuni sistem, pa postoji mogućnost da to znači da se optimisti lakše nose sa infekcijama.

„Mnoge studije su takođe povezale stres sa kraćim telomerama, delom hromozoma koji je povezan sa starenjem ćelija i rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa i raka.“