Povorka ponosa u Podgorici: „Nikad se nećemo posramiti, nikad spustiti glavu“

Ispod zastava duginih boja i uz ritam bubnjeva, Podgoricom su marširali učesnici Povorke ponosa zahtevajući jednaka prava i ravnopravnost za LGBT zajednicu, usvajanje Zakona o istopolnim partnerstvima i sankcionisanje nasilja nad LGBT osobama.

„Ovde smo da pokažemo da nećemo trpeti nasilje i da zahtevamo punu ravnopravnost u društvu i jednaka prava – iste obaveze već imamo“, rekao je okupljenima Danijel Kalezić.

Povorka ponosa u Crnoj Gori se održava po sedmi put. Ove godine slogan je „Ne preko naših leđa“.

• Elena – najstarija trans žena Sarajeva
• Prajd 2019: Prvi put s mamom u Povorci ponosa
• LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode

Slogan je nastao nakon što su poslanici manjinskih stranaka koje čine vladajuću koaliciju glasali protiv Zakona o istopolnim partnerstvima koji je na usvajanje stigao iz Vlade.

LGBT aktivisti kažu da poslanici nisu podržali zakon zbog „skupljanja političkih poena“ i odnosa među koalicionim partnerima.

Zašto je Povorka ponosa važna?

Nikola Ilić, aktivista organizacije Spektra, kaže za BBC na srpskom da je Povorka ponosa neophodna kako bi LGBT osobama bila „vraćena prava koja su im oduzeta.“

„Mi danas šetamo i za one koji nisu sa nama zbog straha i okova koje nam društvo i dalje nameće. Zbog toga što je predstavljeno da moramo da se sramimo onoga što jesmo.

„Prajd je tu da pokažemo da se nikad nećemo posramiti, da nikad nećemo spustiti glavu i da ćemo uvek biti ono što jesmo i činiti ovo društvo boljim“, kaže Ilić.

• Zašto je podrška LGBT osobama različita širom sveta
• Kako je odrastati kao LGBT osoba van Beograda
• Ikona duginih boja – šta znače krivične prijave protiv učesnika Prajda

Za Hanu Konotar je Povorka ponosa politički protest.

„Za mene kao trans ženu Povorka ponosa ima ogroman značaj. Ovo je politički protest – borba za moj život i za živote svih ljudi koji su drugačiji, za slobodu svih nas, borba za univerzalne vrednosti ljubavi i slobode. Zato sam danas tu“, kaže ona.

Arslanu Vlahovljaku ovo je prvi put da učestvuje u crnogorskoj Povorci ponosa. Nosio je transparent „Želim svog momka sa burmom“.

„Kad sam izašao na Prajd sve se promenilo. Ja se bolje osećam, a kako mene drugi posmatraju – to je već njihova stvar“, kaže on.

Marame, kape i maske

Ipak, neki učesnici povorke su Podgoricom šetali lica sakrivenih iza maske, marame ili kapuljače.

„Maramu preko lica imam da bih sakrio identitet zbog porodice i prijatelja. Naravno da bi mi značilo da mogu da prošetam ovuda, a da ne moram da se skrivam. Nadam se da će i do toga doći“, kaže za BBC na srpskom jedan od njih.

Za Jovanu Petrović iz Beograda osobe sa maskama pokazuju koliko je težak položaj LGBT osoba u Crnoj Gori.

„Zaista mi je teško da gledam ljude koji su došli na Paradu ponosa na kojoj moraju da se kriju – sa maskama, umotani, sa kapuljacama, gde su jednostavno u strahu da slobodno nose svoje ja“, kaže ona.

Prava LGBT osoba u Crnoj Gori

Crnogorski parlament je 2010. doneo Zakon o zabrani diskriminacije.

LGBT Forum Progres, organizacija koja se bavi promocijom i zaštitom ljudskih prava, kao i unapređenjem kvaliteta života LGBT osoba u Crnoj Gori, od 2011. godine sprovodi sistematski monitoring društvenog prihvatanja LGBT osoba – odnosno slučajeva nasilja, diskriminacije, govora i zločina iz mržnje počinjenih nad LGBT zajednicom.

Prema izveštaju iz 2018. godine, Upravi policije i državnim tužilaštvima, u periodu od 1. oktobra 2016 do 1. oktobra 2017. godine, prijavljeno je ukupno 239 slučajeva. Za svega 18 su podneti zahtevi za prekršajni postupak, od kojih je sedam okončano.

• Nevidljivost, nasilje, strah, ali i borba i hrabrost – život LGBT zajednice u Bosni
• Dugine boje, ikone i premijerka – još jedna Parada ponosa prošla Beogradom

U Crnoj Gori je Parada ponosa prvi put održana u julu 2013. u Budvi, da bi već oktobra iste godine usledilo okupljanje u Podgorici. Od tada se Parada ponosa redovno održava, sa izuzetkom Prajda u Nikšiću koji je zabranjen 2015. godine.

Uoči Povorke ponosa, Zdenka Perović koja je trenutno vršilac dužnosti ombudsmana, izjavila je da je položaj LGBT osoba bolji, ali da se i dalje suočavaju sa diskriminacijom u ostvarivanju prava, stereotipnim stavovima i nedovoljnim prihvatanjem od strane šire javnosti.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk