Trgovina ljudima, prostitucija i žene: Kada bolno iskustvo pretvoriš u umetnost

U Nišu se 1997. godine, posle ratova i sankcija, živelo teško, ali dvadesetogodišnjoj Neveni Mitić tada se događa nešto lepo – zaljubila se.

„Mislila sam da sam srela princa na belom konju“, priča Nevena za BBC na srpskom.

Da nešto nije u redu, shvatila je, kaže, čim je voz, kojim je sa dečkom krenula za Holandiju, napustio stanicu u Nišu.

„On postaje druga osoba, nasilna. Postalo mi je jasno da mi se nešto strašno sprema“, kaže.

Nevena završava u gradiću na jugu Holandije, gde je naredne dve godine bila primorana da se bavi prostitucijom.

• Spontani pobačaj u Srbiji – „Slika jedne mame čije bebe više nema“
• „Kad se setim udaraca, navučem patike i samo trčim“
• „Bile su mi potrebne godine da shvatim da sam žrtva zlostavljanja“

„Osećala sam da umirem u duši“, priseća se Nevena danas, više od dve decenije od kada je uspela da se izvuče iz lanca trgovine ljudima.

Bilo joj je, kaže, potrebno dvadeset godina terapije, traženja odgovora i osnaživanja da bi o svemu što je doživela mogla da priča.

Sada to čini pred hiljadama ljudi – iskustvo je pretvorila u umetnički performans Nasilje, umetnost i relanost koji je izvela i u Srbiji.

Pogledajte video: BBC intervju sa Nevenom

„Ako budeš išta rekla, pobiću ti celu familiju“

Prvog dana po dolasku u Holandiju, Nevena kaže da joj je „sve bilo jasno“.

„Nije bio samo on, bilo ih je nekoliko i uskoro počinje zlostavljanje i prinudna prostitucija“, priča.

Najteži trenuci bili su kada je shvatila da je „skroz sama“, a nasilnici su je prisiljavali da sama i ostane.

„Ako budeš išta rekla, pobiću ti celu familiju“, bila je, kaže, jedna od pretnji.

Porodici se redovno javljala, ali nije smela da govori o onome što joj se dešava.

Tada počinje da mašta da pobegne što dalje od Evrope, priča.

Uskoro će se to i desiti – uz pomoć prijatelja beži iz lanca trgovine ljudima i sa lažnim pasošem odlazi za Brazil, stanica – Rio De Žaneiro.

„Došla sam u Brazil bez pravih dokumenta, bez para, bez ičega“, seća se Nevena.

• Bolivijske seksualne radnice nose kabanice da bi „bile bezbedne“
• Kako su se porno snimci devojčica iz Severne Makedonije našli na internetu
• „Porno sajtovi erotizuju seksualno nasilje“ – da li je rešenje u zabrani plaćanja karticama

Ispostavilo se da beg sa jednog kontinenta na drugi ne znači i beg iz lanca trgovine ljudima – ponovo završava u klubu i nastavlja da se bavi prisilnom prostitucijom.

„Imala sam sreće da sam u tom klubu provela samo mesec dana“, kaže Nevena.

Iz kluba, a ispostaviće se, i iz lanca prinudne prostitucije, izvući će je mušterija – a ubrzo posle bega, Nevena se za njega udaje.

„Moj sada već bivši muž me je izvukao iz pepela i dužna sam mu do kraja života“, ističe.

„Ljudi misle da se to dešava negde tamo, na nekoj drugoj planeti“

U sali kulturnog centra u Beogradu, u kome se održava festival DAH Teatar, vlada tišina i potpuni je mrak.

Trenutak kasnije, aplauz ispunjava salu i jedno jedino svetlo obasjava Nevenu.

Ona se klanja publici. Završila je performans i sada je čeka razgovor sa publikom.

„Život je težak za sve nas i verujem da sve što sam prošla može da mi pomogne da svojim rečima pomognem drugima“, odlučna je Nevena.

Nevena je posle bega iz lanca trgovine ljudima nastavila da živi u Brazilu, gde upoznaje filmsku rediteljku Evelinu Kostu.

Performans Nasilje, umetnost i realnost, koji je prvi put izvela u Beogradu, plod je njihove saradnje.

Kosta prati svaki Nevenin korak na bini, na kojoj se, osim jedne stolice, nalazi i komad mesa.

„Pitala sam se kako da predstavimo nasilje nad milionima žena koje je Nevena preživela – otud komad mesa sa rebrima – kao jak simbol nasilja nad telima i ljudskim pravima“, kaže brazilska rediteljka.

Cilj performansa je da da glas milionima žena, žrtvama trgovine ljudima, koje nisu dobile priliku da ispričaju svoje priče, objašnjava Kosta.

• Zbog čega žene u Srbiji najčešće stradaju od ruke najbližih
• „Silovana sam sa 14 godina, a snimak je završio na porno sajtu“
• „Čudovište“: Osuđen silovatelj sa najviše žrtava u britanskoj istoriji

Pogledajte i video o tome kako se Gugl i Fejsbuk koriste za prodaju sobarica u Persijskom zalivu

Nevenin cilj je da kroz umetnost ohrabri žene.

„Želim da im kažem: ‘Prošla sam kroz toliko strašnih stvari, možete i vi i možete sve strašno što vam se dešava da pretvorite u nešto dobro.

„Ako sam ja uspela, a mislila sam da ću da poludim, možete svi'“, poručuje Nevena.

Ipak, Evelin Kosta objašnjava da je bilo momenata kada je Nevena želela da odustane od performansa.

„Nevena nije glumica, ona je ljudsko biće, hrabra žena i ja sam nalazila načine da je zadržim da bi ispričala svoju priču – to sam postizala razgovorom“, priča Evelin.

Nevena je ostala do kraja i počela da nastupa pred publikom jer, kako kaže, ne može da ćuti.

„Sve to što mi se desilo, ljudi koji su to uradili, oni su nevidljivi i neprepoznatljivi i verujem da neko treba nešto da kaže o tome“, kaže Nevena.

Kosta se nada da će Nevenina priča uskoro biti ispričana na različite načine.

„Pokušavamo da nađemo partnere koji bi nam pomogli da napravimo igrani film i knjigu, kako bismo napravili trilogiju o Neveni“, kaže.

Nevena dodaje da je njen cilj i da se poveže sa organizacijama iz Srbije koje pomažu žrtvama trgovine ljudima.

„Ljudi misle da se to dešava negde tamo, na nekoj drugoj planeti. Ali nije, to je ovde“, kaže.

Trgovina ljudima u Srbiji – pre dvadeset godina i danas

Nevena želi da se poveže sa što više organizacija koje pomažu žrtvama trgovine ljudima.

Obratila se organizaciji Centar za devojke iz Niša, koji već duže od dve decenije radi sa žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja, a odnedavno i sa žrtvama trgovine ljudima.

„Jako mi je drago što su iz mog grada, jer tamo je sve počelo“, kaže Nevena i dodaje da je do sada svoju priču podelila na seminaru ove nevladine organizacije.

„Bio je to prvi put da sam u Srbiji govorila o svom iskustvu“, kaže.

Za stručnjake koji rade sa žrtvama trgovine ljudima, Nevenina priča je dragocena, kaže Tatjana Nikolić, izvršna koordinatora Centra za devojke iz Niša.

„Nevena je glas svih žena koje nisu imale mogućnost da se oporave na način na koji ona jeste.

„Takođe, šalje poruku ženama koje su sada žrtve, poručuje im da postoji izlaz“, kaže Nikolić za BBC na srpskom.

Dodaje da to što Nevena priču priča u umetničkoj formi, pomoći će da je čuje veliki broj ljudi.

„Ljudi su puni predrasuda i nema dovoljno svesti o problemu, a on je svuda oko nas i može da se dogodi svima nama“, naglašava Nikolić.

Ona dodaje da je prisilna prostitucija, odnosno seksualna eksploatacija, samo jedan od oblika trgovine ljudima – ostali su prinuda na brak, prinudno prosjačenje, trgovina organima.

• „Šta dokazuje čaršav posle prve bračne noći“: Kako prastari običaji i dalje progone žene
• „Osećala sam se kao da umirem“: Ostrvo na kom žene otimaju da bi bile neveste
• Fajront za javne kuće u Nevadi

Strategije vrbovanja žrtava razlikuju se od žrtve do žrtve, objašnjava Nikolić.

„U Neveninom slučaju to je bila strategija Ljubavnik, a ostale strategije uključuju lažne oglase za posao, kontakt preko prijatelja, a najređe kidnapovanje“, kaže.

Dodaje da partnerska organizacije ASTRA, koja pomaže žrtvama trgovine ljudima, pruža i pravnu podršku i da joj se mogu obratiti svi koji sumnjaju da su žrtve vrbovanja koje može dovesti do trgovine ljudima.

„Sve se može proveriti“, dodaje Nikolić.

Pogledajte video: Sveštenici u Iraku podvode devojčice

Do kraja 2019. godine, republički Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima identifikovao je 39 žrtava trgovine ljudima, od ukupno 146 prijava.

Među formalno identifikovanim žrtvama, najveći je broj žena i dece, a najzastupljeniji vid eksploatacije je seksualna eksploatacija.

Statistika poput ove nije dostupna za period kasnih devedesetih godina prošlog veka kada je Nevena završila u raljama prinudne prostitucije.

„Temom trgovine se tada niko nije bavio u našoj zemlji. U našem centru u Nišu smo tada tek pokretali SOS telefon za žene žrtve porodičnog nasilja“, priča Nikolić.

Tek 2000. godine nastaje prva nevladina organizacija, ASTRA, koja u Srbiji pruža zaštitu žrtvama trgovine ljudima, a državni Centar za zaštitu žrtava formiran je tek 2012.

„Nevenin glas je jedan od prvih glasova o ovoj temi koji čujemo“, kaže Nikolić.

Ona ističe da je neophodno ne zaboraviti da Nevena o svemu priča tek posle dvadeset godina rada na sebi.

„Važno je naglasiti da je žrtvama trgovine ljudima potrebno mnogo rada, razgovora i terapije da bi se otvorile – Nevena može mnogo toga da nam pokaže i nauči nas“.

Ukoliko ste žrtva trgovine ljudima ili poznajete nekoga za koga sumnjate da je žrtva:

• Pozovite ASTRA SOS telefon 011 785 00 00 24 sata, sedam dana u nedelji
• Pozovite dežurni telefon Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima 063/610 590
• Možete se informisati na stranama Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije ovde

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk