Željko Obradović, košarka i Partizan: Najtrofejniji evropski trener o povratku – „dužan sam ovom klubu, on me je napravio“

119090286 zeljkoobradovicgettyanadolu
_119090286_zeljkoobradovicgettyanadolu.jpg
Željko Obradović
Goran Sivački

Posle 28 godina, Željko Obradović, jedan od najtrofejnijih košarkaških stručnjaka u Evropi, vratio se u beogradski Partizan.

Obradović je potpisao ugovor na tri godine, objavljeno je na sajtu Partizana, a to je izazvalo tektonske poremećaje u evropskoj košarci.

„Srećni smo i zadovoljni što se Željko Obradović vratio. Mislim da je svaka reč suvišna a istovremeno nedovoljno jaka da opiše šta njegov povratak znači za Partizan. Čeka nas veliki posao“, rekao je predsednik kluba Ostoja Mijailović.

Košarkaši Partizana nedavno su okončali jednu od najneuspešnijih sezona u poslednjih deset godina.

Ostali su bez trofeja, nisu uspeli da se plasiraju među četiri najbolje ekipe u reginalnoj ABA ligi, dok su u domaćem prvenstvu eliminisani u polufinalu od Mega Sokerbeta.

Vratio se tamo gde je počeo trenersku karijeru 1991. godine kada je sa terena direktno seo na klupu beogradskog tima, donevši Partizanu najveći uspeh u istoriji kluba – trofej šampiona Evrope.

„Bio bih najsrećniji…“ – šta je rekao Obradović na zvaničnom predstavljanju

Euforija među navijačima Partizana danima ne prestaje, a mnogi su pratili direktan TV prenos konferencije za novinare KK Partizan i Obradovića u ponedeljak, 28. juna.

„Ja sam uvek dužan Partizanu jer me je on napravio“, rekao je Obradović.

„Za mene je ova odluka prilično laka, bez obzira što Zoran (Savić, sportski direktor kluba) kaže da je trebalo vremena.

„Prošle sedmice, kada smo se našli i razgovarali, razgovor je trajao dva-tri sata. Posle tog razgovora sam odlučio“, rekao je trofejni srpski trener.

Obradović ističe da strašno veruje u intuiciju i da je potpuno miran kad donese odluku.

„Neki od vas misle da je ovo i neka ludost. Ili što je rekao veliki igrač koga poštujem i cenim, Praja Dalipagić, da je rekao da Željko nije lud da se vrati.

„Rekao sam da ludosti nisu loše i stvarno mislim tako.

„Ko je taj koji je donosio sve pametne odluke i koje su za njega bile na kraju dobre? Doneli smo odluku, završena je priča i sada razmišljam samo kako i šta dalje“, rekao je Obradović.

Dodao je i ovo: „Ne volim ljude oko sebe koji će samo da mi klimaju glavom, već da budu kritički nastrojeni“.

Kaže da je godinama pokušavao da pomogne Partizanu, mnogo puta se viđao sa predsednikom kluba Ostojom Mijailovićem.

„On je uspeo da sredi neke stvari, pre svega finansijski i sad svi zajedno treba da vratimo Partizan.

„Jedini klub koji je možda u tom rangu je možda Real Madrid“, istakao je Obradović.

Bio bi najsrećniji, kaže, kad bi mogao da ima tim „sačinjen od 12 srpskih igrača, kao i kada bi na dan kada odlazi odavde bio dan u kojem će Partizan da igra Evroligu u naredne tri godine“

„Želja svih nas je da napravimo ekipu vodeći računa da Partizan bude ono što je oduvek bio – avangarda u evropskoj košarci, a to znači i da pustimo šansu mladim igračima.

„Bio bih najsrećniji kada bi u našem timu bilo 12 srpskih igrača.

„Koliko je to realno i moguće – imaćemo odgovor u narednom periodu“, rekao je Obradović.

Nadovezao se sportski direktor kluba Zoran Savić, navodeći da je„ ideja da imamo najbolje moguće domaće igrače“.

„Ognjen Jaramaz hoće da igra Evroligu“, rekao je Zoran Savić, odgovarajući na pitanje da li će mladi košarkaš ostati igrač crno-belih.

Obradović je rekao i da Partizan i Crvena zvezda zaslužuju da budu stalni članovi Evrolige.

„Partizan i Zvezda moraju zajedno da rade da budu deo Evrolige, ne na godinu dana, već da imamo tu sigurnost i da se sve uradi da budemo deo Evrolige.

„To su pitanja za Evroligu, ali i za dogovor koji treba ovde da se napravi“, rekao je Obradović.

O napadu na titulu prvaka Evrope, Obradović se prisetio „nekih francuskih utopista“.

„Sad mogu da budem utoj grupi i da pričam o tituli prvaka Evrope u trenutku u kada nemamo pojma kako će tim da izgleda i ko će biti u timu sledeće godine.

„Iskustvo mi govori da treba da idemo lagano, da se ne zalećemo, da probamo da napravimo respektabilan tim“, rekao je Obradović.

„Cilj je da tu budu igrači koji će kroz proces rada dovesti do toga da Partizan opet proizvede neke ekstra igrače.

„Ali ponavljam, prvi cilj je učešće u Evroligi“, dodao je on.

Željko Obradović
Goran Sivački
Sportski direktor Partizana Zoran Savić, Željko Obradović i predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović

Šta Partizan dobija Obradovićevim povratkom?

Duško Vujošević, najtrofejniji trener u istoriji Partizana, kaže da je Obradovićev povratak u klub „velika stvar i za crno-bele i za srpsku košarku“.

„Verujem da će Željko vratiti Partizana na zvezdane staze i puteve uspeha, želim mu sreću i dobre rezultate“, rekao je Vujošević za BBC na srpskom.

Predrag Danilović, legendarni košarkaš Partizana i reprezentacije, kaže da je povratak Željka Obradovića u Partizan velika i važna stvar, ne samo za klub nego i za srpsku košarku u celini.

„Siguran sam da će Partizan napraviti ogromna iskorak uz najboljeg evropskog stručnjaka, u svakom pogledu.

„Za našu košarku je od izuzetne važnosti da u srpskim klubovima radi što veći broj vrhunskih stručnjaka, jer uz njih stasavaju talentovani igrači i nove generacije trenera koje će ih jednom zameniti“, poručio je Danilović, predsednik Košarkaškog saveza Srbije i nekadašnji igrač Željka Obradovića.

Tokom prethodnih šest sezona beogradski klub vodila su čak osmorica trenera.

Upravo bi dolaskom Obradovića Partizan trebalo da dobije trenera sa velikim iskustvom, dokazanim kvalitetom, ali i kontinuitetom u radu.

Nekoga ko bi mogao da razvije igrače crno-belih do gornje granice njihovih mogućnosti, ali i da učini da tim bude konkurentan u regionu i Evropi.

Dobar trener „od prosečne ekipe može da napravi odličnu“, u martu je izjavio sportski direktor Partizana Zoran Savić.

Kazao je tada da je trener „najbitniji čovek u klubu“.

Ko je Željko Obradović?

  • Rođen je 9. marta 1960. godine u Čačku
  • Igračku karijeru proveo je u čačanskom Borcu (1978-1984) i Partizanu (1984-1991)
  • Sa reprezentacijom Jugoslavije kao igrač je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine i zlato na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Buenos Ajresu
  • Kao selektor reprezentacije SR Jugoslavije osvojio je evropsko i svetsko zlato, kao i olimpijsko srebro u Atlanti 1996. godine
  • Prvi trener beogradskog Partizana 1991. godine i u prvoj sezoni osvaja titulu šampiona Evrope – u Istanbulu 1992.
  • Kao glavni trener radio je i u španskim klubovima Huventudu i Real Madridu, Benetonu iz Treviza, atinskom Panatinaikosu i turskom Fenerbahčeu
  • Sa osvojenih devet titula prvaka Evrope najtrofejniji je trener u istoriji Evrolige (nekada Kup evropskih šampiona)
  • U 16 navrata osvajao je nacionalna prvenstva zemalja u kojima je radio, a 11 puta njegovi timovi osvajali su nacionalna kup takmičenja
  • Tri puta je proglašavan za najboljeg trenera Evrolige i svrstan je među 50 ličnosti koji su najviše doprineli tom takmičenju

Partizan bi od trofejnog stručnjaka mogao da profitira i van terena.

Dolazak Čačanina mogao bi da čini da navijači, kada budu ukinute Kovid mere, ponovo dolaze masovnije mečeve, a ako je suditi po reakcijama na društenim mrežama, euforija je već počela.

Takođe, igrači koji možda tokom prethodnih nekoliko godina nisu razmišljali o dolasku u Partizan, sada bi mogli da se zainteresuju, jer bi imali priliku da rade sa najtrofejnijim evropskim trenerom.

U eri Duška Vujoševića, najtalentovaniji srpski igrači često su birali crno-bele.

Slično su razmišljali i perspektivni tinejdžeri iz regiona, kao i neki talentovani košarkaši iz drugih delova Evrope, ponekad i uprkos unosnijim ponudama od Partizanove.

Posle odlaska Vujoševića situacija se promenila i Partizan nije bio na vrhu liste želja mladim igračima koji su češće birali klubove sa boljim rezultatima, stabilnijim finansijama i one koji učestvuju u Evroligi.

Šta kažu navijači?

Vest o povratku Obradovića u Partizan veoma brzo je izazvala brojne reakcije navijača i ljubitelja košarke u Srbiji, ali u drugim zemljama u kojima je radio kao što su Španija i Turska.

Očekivano, najbrojnije su bile pristalice crno-belih koje su oduševljeno pozdravile Obradovićevu odluku, a bilo je i onih koji su istakli da sada jedva čekaju da vide kakav tim će sastaviti Partizan za sezonu koja dolazi.

Obradović o Partizanu, NBA ligi, nadimku Žoc

Privrženost Obradovića beogradskom Partizanu je opšte poznata.

Svojevremeno je u intervjuu zagrebačkom Večernjem listu, u šaljivom tonu, uzvratio na opasku da je zvezda gde god da se pojavi.

„Nisam ja zvezda, ja sam Partizan!“.

Navijači Partizana su prethodnih godina na društvenim mrežama delili snimke Obradovića iz raznih restorana, gde je uz živu muziku pevao Partizanu.

Obradovića za koji na Tviteru navode da je nedavne svadbe sina legendarnog igrača Partizana i jugoslovenske reprezentacije Dragana Kićanovića.

A neki ga ovako doživljavaju:

U nedavnom intervjuu Televiziji N1, odgovorio je i na pitanje da li bi otišao da radi u najjačoj ligi na svetu – američkoj NBA ligi.

„Ne. Samo jedne godine je bila ponuda da se ide na nekakav intervju, ja sam rekao u šali da dajem intervjue samo novinarima.

„Iza mene stoji neko ime i prezime, i ne znam šta bih mogao da im objasnim.

„Ali, ubeđen sam da bi se bilo koji trener iz Evrope adaptirao veoma lako, i radio… Ja verujem da je pitanje samo da li će u NBA ligi želeti da neko od evropskih trenera dođe. A to sam govorio i ranije“, rekao je Obradović.

Željko Obradović
Goran Sivački

Obradović je poznat po nadimku Žoc.

„Kada je 1973. godine Dragan Kićanović kao član reprezentacije bivše SFRJ osvojio titulu prvaka Evrope, mi klinci smo se mnogo palili na košarku jer je Kićan bio naš Čačanin.

„Šutirali smo do iznemoglosti, a kada bi lopta ušla ‘bez koske’ mi bismo vikali ‘svaka cepa’.

„Kako je meni to dosta dobro išlo, jedan mi je prijatelj rekao da sam ja Žoc – Željko Obradović Cepač.

„Danas me tako zovu i u inostranstvu i volim taj nadimak“, ispričao je Obradović Večernjem listu u intervjuu 2014. godine.

Partizan – od prvaka Evrope do danas

Posle evropske titule osvojene u Istanbulu 1992. godine, usledilo je nekoliko teških godina za klub.

Najbolji igrači tog tima, poput Predraga Danilovića i Aleksandra Đorđevića, napustili su crno-bele.

Zbog rata na prostorima bivše Jugoslavije i sankcija uvedenih tadašnjoj državi, Partizanu i drugim srpskim košarkaškim klubovima nije bilo dozvoljeno da učestvuju u evropskim takmičenjima do 1995. godine.

Po povratku u Evropu, tadašnji šampion SR Jugoslavije podizao je lestvicu iz sezone u sezonu da bi se 1998. po treći put u istoriji plasirao među četiri najbolja tima u Evroligi.

Na finalnom turniru u Barseloni Partizan ipak nije uspeo da ponovi rezultat iz 1992. godine i zauzeo je četvrto mesto.

Duško Vujošević stigao je u klub 2001. godine i tada počinje jedna od najuspešnijih era u istoriji kluba.

Usledio je niz od 13 nacinalnih titula, šest puta su crno-beli osvojili trofej regionalne lige i isto toliko nacionalnih kupova.

U periodu između 2007. godine i 2010. godine, Partizan stiže i do značajnijih uspeha u Evropi.

Vujoševićev tim se 2008. i 2009. godine domogao četvrtfinala Evrolige, a godinu dana kasnije crno-beli stižu do završnog turnira koji se te godine igrao u Parizu.

Posle poraza od Olimpijakosa i moskovskog CSKA, Partizan je zauzeo četvrto mesto.

Vujošević je napustio klub na kraju te sezone i preselio se u CSKA, da bi se vratio u klub 2012. godine.

Beogradski tim je u međuvremenu uspevao da odbrani titule u ABA ligi i domaćem prvenstvu, što je učinio i u prvoj sezoni nakon njegovog povratka.

Početak kraja ove uspešne ere usledio je 2014. godine kada su crno-beli eliminisani u polufinalu ABA lige što je značilo da se naredne godine neće takmičiti u Evroligi.

Iako su nekoliko nedelja kasnije osvojili 13. uzastopnu titulu u Košarkaškoj ligi Srbije, finansijski problemi iskočili su u prvi plan.

Većina lidera te ekipe poput Bogdana Bogdanovića, Davisa Bertansa i Lea Vestermana napustila je klub i Vujoševićev tim naredne godine nije uspeo da osvoji nijedan trofej.

Predsednik kluba Predrag Danilović i Duško Vujošević napustili su Partizan 2015. godine.

Od tog trenutka, klub je osvojio je samo tri trofeja u nacionalnom Kupu Radivoja Koraća i nije više učestvovao u najkvalitetnijem evropskom klubskom takmičenju Evroligi.

Najbliži je bio 2020. godine kada je pod vođstvom italijanskog trenera Andree Trinkijerija imao najbolje rezultate u reginalnoj ligi, kao i u Evrokupu, drugom klupskom takmičenju po kvalitetu u Evropi.

Zbog pandemije korona virusa sezona u oba takmičenja, kao i u domaćem prvenstvu nije završena.

U nedavno završenoj sezoni, rezultati Partizana bili su najlošiji u prethodnih nekoliko godina i klub je okončao sezonu bez osvojenog trofeja.

Tekst je ažuriran 28. juna 2021. godine

Pratite nas na Fejsbuku i . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari (0)

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Preostalo Vam je još karaktera.


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.