Izrael i politika: Zašto se održavaju najmasovniji protesti u istoriji države

Stotine hiljada Izraelaca izašlo je na ulice širom zemlje proteklog vikenda u, kako se opisuje, najvećim protestima u istoriji Izraela.

Protesti su organizovani zbog planova izraelske vlade da ograniči ovlašćenja Vrhovnog suda, za koje kritičari kažu da podrivaju nezavisnost pravosuđa i ugrožavaju demokratiju.

Braneći planove vlade, premijer Benjamin Netanjahu je ukazao da će reforme uspostaviti ravnotežu između grana vlasti.

Ovo pitanje je izazvalo duboke podele u izraelskom društvu i kako je to opisao opozicioni lider Jair Lapid, ovo je „najveća kriza“ sa kojom se Izrael suočio od osnivanja.

Organizatori su u subotu saopštili da je do 500.000 demonstranata izašlo na ulice gradova širom zemlje u, kako je dnevni list Haarec opisao „najvećim protestima u istoriji zemlje“.

Samo u Tel Avivu je navodno u subotu protestovalo oko 200.000 ljudi, a u severnom gradu Haifi je navodno bilo 50.000 demonstranata.

• Stotine hiljada Izraelaca na najvećim protestima u istoriji
• Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela
• Ko je ultradesničarski političar Itamar Ben Gvir, budući izraelski ministar za nacionalnu bezbednost

‘Kamen temeljac’

Kako objašnjava Jolanda Knel, BBC dopisnica iz Jerusalima, „promene u pravosudnom sistemu su kamen temeljac politike nove izraelske nacionalističko-verske koalicije koju predvodi Netanjahu“ koja je formirana u decembru.

„Cilj reformi je da se vladi omogući presudni uticaj na izbor sudija i ograniči mogućnost Vrhovnog suda da presudi protiv izvršne vlasti ili poništi zakone“, dodaje ona.

Prema predlozima, političari bi imali dominantnu ulogu u izboru sudija i omogućili parlamentu – Knesetu, da poništi presude Vrhovnog suda prostom većinom i u potpunosti ukloni neke zakone iz sudske revizije.

Kritičari kažu da ovo ugrožava politički sistem kontrole i ravnoteže, jer Izrael nema ustav, već samo parlament koji kontroliše vladajuća koalicija.

U središtu ove borbe je Benjamin Netanjahu, koji je dominirao izraelskom politikom u poslednje dve decenije.

Uprkos suđenju po optužbama za mito, prevaru i korupciju, što on negira, ponovo je izabran na premijrsku funkciju u novembru 2022. posle 18 meseci delovanja u opoziciji.

Ovo je njegov šesti premijerski mandat i sada ima većinu u Knesetu (parlamentu) na čelu koalicione vlade krajnje desnih i verskih partija.

Od kada je vlada predstavila planove za reformu pravosuđa u januaru, desetine hiljada ljudi učestvovalo je u nedeljnim masovnim demonstracijama protiv novog zakona o kome se trenutno raspravlja u Knesetu.

Ankete pokazuju da je vladin plan nepopularan i da je većina Izraelaca za kompromis.

Predsednik države Isak Hercog, koji uglavnom ima protokolarnu ulogu, zalaže se za dijalog vlade i opozicije, upozoravajući da je zemlja na ivici „ustavnog i društvenog kolapsa“.

Neki od stranih izraelskih saveznika takođe su izrazili zabrinutost zbog planiranih reformi.

„Usporite malo, možda ipak okupite ljude, pokušajte da izgradite konsenzus“, rekao je početkom marta američki ambasador u Izraelu Tom Nejds.

Izraelska vlada, koja je demonstrante nazvala anarhistima, čvrsto je protiv protesta, tvrdeći da ih podstiču politički protivnici.

• Nakba: Najsumorniji dan za Palestince
• Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto
• Veliki povratak Benjamina Netanjahua

Duboke podele

Ovo pitanje izaziva duboke podele u izraelskom društvu, pa su čak i rezervisti, okosnica izraelske vojske, zapretili da će odbiti vojnu službu kao izraz protivljenja.

Prošle nedelje, desetine rezervnih pilota borbenih aviona u elitnoj eskadrili izraelskih vazduhoplovnih snaga reklo je da se neće javiti na obuku, što je do sada nezabeležen potez u ovoj zemlji.

Kasnije su donekle promenili stav i pristali na razgovor sa njihovim komandantima.

„To je potpuno neobično“, rekao je jedan rezervni oficir za BBC.

„Mi težimo da ostanemo nepristrasni po ovim pitanjima, ali to nije obična politička rasprava. To je dramatična promena.

„Zabrinuti smo da će ključni principi naše demokratije biti potpuno uništeni.“

Zaposleni u IT sektoru, advokati i bankari takođe su izrazili zabrinutost zbog potencijalnog uticaja reformi.

Netanjahu očekuje da će nacrti zakona biti usvojeni pre nego što se 4. aprila završi tekuće zasedanje Kneseta.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk