Srbija i Crna Gora: Prva poseta predsednika Crne Gore Jakova Milatovića Beogradu, šta sve žulja cipele

Opuštenu atmosferu uz večeru i muziku u vili u Beogradu zamenila su tamnija odela i mnogo ozbiljniji izrazi lica i poruke predsednika Srbije i Crne Gore, Aleksandra Vučića i Jakova Milatovića.

Obojica su zadovoljni što je crnogorski predsednik posle mnogo godina došao u zvaničnu posetu Beogradu, obojica su istakli da su jedna drugoj ove zemlje najvažnije u ekonomskom smislu i u istorijskoj i porodičnoj povezanosti dva naroda.

Ali obojica priznaju i da ima i otvorenih pitanja, kamenčića, pa i nešto većeg kamenja koje žuljaju cipele.

Kosovo i Svetozar Marović, poslednji predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore, koji u Beogradu izbegava zatvorsku kaznu u rodnoj zemlji, glavni su problemi u odnosima dve balkanske zemlje.

O obe teme predsednici jesu razgovarali, ali su saglasni da se o njima ne slažu i da će ubuduće raditi na unapređenju saradnje.

Ključni dogovori, saopšteni posle sastanka, jesu da će Beograd i Podgorica konačno imenovati ambasadore – imali su ih ranije, ali zbog raznih nesuglasica trenutno nemaju takvu vrstu diplomatskih odnosa.

Takođe, uskoro će biti održana zajednička sednica dve vlade – ni to se nije desilo godinama, a radiće se i na uspostavljanju zajedničkog platnog prometa – što nije samo u njihovim rukama.

• Šta pobeda Jakova Milatovića u Crnoj Gori znači za Srbiju, Kosovo, region i Evropu
• Abazović: Vreme za „okretanje novog lista“; Brnabić: „Nemamo bliže od Crne Gore“
• Filip Vujanović: „Zabrinut sam i uplašen šta će biti s Crnom Gorom“

Šta su rekli Vučić i Milatović?

Da će raditi na dodatnoj ekonomskoj saradnji koja je već sada izuzetna, kako su naveli, i da će insistirati da odnose izgrađuju na onome što je dobro, a ne da ih koči ono u čemu nisu saglasni.

Milatović je zatražio i dobio istaknutu poziciju na međunarodnoj izložbi EKSPO čiji će domaćin biti Beograd 2027. godine.

I tu bi, sudeći prema izjavama, mogla da se podvuče crta u čemu se to Srbija i Crna Gora potpuno slažu.

„U Crnog Gori postoje mnogi koji se uvek trude da vide ili da podignu strah od Srbije ili da kažu da Srbija nešto traži, hoće i očekuje.

„Rekao sam predsedniku Crne Gore: ono u čemu želite da učestvujemo mi hoćemo, a u onima u kojima nećete – nećemo vam stati na senku“, rekao je Vučić.

Navodeći u čemu sve ide kao podmazano u odnosima Srbije i Crne Gore, Milatović je dodao: „Ima i problema, i to dosta, verujte mi“, ali da je sada najvažnije da se Beograd i Podgorica usredsrede na ono u čemu im zajedno najbolje ide i da to unapređuju.

„Okrećemo novi list. Srbija je prijatelj Crnoj Gori i Crna Gora je prijatelj Srbiji“, poručio je Milatović.

Pozvao je Vučića da uzvrati posetu.

• O Svetozaru Maroviću

Ali usledilo je pitanje o izručenju Svetozara Marovića, decenijama jednog od najvažnijih i najuticajnijih političkih ličnosti u Crnoj Gori, dugogodišnjeg saradniku Mila Đukanovića, bivšeg crnogorskog premijera i predsednika.

Marović je uhapšen u Crnoj Gori 2015. godine pod sumnjom za korupciju i šverc, ali je po izlasku iz pritvora utočište našao u Beogradu, gde je i danas.

U međuvremenu, crnogorski sud ga je osudio, ali uprkos zahtevima Podgorice i sporazumu dve zemlje o ekstradiciji, Beograd ga nije izručio.

Ni posete crnogorskih premijera, najpre Zdravka Krivokapića, a potom i Dritana Abazovića u poslednje dve godine, nisu podstakle Beograd da promeni odluku o neizručenju Marovića.

„Moje mišljenje je da svako ko je krivično kažnjen, među kojima i Marović, treba da odsluži kaznu.

„Dobio sam uverenje da će se Srbija odgovorno odneti povodom ovog pitanja“, diplomatski je odgovorio Milatović na novinarsko pitanje.

• Zašto je izručenje Svetozara Marovića Crnoj Gori i dalje „goruća tema“

Vučić je rekao da je Milatović u tri navrata, juče i danas, pomenuo Marovića i obećao da će Srbija „pružiti odgovarajuće i ozbiljne odgovore“.

Ukazao je da Beograd „boli“ crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova, kao i „proterivanje ambasadora“ Srbije iz Crne Gore.

• O Kosovu

Crna Gora je priznala nezavisnost Kosova 2008. godine, što je Beograd shvatio kao „nož u leđa“.

Nedavnu pobedu Milatovića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori, pojedini su protumačili i kao mogućnost da Crna Gora povuče to priznanje.

Ali Milatović je još jednom otklonio bilo kakve dileme – to se neće desiti.

Milatović je rekao da je najvažnije da se smanje napetosti na Kosovu, te da iskreno podržava dijalog Beograda i Prištine, „ako je moguće, na zadovoljstvo obe strane“.

„Nemamo iste stavove o nekim pitanjima, a Kosovo je jedno od njih. Ali moramo da se stavimo u cipele jedni drugih i da otvoreno razgovaramo.

„Moramo biti i ljudi i dovoljno politički pismeni da razumemo poziciju Srbiju“, rekao je predsednik Crne Gore.

Istakao je da je Vučić uradio mnogo na deeskalaciji sadašnjih napetosti na severu Kosova, i dodao: „Za tango je potrebno dvoje“.

Večera uz pesmu i vino

Ozbiljnim razgovorima i porukama u ponedeljak, prethodilo je kucanje čašama vina, uz tradicionalno: „Živeli“ i pevušenje za stolom uz jednu od najpopularnijih narodnih pesama iz Crne Gore „Korita Ivanova“.

Nagovestila je ova slika od nedelje uveče da bi odnosi Srbije i Crne Gore u budućnosti mogli da krenu u boljem smeru.

Na večeri koju je Vučić organizovao u vili u Beogradu, mladi crnogorski političar je pevušio, baš kao i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji i inače voli da zapeva.

„Uveren sam da otvaramo novo poglavlje u odnosima između naših zemalja i bratskih naroda“, objavljeno je na zvaničnom Vučićevom .

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Ovo je prvi prvi put posle više godina da u zvaničnoj poseti Srbiji boravi predsednik Crne Gore.

Milatović je izabrao je upravo Srbiju kao prvu zemlju regiona u koju je došao kao predsednik.

Pre Milatovića, u Beogradu je poslednji boravio rođeni Beograđanin Filip Vujanović, juna 2016. godine, a Milo Đukanović koji je od 2018. do maja 2023. bio na toj funkciji, nije zvanično posetio Srbiju u tom periodu.

Da je sa Vučićem saglasan da odnosi idu u boljem smeru, Milatović je potvrdio izjavom na prijemu koji je u Crnogorskoj kući u Beogradu.

„Prisustvo predsednika Vučića na mojoj inauguraciji 20. maja, ministar Dačića učestvovao je na Samitu u okviru Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi u Podgorici 27. juna, i ova moja prva poseta Beogradu, u tako kratkom vremenskom periodu, upravo idu u prilog unapređenju odnosa dve države.

„Revitalizacija političkih odnosa je važna za unapređenje naših ekonomskih odnosa, što ima za rezultat direktne benefite za privredu i građane“, poručio je Milatović.

Rekao je i da osim tradicionalnih veza i bliskih odnosa, Crnu Goru i Srbiju trajno povezuju zajednički ciljevi, a to su pre svega regionalna stabilnost i članstvo u Evropskoj uniji.

Šta sve opterećuje odnose Beograda i Podgorice?

Srbija i Crna Gora dva oka u glavi, bila je nekada popularna krilatica.

Crna Gora i Srbija, to je jedna familija, skandira se i dalje u obe zemlje, ta poruka se ističe i na transparentima i fasadama.

Milo Đukanović, koji je tri decenije bio na najvažnijim političkim pozicijama u Crnoj Gori, samo je tri puta posetio Srbiju u ovom veku: 2003. kada je prisustvovao sahrani ubijenog premijera Zorana Đinđića, 2006, uoči referenduma o nezavisnosti Crne Gore i 2013. godine.

Filip Vujanović boravio je u radnoj predsedničkoj poseti Srbiji u maju 2014. i u junu 2016. godine.

Posete najviših srpskih zvaničnika Podgorici u poslednje dve decenije takođe su retkost.

Upravo ovi podaci sugerišu kakvi su zapravo odnosi dve zemlje, nekada vrlo bliske, i u zajednici sve do 2006. godine – najduže od svih republika bivše Jugoslavije.

Uprkos istorijskim, kulturološkim, jezičkim i drugim vezama, odnosi Srbije i Crne Gore narušeni su u poslednje dve decenije do te mere da trenutno čak nemaju ni ambasadore.

Vučić i Milatović su sada u Beogradu dogovorili da uskoro reše to pitanje.

Beograd i Podgorica razilaze se u nekim tačkama u spoljnoj politici.

Crna Gora je 2017. godine pristupila NATO savezu, a Srbija zadržava neutralni status, Crna Gora je uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali Beograd nije.

Jedini zajednički imenitelj su evropske integracije, ali iz Brisela stalno ponavljaju stav o zajedničkom ulasku zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju – i to u dalekom budućem vremenu.

Milatović je u više navrata isticao da Crna Gora neće odustati od evropskog puta, a ta zemlja je od svih na Zapadnom Balkanu uradila i najviše na usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom i standardima.

• Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana“ i zašto

Upravo su njegove prve posete u ulozi predsednika bile u Briselu, gde je sedište Evropske unije i NATO-a.

Beograd, deklarativno, takođe želi u EU, ali poslednja istraživanja javnog mnjenja govore da je stanovništvo Srbije duboko podeljeno oko članstva u evropskoj zajednici.

U čemu Srbiji i Crnoj Gori ide dobro?

U privredi.

Vučić i Milatović su saglasni da su Srbija i Crna Gora jedna drugoj najvažniji trgovinski partneri, da imaju najveću robnu razmenu, da će zajednički raditi na drumskoj i železničkoj infrastrukturi, a turisti iz Srbije su najbrojniji na Crnogorskom primorju.

Ima i prostora za napredak.

Jedna od takvih stvari je i sada nepostojeći zajednički platni promet, a koji je, kaže Vučić, jedna od prepreka u razvoju biznisa i ekonomskih odnosa dve zemlje.

Ali, kaže, Vučić, nije do Srbije, navodeći da takav platni promet već 15 godina funkcioniše sa Bosnom i Hercegovinom.

Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk