Izrael i Palestinci: Nemačka i Turska u klinču posle žestoke Erdoganove kritike Tel Aviva

Neće biti govora pred razdraganom masom. Neće biti zajedničkih javnih nastupa lidera. Pričalo se da će zajedno gledati fudbalsku utakmicu Nemačke i Turske u Berlinu, ali se to neće desiti.

Za uobičajenu državničku posetu, dolazak turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Nemačku u petak biće protokolarno siromašan.

Sastaće se sa nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom, a zatim će večerati sa kancelarom Olafom Šolcom.

Dva sastanka iza zatvorenih vrata i privatna večera, bez fanfara.

• Koje zemlje podržavaju odmazdu Izraela prema Gazi, a koje je osuđuju
• Kada je Beogradu bio bliži Izrael, a kada Palestina
• Putin optužio Zapad za antiizraelske proteste u Dagestanu, Amerika negira

Osim intenzivne bezbednosti u centru prestonice – na istom nivou kao i mere predostrožnosti koje se preduzimaju za posete predsednika SAD – nemačka vlada se nada da će Erdoganova poseta proći gotovo neprimetno.

Pre svega, jer poseta turskog predsednika nije mogla da dođe u gore vreme po Nemačku.

Odnosi turskog predsednika Erdogana i niza nemačkih vlada bili su teški godinama, a gotovo redovno izbijaju svađe Berlina i Ankare.

Kada portparoli nemačke vlade koriste izraz „težak partner“, znate da govore o predsedniku Erdoganu.

Ali zločini palestinske ekstremističke grupe Hamas u Izraelu 7. oktobra i potonja odmazda Izraela u Pojasu Gaze, pozicionirali su Nemačku i Tursku na suprotnim stranama sukoba.

Tokom proteklih mesec dana turski predsednik je postajao sve oštriji u kritici Izraela.

Nije osudio Hamas zbog ubistava i uzimanja talaca, nazivajući ih „oslobodiocima“, nasuprot zapadnim zemljama, među kojima je i Nemačka, koje su Hamas proglasile terorističkom organizacijom.

Čini se i da u komentarima da dovodi u pitanje postojanje jevrejske države, rekavši da je njen legitimitet podriven „izraelskim fašizmom“.

Lideri jevrejskih zajednica u Nemačkoj optužili su Erdogana da takvim komentarima podstiče antisemitizam, a bilo je i poziva nemačkoj vladi da otkaže posetu turskog predsednika.

Za Nemačku, istorijska krivica nacista za Holokaust znači da se o podršci državi Izrael ne može pregovarati i da je to ključni kamen temeljac spoljne politike Berlina.

Na pitanje na konferenciji za novinare ranije ove nedelje o komentarima Erdogana, kancelar Šolc ih je nazvao „apsurdnim“.

I Olaf Šolc i bivša kancelarka Angela Merkel su u više navrata nazvali bezbednost Izraela nemačkim Staatsräson, ili „državnim razlogom“, nejasnim terminom koji nemački lideri koriste da izraze ideju o nepokolebljivoj nemačkoj podršci Izraelu.

Ali kako se izraelski napadi na Gazu intenziviraju, a broj mrtvih raste, taj princip je pod sve većim pritiskom.

Posle prvobitnog šoka zbog napada Hamasa, glavni nemački mediji sve više izveštavaju o humanitarnoj patnji Palestinaca u Pojasu Gaze, što dovodi do rastuće nelagodnosti u vezi sa akcijama Izraela.

Na nemačkim ulicama raste ogorčenje zbog akcija izraelske vojske, a propalestinske demonstracije održavaju se gotovo svakog vikenda od 7. oktobra.

U Nemačkoj žive velike zajednice arapske dijaspore koje su povezane sa ljudima u Gazi ili gaje simpatije prema njima.

Podrška Palestincima je tradicionalno totemsko pitanje za neke nemačke levičarske grupe.

Zato se strahuje se da bi bilo kakav komentar Erdogana o sukobu tokom njegove posete mogao da podstakne napetosti.

• Izrael nema plan za Gazu kad se okonča rat, upozoravaju stručnjaci
• U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma
• Koliko je ujedinjen Izrael pod premijerom Benjaminom Netanjahuom

Ali Nemačka i Turska su potrebne jedna drugoj.

Nemačka je važan trgovinski partner Turske, a ujedno je i dom najveće zajednice turske dijaspore na svetu.

Istovremeno je i izborno je bojno polje za predsednika Erdogana i on je popularan kod nekih nemačkih Turaka.

U Nemačkoj živi oko tri miliona ljudi turskog porekla, a polovina njih ima pravo da glasa na turskim izborima.

U maju je većina turskih birača u Nemačkoj koji su glasali na predsedničkim izborima zaokružila Erdoganovo ime na listiću.

Berlinu je, u međuvremenu, potrebna turska pomoć da kontroliše migraciju sa Bliskog istoka.

Kancelar Šolc se nada da će oživeti izbeglički pakt sa Turskom za vraćanje tražilaca azila i želi veću podršku Turske Zapadu za Ukrajinu koja se bori protiv Rusije.

• Redžep Tajip Erdogan: Prodavac đevreka koji je promenio Tursku
• Erdogan dobio vetar u leđa: Šta se sada može očekivati od njega
• Zašto je Erdoganova pobeda u Turskoj važna za Zapad

U petak će se iza zatvorenih vrata razgovarati o tim pitanjima.

Ali nemačka vlada će biti više nervozna zbog toga šta bi Erdogan mogao da kaže u javnosti.

U maju, posle reizbora Erdogana za predsednika Turske, kancelar Šolc ga je pozvao u Berlin.

Sada verovatno žali zbog toga.

Pogledajte video: Sto godina sekularne Turske

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]