Dobrovoljni davaoci krvi ne mogu svojim vozilom da uđu u nišku bolnicu i dođu do transfuzije gde se daje krv jer im to ne dozvoljava obezbeđenje bolnice. Radnici obezbeđenja davaocima krvi saopštavaju da im je tako naređeno i da oni ne mogu da ulaze u krug bolnice, čak ne može da se plati ni ulazak vozila koji se pre naplaćivao 200 din. Vozilo mora da se ostavi na nekom parkingu koji može da bude udaljen i stotinama metara, a ako se vozilo odmah ne pomeri sa rampe preti se policijom. Za to vreme u Bolnicu ulaze taksisti i prolaze razna vozila iz kojih mlataraju nekim papirima ili se pustaju na "svoju odgovornost", a dobrovoljni davaoci krvi jednostavno ne postoje. Zanemaruje se činjenica da u nišku bolnicu dolaze i mnogi dobrovoljni davaoci krvi sa strane i da se ti ljudi bespotrebno maltretiraju, a pogotovo posle davanja krvi kada teturajući traže svoja vozila po okolnim parkinzima. Najmanje što bi moglo da se uradi za te humane ljude je bar malo ljudskosti.
