Bivši policajac iz Niša o napadu policije na novosadskom DIF-u: Akademski prostor nije mesto za palice

Nedavne intervencije policije na DIF-u u Novom Sadu, kada su povređeni neki studenti, izazvale su burne reakcije javnosti. Pitanje koje mnogi građani postavljaju jeste da li su pripadnici MUP-a prekoračili ovlašćenja i narušili zakonom zagarantovanu autonomiju univerziteta. Bivši policajac iz Niša i doktorand kriminologije Dušan Stanković kaže da je upotrebljena prekomerna sila i podseća bivše kolege da su u obavezi da odbiju nezakonita naređenja.

Na dan kada su u napadu policijskih snaga na DIF-u u Novom Sadu povređeni studenti i građani, dok su režimski mediji preneli kako je napadnut i teško povređen dekan Patrik Drid, širom Srbije, pa i u Nišu i u Prokuplju, organizovani su protesti podrške.

Među povređenim studentima je i Katarina Milankov, koja je sa ostalim kolegama vozila bicikl do Strazbura, a koju je, prema onome što pokazuju snimci i prema brojnim svedočenjima, policajac udario štitom u glavu. Na društvenim mrežama i u medijima su i fotografije krvave glave jednog mladića.

Nekada policajac u Nišu, sada doktorand kriminologije koji predaje na Univerzitetu u Malmeu, Dušan Stanković smatra da je upitno zašto je uopšte policija u Novom Sadu angažovana i veruje da je angažovana bez adekvatnog osnova.

Iz iskustva, kaže, zna da se neretko u praksi dešava da se policajcima ne govori šta su njihovi zadaci i razlozi angažovanja kada je reč o sličnim događajima.

Naređenja uvek stižu “odozgo”, iz vrha MUP-a, Direkcije ili uprava policije. Rukovodioci na terenu možda imaju tačne informacije, ali često ih ne dele sa izvršiocima, možda dobronamerno, a možda i ne – ističe Stanković za Južne vesti.

Međutim, napominje da policajci imaju pravo da se upoznaju sa svim detaljima jer jedino tako mogu znati da li postupaju zakonito i kako da to čine.

Niko ih ne može držati u mraku zbog toga što su pripadnici redovne, interventne ili posebne jedinice. Komandiri i izvršioci moraju komunicirati o tome i starati se o svojoj bezbednosti i bezbednosti građana kojima odgovaraju i služe – navodi Stanković.

Za upotrebu prinude, prema njegovim rečima, odgovaraju ne samo rukovodioci koji izdaju naređenja, već i policajci koji ih sprovode. Zato ukazuje na važnost pisanog naređenja u osetljivim situacijama, poput one u Novom Sadu, ali i intervencije policije na Medicinskom fakultetu u Nišu.

U ta dva slučaja je, kaže, bilo sasvim izvodljivo izdati pisana naređenja jer to nisu bila hitna postupanja, dodaje Stanković.

Davanjem pisanih naređenja, smanjuje se mogućnost da ona budu nezakonita, a svoje bivše kolege podseća da su u obavezi da nezakonita naređenja odbiju.

Na primer, dekan DIF-a je policiju pozvao znatno pre nego što je došlo do upotrebe sredstava prinude prema grupi lica, za šta je po Zakonu o policiji potrebna pisana naredba načelnika policijske uprave (u ovom slučaju, u PU u Novom Sadu). I za druge intervencije, poput upada, pregleda i legitimisanja studenata na Medicinskom u Nišu je bilo potrebno tražiti pisane naredbe. Nezakonita usmena naređenja je gotovo nemoguće dokazati. To govorim zato što mi je poznato kako stvari funkcionišu i u kako se teškoj situaciji nalaze policajci koji podržavaju studente, a i oni koji se sa njima ne slažu, ali svoj posao žele da obavljaju savesno i po zakonu – priča Stanković.

Ima, međutim, onih koji su nasilni prema studentima i građanima i koji su upotrebili prinudu bez osnova, smatra on.

Oni mogu biti ljudi režima, ali to nije pravilo. Godine negovanja kulture nasilja u medijima, javnom nastupu funkcionera i političara, sistematskog uništavanja obrazovanja, načina na koji funkcionišu državni organi i upliva organizovanog kriminala, učinile su da imamo neprofesionalnu i nepouzdanu policiju koja ne odgovara potrebama savremenog društva – objašnjava Stanković.

Njegov zaključak je da je svakako upotrebljena prekomerna sila i da službena palica nije bila potrebna kako bi se građani izgurali sa prostora ispred DIF-a, ako je to bio cilj. Kaže da građani i studenti možda jesu pružali otpor, ali da nisu napadali policiju

U skladu sa Zakonom o policiji i podzakonskim propisima, upotrebljava se najblaže i srazmerno sredstvo prinude. S obzirom na to da niko nije napadao policiju, upotreba palice i fizičke snage u vidu udaraca je prekomerna – ističe Stanković.

Najvažnije pitanje je, prema njegovim rečima, zašto je policija uopšte intervenisala jer smatra da omogućavanje dekanu da uđe na fakultet nije bio dovoljan razlog da se prekrši nepovredivost akademskog prostora u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.

Nije se videlo da je njegova ili bilo čija bezbednost ugrožena. Isto važi i za slučaj upada policije na Medicinskom fakultetu u Nišu – zaključuje Stanković.

Na protestu podrške u Nišu, studenti niškog Medicinskog fakulteta rekli su da su zabrinuti da ih čeka sličan scenario jer su tog dana dobili dopis dekana koji tumače kao pretnju, a u kome piše da do 4. maja moraju da napuste zgradu.