Moja mapa nedostajanja – Svrljižani svih zemalja, ujedinite se

Autor

Nikola Jovanović

Marketinški konsultant sa petnaestogodišnjim međunarodnim iskustvom. Direktor Plum Mark agencije za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja.

Svako od nas Svrljižana ima loš osećaj u stomaku u vezi odlaska prijatelja trbuhom za kruhom iz mesta rođenja u druge velike gradove naše zemlje i u inostranstvo. 

I mi, rođeni krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, doživeli smo da naši prijatelji u velikom broju napuste svoje mesto rođenja i odrastanja.

Ja sam bio jedan od prvih iz generacije ko je otišao, ali sam se, nakon skoro 18 godina, vratio u Svrljig. 

Moja supruga i ja, „imali smo sreće“ da nam dete još uvek nije krenulo u neku nišku, beogradsku ili bečku i frankfurtsku osnovnu školu, i da nemamo posao koji nas veže za bilo koji od ovih gradova.

I imali smo malo jaču nostalgiju da budemo bliže porodici, pre svega roditeljima u njihovom trećem dobu. 

Svoj osećaj nedostajanja bliskih sugrađana – dragih prijatelja iz detinjstva – pretočio sam u svoju ličnu Mapu nedostajanja.

Na Google mapi Svrljiga pinovao sam mesta gde su živeli, ne poznanici, već moji bliski prijatelji – svi oni koji su mi dolazili na rođendane, slave, išli smo zajedno u školu i družili se.  Na Mojoj mapi nedostajanja našlo se mesto za njih 40, drugova i drugarica.

Pored njihovih imena dodao sam i gde žive danas. Gde su migrirali. Od ovih 40 ljudi, njih 23 žive u inostranstvu a 17 u Srbiji, u velikim gradovima. 

Siguran sam da svako od vas ima svoju mapu nedostajanja, možda ne na Google, ali sigurno u svojoj glavi. 

MIGRACIJE I PRIRODNI PAD STANOVNIŠTVA OPŠTINE SVRLJIG

Sve nas je vrlo neprijatno iznenadila informacija sa poslednjeg popisa da je Svrljig od 2011. do 2022. izgubio čak 24,34% stanovnika, čak 3.468 u apsolutnim brojevima.

Između poslednja dva popisna ciklusa Svrljig je napustilo 644 stanovnika (4,52%) više nego što se u njega doselilo, iako se većini nas, bez detaljnog uvida u podatke, činilo da je taj broj značajno veći.

U istom periodu prirodni pad broja stanovnika (razlika između umrlih i živorođenih) iznosio je 2.824 (19,82%)!

Između jednaeste i dvadeset druge, u Svrljigu se rodilo 906 beba, a umrlo je 3.730 ljudi!

Ako zavirimo u statističke podatke u prethodnih 60 godina, prosečan broj umrlih između 2 popisna perioda iznosio je 3464 (najmanje 1961-1971. – 2856, najviše 1991-2001 – 3962).

Ali broj živorođenih se sa 3261 u deceniji 1961-1971, stalno smanjivao i konačno smanjio na ispod hiljadu novoroođenih – 906 u deceniji 2011-2022.

ŠTA ĆEMO?

Za povećanje nataliteta potrebno je, uz finansijske podsticaje, stabilno društvo i osećaj sigurnosti za mlade ljudi koji su u reproduktivnom dobu.

Mi toga danas u Srbiji nemamo.

Naprotiv, živimo u vremenu stalnog stresa i tenzija, društvenih podela, i to traje godinama.

I to se mora promeniti.

Svrljižani (u matici i dijaspori) , pročitajte celo istraživanje o našem rodnom gradu na linku na sajtu Jasno: https://jasno.rs/analize/svrljizani-svih-zemalja/