„Niška varoš“, spomenik caru Konstantinu u centru i Pozorište mladih neki od predloga za bolju kulturnu ponudu Niša

Obeležavanje nasleđa Stevana Sremca, moglo bi da se uradi kreiranjem „Niške varoši“, na potezu od ulice Koste Stamenkovića do Obrenovićeve, sa Kazandžijskim sokačetom kao osnovom, smatra profesor Umetničkog fakulteta Predrag Cvetičanin. On predlaže i postavljanje spomenika caru Konstantinu u centru grada, izgradnju spomenika Zoni i Manetu, stvaranje Pozorišta mladih, pretvaranje praznih sala kasarni i fabrika u prostor za kulturu i habove za IT kompanije.

U gradu koji samo za kulturne projekte izdvaja preko 80 miliona dinara, što je manje od 0,5% u odnosu na ceo budžet Grada Niša, kao da nema želje da se iskoriste programi koji mogu smisleno i novačno da pomognu razvoju kulture.

Grad Niš, podsetimo, posle dve godine kada je slao predloge za projekt „Prestonica kulture Srbije“, ove i prošle nije slao predloge.

Da li nema čime da se pohvali ili želi da spremi bolje ponude, ne zna se jer većnica za kulturu Ivana Cvetković mesecima ne odgovara na pitanja.

Ipak, identiteti Niša su mnogobrojni i neki od njih su regionalno, evropski i svetski zanimljivi, smatra profesor Umetničkog fakulteta u Nišu Predrag Cvetičanin.

Nije Niš samo rodno mesto Konstantina Velikog. Niš je i mesto prvog susreta srpske i zapadne kulture Velikog župana Stefana Nemanja i nemačkog cara Fridriha Barbarose. I mesto Čegarske bitke i Ćele kule. I mesto gde je primljen telegram kojim je objavljen I svetski rat i gde je doneta Niška deklaracija, u kojoj je najavljeno stvaranje Jugoslavije. I prve umetničke kolonije na Balkanu koju je, sa svojim prijateljima iz Slovenije i Hrvatske, osnovala Nadežda Petrović. I grad Stevana Sremca, Jelene Dimitrijević, Branka Miljkovića i Duška Radovića. I prestonica južnjačke kuhinje – kaže Cvetičanin.

Trebalo bi dobro promisliti kako te identitete obeležiti.

Na primer, umesto, moram da kažem, budalaštine sa izgradnjom gigantskog krsta na Viniku, trebalo bi kontinuirano ulagati u otkrivanje arheoloških ostataka rimskog Naisusa u Tvrđavi i gradskom polju. A dobro bi bilo da se već odavno odobreni spomenik caru Konstantinu postavi u centar grada, umesto one sljuskane česme iz Čaira – dodaje Cvetičanin.

Obeležavanje Sremčevog nasleđa, moglo bi, ističe niški profesor, da se uradi kreiranjem „Niške varoši“, na potezu od ulice Koste Stamenkovića do Obrenovićeve, sa Kazandžijskim sokačetom kao osnovom.

Zatvaranjem uličice Pop Luke Lazarevića, sređivanjem fasada i krovova, otvaranjem nekoliko knjižara, galerija i prodavnica suvenira, mogla bi da se stvori živa ambijentalna celina u samom centru grada. Još kada bi se spomenik Vuku Karadžiću zamenio spomenikom Zoni i Manetu, srpskim Romeu i Juliji, a trg preimenovao u “Trg Stevana Sremca”, takva “Niška varoš” ne bi bila manje zanimljiva turistima od Skadarlije – kaže profesor.

Druga linija bi trebalo da se tiče internacionalizacije postojećih kulturnih manifestacija – Filmskih susreta, Horskih svečanosti, Teatra na raskrišću i Nišvila – i osnivanja novih.

Niške Filmske svečanosti su u Jugoslaviji bile drugi najznačajniji filmski fesetival, nakon Pulskog festivala. Filmski susreti već godinama tavore, a logično rešenje je, baš zato što su festival glumaca, da postanu regionalni Oskar i da su prikazuju filmovi ne samo bivših jugoslovenih republika, nego i Mađarske, Rumunije, Grčke, Albanije i Turske. Samo što to treba uraditi strateški, a ne onda kada udruženje glumaca u uslovima ozbiljne društvene krize, odluči da ne želi da bude paravan za sakrivanje te krize. Niš svojom veličinom zaslužuje da ima značajne međunarodne kulturne manifestacije, pa treba podržati i da Horske svečanosti obnove svoj sjaj, a i da Teatar na raskršću I Nišvil dobiju priliku da dalje napreduju – kaže Cvetičanin.

Problem su i objekti za kulturu, tačnije prostor kog skoro da nema.

Velika sala NKC je već godinama neaktivna, najavljuje se zatvaranje scene u Banovini, nekada se sviralo po klubovima fakulteta, a ta praksa je nestala. Da ne postoje Feedback, Istina mašina i do nedavno AKC Fuzz, u gradu ne bi imalo gde da se svira. Pogrešnom politikom grada, izgubljena je Galerija Srbije, na čijem se mestu danas nalaze banka i kockarnica. Zbog kratkovide politike tretiranja nasleđa u opasnosti je i Galerija 77. Legat Branke Đorđević već godina stoji zaključan. U Domu vojske već godinama nema ni filmova i priredbi – smatra profesor.

Niš plače za još jednim pozorištem, dodaje.

Na primer, Pozorištem mladih, koje bi svoje predstave moglo da igra u Lutkarskom pozorištu ili na maloj sceni Narodnog pozorišta. I to sve u gradu u kome zvrje prazne desetina hiljada kvadrata u napuštenim kasarnama – od Šivare, do kasarni duž bulevara 12. februar – i u napuštenim fabrikama.  Uzgred, svaki grad u svetu bi u tim praznim prostorima otvorio habove za IT kompanije, kojih u Nišu ima više od 360 i spadaju u najuspešnije u zemlji. I trebalo bi napokon napraviti zgradu Fakulteta umetnosti, u kojoj bi se onda takođe mogli održavati manji koncerti, izložbe i pozorišne predstave – smatra Cvetičanin.

Sve to i još mnogo toga piše u Strategijama razvoja kulture Grada Niša od 2004. do 2010. i od 2012. do 2015. godine, dodaje, a iskorišćena je samo ideja otvaranja Beogradske kapije, čime je Niš dobio jedan od najlepših prostora u gradu.

Niš svoj razvoj duguje tome što je bio tipičan socijalistički, industrijski grad

Niš je važna saobraćajna raskrsnica na prostoru jugoistočne Evrope, smatra Cvetičanin.

U vreme kada smo radili Strategiju razvoja kulture 2012. – 2015. godine, dobili smo informaciju od ljudi iz “Srbija puta”, da pored Niša svakodnevno prođe 34.000 vozila. Na godišnjem nivou, to je skoro 12,5 miliona vozila. Kada bismo samo 5% njih svratili na tri dana u naš grad, nikakva nam industrija ne bi bila potrebna. Tim pre, ako bismo gradu vratili naš aerodrom. A u srednjoročnom periodu će kroz Niš prolaziti brza pruga, jer je Kinezima potreban transport od Pireja do Mađarske, gde su im glavni proizvodni pogoni električnih automobila – kaže Cvetičanin.

Onda se, dodaje, otvara pitanje kulturne ponude, a tri su cilja, ako se programi poput „Prestonica kulture“ održi: obeležavanje identiteta koje Niš ima, internacionalizacija gradskih kulturnih manifestacija i stavljanje u upotrebu starih i novih prostora za kulturne događaje. 

Ukoliko pak program bude postojao, polazište za formulisanje predloga projekta trebalo bi da bude transformacija ukupne strategije razvoja grada Niša. Niš svoj razvoj duguje tome što je bio tipičan socijalistički, industrijski grad. I dok su u gradu funkcionisale Elektronska industrija, Mašinska industrija, Duvanska industrija Niš, Đuro Salaj, Jastrebac i mnoge druge fabrike, grad se razvijao i napredovao. Ali, mislim da je vreme da se suočimo s tim da su te industrije propale i da više nikada neće biti obnovljene. Iako se svuda po obodima grada prave nekakve “industrijske zone”, ono što ćemo od sada pa nadalje od industrije imati, jesu sklopive-i-rasklopive fabrike kojima će za proste, manuelne poslove biti potrebna jeftina radna snaga. I koje će dolaziti i odlaziti na svake tri-četiri godine (noseći svoje “zgrade” sa sobom). Ali od kojih Niš neće imati nikakve dugoročne koristi – priča profesor.

Niš bi trebalo dugoročno da se okrene drugim resursima koje ima raspolaganju – ostvarujući značajnije prihode od turizma, kulture i IT tehnologija, smatra Predrag Cvetičanin.

Ipak, neke od manifestacija kojim se Grad Niš ranije hvalio u svojim prijavama ove godine ne idu po planu – Filmski susreti, koji bi trebalo ove godine da se održe 60. put, prema odluci Udruženja filmskih glumaca Srbije neće biti održani, na šta je gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović odgovorio da je „Grad spreman za Filmske susrete, budžet za ovu manifestaciju nikada nije bio veći“.

Međunarodni pozorišni festival „Teatar na raskršću“, koji se održava u Narodnom pozorištu u Nišu, trebalo je, prema planu teatra, da bude održano marta ove godine, ali se novi datum još ne zna.

Ove godine planirana je rekonstrukcija Letnje pozornice u Tvrđavi, Učiteljski dom je pod rekonstrukcijom koja je počela početkom ove godine.