Berba šljiva u Toplici – rod podbacio, otkupna cena još nepoznata

Na teritoriji Topličkog okruga počela je berba šljiva, ali zbog nepovoljnih vremenskih uslova, pre svega kasnog prolećnog mraza, ovogodišnji rod je mnogo manji u odnosu na prosečne godine. U mnogim zasadima šljiva gotovo da nije ni rodila, a oni koji imaju šta da uberu, za sada ne znaju po kojoj ceni će prodati svoje proizvode.

Cena šljive još nije zvanično definisana, ali se na terenu govori da bi otkupna cena mogla da dostigne između 70, pa čak i više od 100 dinara po kilogramu, što je znatno više u odnosu na prošlogodišnjih 25 do 30 dinara.

Kasni mraz u martu i aprilu potpuno je uništio rane plodove u velikom broju voćnjaka. U pojedinim šljivacima gotovo da nema roda, dok su preostali zasadi u veoma lošem stanju.

Poljoprivredni stručnjaci upozoravaju da je ovo druga uzastopna godina kako šljiva podbacuje, te da se voćari nalaze pred ozbiljnim izazovima u pogledu održivosti proizvodnje.

Pojedini zasadi pretrpeli su ogromne gubitke, što dodatno povećava pritisak na proizvođače hoće li moći da naplate svoj rad i povrate uložen novac. Očekivali smo bolju godinu – kaže proizvođač iz okoline Prokuplja.

Stručnjaci savetuju proizvođačima da, ukoliko dobiju zadovoljavajuću cenu, prioritet daju prodaji sveže šljive, kako bi makar delimično pokrili ulaganja i umanjili gubitke.

Prošle godine “stenlej” se otkupljivao za 25 do 30 dinara za kilogram, što nije pokrivalo ni minimalne troškove proizvodnje, a voćari podsećaju da je cena šljive 2021. godine bila 40 dinara, ali je poslednjih godina, kada je sve duplo i više poskupelo, njihov proizvod za toliko pojeftinio.

Procenjuje se da je sorta šljive “stenlej”, koja je uz oblačinsku višnju najrasprostranjenija voćarska kultura u Toplici, zasađena na površini od preko 2.000 hektara.

U proseku se godišnje otkupi više od 2.500 vagona šljive, najzastupljenija sorta je „stenlej“, dok su zasadi „čačanske lepotice“, „čačanske rane“ i „čačanske rodne“ zasađeni na manjim površinama.

Na teritoriji Prokuplja se gotovo 70% stanovništva bavi poljoprivredom, a posebno su rasprostranjene voćarske kulture, poput oblačinske višnje i šljive.