Od rege poruka zajedništva i slobode, do hipnotičke meditacije nordijskog džeza druge večeri „Nišvila“

Drugo veče Nišvila proteklo je u znaku potpunih suprotnosti, demonstrirajući svu širinu festivala. Dok je sa jedne strane Tvrđava igrala uz zvuke rege benda Morgan Heritage, dobitnika nagrade „Šaban Bajramović“, sa druge je utonula u gotovo sakralnu tišinu tokom hipnotičkih zvučnih pejzaža trubača Nilsa Petera Molvera. Upravo je taj sudar tople kolektivne emocije i virtuoznosti definisao veče i podelio publiku na one koji su došli da osete i one koji su došli da slušaju. Veče su obeležili i džezeri iz Nemačke, Severne Makedonije, ali i „pumpanje“ na hip-hop stejdžu za vreme Marčelovog nastupa.

Veče je na glavnoj bini otvorio mladi nemački pijanista Vinsent Meisner sa svojim triom. Njihov nastup bio je tehnički besprekoran, prava poslastica za istinske ljubitelje džeza.

Publika, još uvek malobrojna i u fazi „zagrevanja“, sa pažnjom je ispratila kompleksne improvizacije, nagrađujući svaku solo deonicu pristojnim aplauzom. Bio je to akademski precizan i kulturan početak večeri, a trio je pokazao zbog čega ih smatraju budućnošću i nadom nemačkog džeza.

Makedonski gitarista Sašo Popovski, pojačan violom Olivijea Samuilana, doneo je potom zvuk koji je spojio poznato i nepoznato. 

U vazduhu su se osetili uticaji balkanskog melosa, utkani u moderne džez strukture, što je publika ispratila sa odobravanjem, prepoznajući nešto blisko u novom ruhu.

Potpuni preokret u energiji doneo je bend Morgan Heritage.

Od prvog takta, atmosfera se transformisala. Tuga i sećanje na preminulog frontmena benda Pitera Morgana bili su opipljivi, ali su ih nadjačale poruke ljubavi i zajedništva. 

Tvrđava se pretvorila u jedinstven hor dok su se pevale popularne pesme ovog benda, što je publika ovekovečila snimcima mobilnih telefona.

Za bend, bio je to trijumf života i muzike nad bolom, za publiku sat vremene čiste energije i rege zvuka sa jasnim primesama hip-hopa.

Nakon završenog nastupa, dodeljena im je nagrada “Šaban Bajramović” za fuziju džeza sa drugim muzičkim pravicma.

Drugi ključni trenutak i vrhunac večeri bio je norveški trubač Nils Peter Molver. 

Kako su se prva svetla upalila, a sa zvučnika krenuli duboki, ambijentalni tonovi, žamor u publici je potpuno nestao. Plato je utonuo u tišinu. 

Njegov nastup bio je zvučna meditacija, a na licima ljudi videla se potpuna koncentracija, kao da su svi zajedno deo nekog intimnog, gotovo duhovnog rituala. 

Nije bilo plesa, već samo kolektivno, hipnotisano slušanje. Gromoglasan aplauz usledio je nakon završetka svake kompozicije, kao i na samom kraju koncerta.

Danski sastav Andorra nastupio je nakon njihovih skandinavskih komšija. Instrumentalni, bučni i energični set, na granici džeza i post-roka, delovao je kao zvučni šok koji je razmrdao posetioce. 

Glasni bubnjevi i slojeviti gitarski efekti naterali su ljude da se pokrenu i pripreme za kraj večeri, koju je zatvorio nemački sastav Reboot the Mood, pruživši najizdržljivijima još jednu dozu kompleksnog fjužn zvuka.

Iako je deo publike već polako napuštao Tvrđavu, ispunjeni utiscima dva potpuno različita, a opet podjednako moćna muzička iskustva, plato je ostao pun.

Većina publike, nakon završetka glavnog programa, presila se “na after” koji se svake godine odigrava na Midnajt džezdens bini koja je počela u ponoć i trajala do 5 sati ujutru.

S druge strane, po prvi put od početka festivala, pružena je podrška studentskom pokretu, na hip-hop stejdžu, gde je Marčelo tokom svog nastupa rekao da je istina na ulicama Srbije, što je publika podržala uzvicima „pumpaj“.

Podsetimo, džez notama niškog instrumentalnog benda Falco Spirit juče je počeo 31. Nišvil džez festival, a prve ovacije prelomile su se Tvrđavom kada je objavljeno da je nagrada “Car Konstantin” pripala Bilu Kobamu i Dragoslavu Petroviću. Nastup Bila Kobama i benda Level 42 izazvali su najveće interesovanje publike, dok su zvuci džeza, fanka i tradicionalno do poslednjeg mesta ispunjen plato potvrdili da je grad ponovo postao prestonica džeza.