Mladi niški pesnik objavio zbirku „Kako kentauri nose pantalone“ – poetsko suočavanje s identitetom

Mladi pesnik i književni kritičar Nenad Kostić (1996), autor zbirke Kako kentauri nose pantalone, otvoreno govori o temama o kojima se retko promišlja u domaćoj savremenoj poeziji – o toksičnom maskulinitetu, porodičnoj dinamici i krhkom procesu izgradnje muškog identiteta.

„Zamislio sam tog nekog idealnog muškarca koji bi postojao umesto mene… Da li bi on radio neke stvari koje ja ne radim, da li bi bio ono što ja nisam?“, kaže Kostić, objašnjavajući pozadinu naslovne pesme, koja je istovremeno i idejna okosnica cele zbirke.

Zbirka, objavljena u izdanju Niškog kulturnog centra, podeljena je na dva ciklusa. Prvi obuhvata pesme o detinjstvu i porodičnom okruženju, dok drugi tematizuje period adolescencije i iskustva rane mladosti – nove, neistražene odnose i unutrašnje sukobe.

Motiv oca zauzima centralno mesto, kao figura čije je prisustvo u detinjstvu bilo fragmentarno, distancirano i emotivno zatvoreno:

Otac je zatvorenog tipa, vrlo malo pokazuje emocije… Odlazi u druge gradove da radi, i tu se stvara distanca – priča.

Upravo ta praznina i emotivna nevidljivost oblikuju pesnikov kasniji pogled na mušku ranjivost, očekivanja, odgovornost i bol. Kostić ispisuje stihove koji preispituju da li muškarac treba da bude snažan ili osetljiv, da li mu je „dozvoljeno“ da traži pomoć, govori o mentalnom zdravlju, pokazuje slabosti i slično.

Knjiga, film i slikarstvo

Nenad Kostić je pisati počeo sa petnaest godina, najpre kroz kratke priče, a zatim je napisao i tinejdž roman Ožiljci praznine, da bi se na kraju pronašao u poeziji.

Objavljuje od 2019. u mnogim onlajn književnim časopisima, a kako kaže, njegov stil se menjao „od hermetične poezije do moderne slobodne forme“.

Pored literature, značajan uticaj na njegov izraz ima i film – posebno rad Andreja Tarkovskog – pa najavljuje da će naredna zbirka spajati filmsku teoriju i poeziju.

Planira i multidisciplinarne nastupe.

Nakon promocije u Nišu, zbirku ću promovisati u Beogradu, uz izložbu slika moje prijateljice inspirisanih mojom poezijom – kaže Nenad.

Do kraja godine planirane su promocije i u Novom Sadu, kao i u manjim gradovima širom Srbije, u zavisnosti od interesovanja publike i poziva organizatora.

Poezija koja nalazi svoj put

Iako zvanična promocija tek predstoji – početkom septembra u Narodnom pozorištu u Nišu – zbirka je već dostupna čitaocima.

Može se kupiti u Laguninim knjižarama (u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu), kao i u knjižarama Beopolis, Zenit i Bulevar Books, a postoji i mogućnost porudžbine direktno od autora.

Kao književni kritičar, Kostić ističe da ostaje samokritičan i u ulozi autora.

Uvek se preispitujem, ne samo kad pišem o tuđoj poeziji, već i o sopstvenoj. Zato mi sada prija da slušam kako drugi ljudi čitaju i tumače moju poeziju – kaže.

Zbirka Kako kentauri nose pantalone Nenada Kostića predstavlja snažan i poetski autentičan odgovor na pitanja o savremenoj muškosti, ranjivosti i emocionalnoj složenosti čoveka. Kroz motive detinjstva, oca, tuge, čežnje i potrage za sobom, autor stvara lirsku celinu koja ostaje sa čitaocem dugo nakon poslednjeg stiha.