Drži se života; razumevanje i prevencija suicida

Autor

Jelena Krstić

Psiholog i psihoterapeut.

Suicid ili samoubistvo je ozbiljan javnozdravstveni problem sa ozbiljnim posledicama na pojedince, porodice i društvo u celini. Svetski dan prevencije suicida, koji se obeležava 10. septembra, podseća nas koliko je važno razgovarati o ovoj temi bez tabua, stigmatizacije i osuđivanja. Suicide je često obavijen tišinom, nelagodom, strahom, stidom. Retko se o tome govori naglas. Važno je znati i razumeti da osobe koje razmišljaju o suicidu nisu ni lude ni nenormalne; to su ljudi koji su iz nekog razloga izgubili nadu, trpe ogromnu unutrašnju patnju i bol i žele da se te patnje oslobode. To nisu ljudi koji žele da prestanu da žive, već žele da bol prestane a ne vide drugi način sem da okončaju svoj život. To je kao da žele da budu mrtvi ali ne zauvek.

Ko je u riziku?

• Osobe koje su već pokušale suicid;
• Ljudi koji se bore sa nekim mentalnim poremećajem (depresija, bipolarni poremećaj, granični poremećaj ličnosti, teži oblici psihotičnih duševnih poremećaja poput shizofrenije);
• Rizična ponašanja (zloupotreba supstanci, alkoholizam, agresivno i impulsivno ponašanje);
• Mladi suočeni sa vršnjačkim nasiljem, porodičnim nasiljem i konfliktima, pritiscima, porodičnim disfunkcionalnostima posebno ako je neko od članova porodice već počinio suicid; adolescencija kao psihološki i biološki krizni period;
• Osobe koje su doživele velike gubitke (bližih osoba, posla, zdravlja);
• Stari ljudi koji se osećaju usamljeno, socijalno isključeno, izolovano i nemoćno.

Dodatni faktori rizika uključuju razna traumatska iskustva, finansijske probleme, negativne uticaje medija i interneta.

Kako prepoznati da nam treba pomoć?

Znaci da je vreme da potražimo stručnu pomoć i podršku:

• Stalna tuga, praznina, doživljaj bespomoćnosti i beznadežnosti
• Gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo
• Samokriticizam, negativna slika o sebi, stalno osećanje preterane krivice
• Osećaj da se ne može izaći iz problema, preplavljenost lošim osećanjima
• Promene u ritmu spavanja i u apetitu
• Javljanje ideje da je ovaj život pretežak, da ne možemo više, da nam je dosta svega, da
  život nema smisla uz želju da se prestane sa životom

Kako okolina može prepoznati znakove rizika ?

Potrebno je obratiti pažnju na sledeća ponašanja bliskih ljudi ili ljudi iz naše okoline:

• Povlačenje iz društva, osamljivanje, provođenje većeg dela dana u sobi;
• Nagle promene raspoloženja i ponašanja
• Samopovređivanje, rizično ponašanje (zloupotreba supstanci, neoprezna vožnja, druženje
• sa opasnim ljudima, zanemarivanje fizičkog zdravlja);
• Izražavanje negativnog stava prema životu i prema sebi. Izjave “ja sam loša osoba”, “sve
• sam upropastio/la”, “neću još dugo biti problem”; “ja sam teret drugima”, “život je
• besmislen”, ne mogu više da izdržim” itd;
• Pravljenje “završnih planova”; poklanjanje svojih dragocenosti dugima, pospremanje i
• čišćenje sobe uz izdvajanje ili bacanje važnih i dragih predmeta, pisanje poruka ili
• postova koji mogu da sugerišu opraštanje, pisanje testamenta, pozivanje drugih na
• pozdravljanje i opraštanje, izmirenje sa osobama sa kojima se nije bilo u dobrim
• odnosima;

Greške koje možemo napraviti ako smo u kontaktu/bliskom odnosu sa suicidnom osobom?

• Ne reći baš ništa iz straha da ako se pokrene tema samoubistva to može “prouditi ideju o
  suicide” kod te osobe ili je “gurnuti preko ivice”,
• Ako o tome pričaju to znači da neće pokušati ništa jer obično onaj ko želi da izvrši
  samoubistvo ne govori o tome,
• Govoriti suicidnoj osobi da “ima million razloga da živi” i da nije normalno da tako
  razmišlja,
• Zahtevati od suicidne osobe da se trgne i da se sabere ili pretiti stručnom pomoći tipa
  “poslaćemo te u ludnicu ako tako nastaviš” umesto empatičnog, optimističnog pristupa,
• Kada akutna kriza prođe, pretostavka da će se sve vratiti u normal i da neće više biti
  takvih epizoda,
• Napadati osobu zbog sopstvene nemoći i očaja u svađi izjavama “Ako hoćeš da se ubiješ,
  onda to i učini”.

Kako izaći iz tunela krize?

Mnogi ljudi koji su imali suicidalne misli i ideje, kasnije svedoče kao da su bili u tunelu; nisu mogli jasno da vide koliko je život dragocen i koliko mogućnosti imaju, da smisao nastavljanja i izlaz postoji i to kroz

• Komunikaciju i razgovor sa nekim kome se veruje,
• Traženje stručne pomoći; psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta,
• Kontaktiranje SOS linija i kriznih centara

Prevencija suicida je odgovornost svih nas; mi kao pojedinci, porodica, prjatelji, šira zajednica, društvo i sistem. Važno je da budemo tu jedni za druge, da slušamo bez osude i da podstičemo traženje pomoći. Samo zajedno možemo sprečiti da bol postane tragedija.